Ovu ruševinu oslonca mosta sam video na mnogim fotografijama, ali prvi put sam primetio i nešto što liči na kamenu ogradu stepeništa koje je prolazilo ispod noseće konstrukcije - logična veza dve pešačke staze na mostu.
Google je naš prijatelj, i odmah mi je pronašao sledću fotografiju, na sajtu "Na vodi"
Stepenište koje je povezivalo dve strane mosta je zaista postojalo.
Uništeno je pri rušenju mosta, kada je iz oslonca-ležišta izvaljena noseća konstrukcija.
Na žalost, nije obnovljeno kada je građeno novo stepenište na NBG obali, pre nekoliko godina...
Не знам одакле ми је беше друга, а прва је са сајта Гете Института, али видех да је на основу ње на Беобилду вођена жива дискусија о томе шта у Браће Крсмановића од постојећих зграда треба сравнити а шта оставити. Неки од форумаша су учествовали у причи па можда могу да изнесу закључак.
И данашња наша дечија забавишта имају својих трагова у полупрошлости. Нису она тако новога датума, као што би многи мислио. Само је прво српско дечје забавиште носило чудновато и необично озбиљно име. Звало се „морална школа“,
Прво дечје забавиште у Београду, под именом „морална школа“ основао је парох ћупријски Татомир Миловук, који је раније био и учитељ у Крагујевачкој Гимназији. Овај парох је остао удов са шест кћери, које су све биле одрасле, и како је мислио да тај број кћери преставља довољан наставнички персонал, он је тражио дозволу да може отворити „моралну школу“, коју би посећивала деца од две па до седам година, дакле пре но што ступе у основну школу.
Школа је та отворена 17. марта 1867. године, „с одобрењем министарства просвете и благословом архијерејски власти.“ Школа се налазила у кући лончара Радовановића, до куће Ценића саветника у сокачићу спрам капије књажевске. То је данашња Дворска [Драгослава Јовановића]улица.
Позив на упис деце у ову школу, поп Татомир овако почиње: „Отварајући у име Божје ову школу, као свештеник и негдашњи професор крагујевачки, сад у Београду, позивам дечицу с речма Христа Спаситеља : „Придите чада, послушаите мене, страху Господњу научу вас!“
Метод, којега ће се поп Татомир у својој школи придржавати, овако излаже он: „Материнско неговање мушке и женске деце с помоћу мојих шест кћери које су, како у наукама тако и у свим пословима женским и најфинијим, „спремне.“
Изгледа да је „морална школа“ направила тада необично леп утисак на наше просветне кругове. Матија Бан јој посвећује у „Световиду“ читав један похвалан чланак.
Иако је данашња генерација Београђана та, која је требала посећивати ту школу, нисам ипак могао наћи никога који би ми потврдио да је био њен ђак.
Ovu ruševinu oslonca mosta sam video na mnogim fotografijama, ali prvi put sam primetio i nešto što liči na kamenu ogradu stepeništa koje je prolazilo ispod noseće konstrukcije - logična veza dve pešačke staze na mostu.
Google je naš prijatelj, i odmah mi je pronašao sledću fotografiju, na sajtu "Na vodi"
Stepenište koje je povezivalo dve strane mosta je zaista postojalo.
Uništeno je pri rušenju mosta, kada je iz oslonca-ležišta izvaljena noseća konstrukcija.
Na žalost, nije obnovljeno kada je građeno novo stepenište na NBG obali, pre nekoliko godina...
Foto je sa ovog foruma.
Не знам одакле ми је беше друга, а прва је са сајта Гете Института, али видех да је на основу ње на Беобилду вођена жива дискусија о томе шта у Браће Крсмановића од постојећих зграда треба сравнити а шта оставити. Неки од форумаша су учествовали у причи па можда могу да изнесу закључак.
Не знам одакле ми је беше друга, .....
Ova je najverovatnije iz vremena rata - vide se stakla prozora izlepljena trakom...
Takođe, vidimo i kućice kod Velikih stepenica...
И данашња наша дечија забавишта имају својих трагова у полупрошлости. Нису она тако новога датума, као што би многи мислио. Само је прво српско дечје забавиште носило чудновато и необично озбиљно име. Звало се „морална школа“,
Прво дечје забавиште у Београду, под именом „морална школа“ основао је парох ћупријски Татомир Миловук, који је раније био и учитељ у Крагујевачкој Гимназији. Овај парох је остао удов са шест кћери, које су све биле одрасле, и како је мислио да тај број кћери преставља довољан наставнички персонал, он је тражио дозволу да може отворити „моралну школу“, коју би посећивала деца од две па до седам година, дакле пре но што ступе у основну школу.
Школа је та отворена 17. марта 1867. године, „с одобрењем министарства просвете и благословом архијерејски власти.“ Школа се налазила у кући лончара Радовановића, до куће Ценића саветника у сокачићу спрам капије књажевске. То је данашња Дворска [Драгослава Јовановића] улица.
Позив на упис деце у ову школу, поп Татомир овако почиње: „Отварајући у име Божје ову школу, као свештеник и негдашњи професор крагујевачки, сад у Београду, позивам дечицу с речма Христа Спаситеља : „Придите чада, послушаите мене, страху Господњу научу вас!“
Метод, којега ће се поп Татомир у својој школи придржавати, овако излаже он: „Материнско неговање мушке и женске деце с помоћу мојих шест кћери које су, како у наукама тако и у свим пословима женским и најфинијим, „спремне.“
Изгледа да је „морална школа“ направила тада необично леп утисак на наше просветне кругове. Матија Бан јој посвећује у „Световиду“ читав један похвалан чланак.
Иако је данашња генерација Београђана та, која је требала посећивати ту школу, нисам ипак могао наћи никога који би ми потврдио да је био њен ђак.
Бранислав Нушић
Звезда бр 14
25. јул 1912.
Енигма је решена али да додам још једну слику, Уличар јој се враћао као непознатој .
Овде се види детаљ...
А овде целина...
Цео овај крај на авионском снимку из тридесетих...
Обележена локација,..
Одоздо, слика Јеремије Станојевића...
Гледан од угла Господар Јованове и Краља Петра, такође слика Јеремије Станојевића...
Иста зграда, исти архитекта, била и иста намена...
Сам улаз и део спратности различити. Београдска је данас преправљена и непрепознатљива...
Иста зграда, исти архитекта, била и иста намена...
Сам улаз и део спратности различити. Београдска је данас преправљена и непрепознатљива...
А име архитекте је?