NEZABORAVLJENI JUNAK: Ratnik sa stetoskopom - dr Miloš Borisavljević [1855 – 1934].

Naša istoričarka Nada Petrović, načelnik u Arhivu Jugoslavije, objavila je 2010. tekst “Dr Miloš Borisavljević, prilog za zaboravljenu biografiju (1855 – 1934)”. Kao obećao sam ranije da ću postovati nešto o ovom izuzetnom čoveku, glavnom inicijatoru zidanja najstarije beogradske medicinske škole opšteg profila, škole “Beograd” u Deligradskoj br. 31.

Da bih bio sasvim kratak, vrelo teksta je članak objavljen u “Ilustrovanoj politici”, 7. aprila, 2011g.

Dr Miloš Borisavljević rođen je u Ivanjici. Medicinski fakultet diplomirao je u Moskvi. Bio je pisar štaba Užičke brigade na Javoru u ratovima 1876/78. Vršio je funkcije upravnika bolnica širom Srbije, po mnogim varošicama. Krajem XIXv. bude postavljen za upravnika “Stalne niške vojne bolnice”. Bavio se unapređenjem higijenskih uslova u srpskoj vojsci. Kao načelnik saniteta II. armije povlačio se preko Albanije. Na Krfu objavljuje “Proglas prijateljima srpskog naroda u celom svetu” u kome apeluje za pomoć Srbiji. Odgovor na ovaj apel koji je široko odjeknuo bio je izuzetan i velika materijalna pomoć, Crvenog krsta raznih zemalja pre svega, počinje da stiže u Srbiju. Od 1914. do 1921. obavljao je dužnost predsednika Crvenog krsta Kraljevine Srbije. Uspeo je da na međunarodnoj konferenciji održanoj u Švajcarskoj 1918. godine dogovori razmenu teško obolelih zarobljenika i sanitetskog osoblja. Njegov rad je zapostavljen, zasenjen velikim vojnim i državotvornim uspesima Srbije.

U postovanom prilogu “Škola za nudilje” (dole) ima još nekih detalja. Sudeći po sajtu medicinske skole “Beograd”, izgleda da njena uprava nije upoznata sa značajem rada dr Borisavljevića za ustanovljavanje svoje škole.

Praunuk dr Borisavljevića živi u Torontu.

Sledi sažetak životnog puta prethodnika Dr. Miloša Borisavljevića na mestu upravnika Stalne niške vojne bolnice, Dr Vase Brentovića.

                               dr Vasa Brentović

— Do 1914. godine, na čelu Stalne niške vojne bolnice smenila su se jedanaestorica upravnika. Interesantan je put jednog od njih, sanitetskog pukovnika dr Vase Brentovića [Istanbul, 1849 ‒ Beograd, 1900]. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Carigradu (“Julhane” i “Galata”). Diplomirao je studije medicine na Vojnomedicinskoj visokoj školi Univerziteta “Galatasaraj” u istom gradu. Dve godine stručno usavršavao se u Parizu.

Stupio je u osmansku vojsku u činu kapetana prve klase. Služio je kao lekar u vojnoj bolnici "Hajdar-paša" u Carigradu. Kasnije postavljen je za šefa vojne bolnice u Staroj Gabeli u Hercegovini, tada na tlu Osmanskog carstva. Po izbijanju Hercegovačkog ustanka, dr Brentović nije više izdržao, dezertirao je. Preko Boke i Trsta (austrijske teritorije) emigrirao je u Kneževinu Srbiju. Prešao je u srpsku vojsku, službovao u garnizonima u Valjevu i Beogradu.

Tokom Drugog srpsko-turskog rata, komandovao je Četvrtom poljskom bolnicom Moravskog kora u Aleksincu. U martu 1878. postavljen je za šefa odeljenja, a zatim i za upravnika (Velike) Stalne vojne bolnice u Nišu. Za vreme Srpsko ‒ bugarskog rata (1885), sanitetski major dr Vasa Brentović obavljao je dužnost upravnika Stalne vojne bolnice u Beogradu. Posle rata radio je kao civilni lekar, a 1895. godine je reaktiviran. Postao je najpre referent saniteta Dunavske divizijske oblasti, a kasnije ponovo upravnik Stalne vojne bolnice u Beogradu. To je ona bolnica, detaljno analisana na Forumu, koja je negda bila na lokaciji današnje III. muške gimnazije na Cvetnom trgu. Kasnije bolnica je premeštena u zgrade u Višegradskoj ulici [danas K.C. Srbije] zbog nezdravog, močvarnog terena na kome se nalazila ‒ drenažna sanacija padina Vračara tada još nije bila obavljena.

Dr Nada Petrovic, koja je vratila na videlo zivot i rad Dr. Milosa Borisavljevica:

Medicinska skola " Beograd" u Deligradskoj 31: