О минирању зграде у Васиној 22, као и оних на бројевима 6 и 8 на Студентском тргу има доста у књизи "Места страдања и антифашистичке борбе у Београду 1941-44.". Притом су све проверене. Идите на стране 243 и 244.
Ако било ко од људи који покрећу иницијативу за постављање спомен плоче чита наш форум замолио би га/је да уложе мало више труда и новца и оставе нешто што неће бити само спомен већ и споменик, уметничко дело које ће естетски одговарати своме окружењу. Нажалост, код нас девет од десет постављених спомен плоча изгледају као надгробне плоче на сеоским гробљима, па приде још лоше урађене. Част изузецима, али то се све тако лоше ради да те буде срамота што се на тај начин одужујемо тим људима и да чезнеш за часом када их више нећеш видети. Тако се то не ради.
Slažem se! Ploče nisu uočljive i nedostojne su žrtava. Uostalom lako ih je skinuti, razlupati i odneti na otpad.
О минирању зграде у Васиној 22, као и оних на бројевима 6 и 8 на Студентском тргу има доста у књизи "Места страдања и антифашистичке борбе у Београду 1941-44.". Притом су све проверене. Идите на стране 243 и 244.
Ако било ко од људи који покрећу иницијативу за постављање спомен плоче чита наш форум замолио би га/је да уложе мало више труда и новца и оставе нешто што неће бити само спомен већ и споменик, уметничко дело које ће естетски одговарати своме окружењу. Нажалост, код нас девет од десет постављених спомен плоча изгледају као надгробне плоче на сеоским гробљима, па приде још лоше урађене. Част изузецима, али то се све тако лоше ради да те буде срамота што се на тај начин одужујемо тим људима и да чезнеш за часом када их више нећеш видети. Тако се то не ради.
Slažem se! Ploče nisu uočljive i nedostojne su žrtava. Uostalom lako ih je skinuti, razlupati i odneti na otpad.
Зашто чекати друге да нешто ураде?
Зар ми сами себе не сматрамо довољно способним да осим сусрета не можемо да покренемо
иницијативу за такав споменик?
Ја на жалост лично тренутно (ове године) немам физички времена да то покренем (преносим послове на млађе колеге)
али сигурно хоћу и могу да учествујем са својим рачунарским знањем и техничким могућностима.
Скинуо сам приручник и када га одштампаног прочитам јављам се са предлогом / предлозима за даљу акцију.
Српску цртачку и сликарску школу основао је 1895. Чех Кирил Кутлик (29.3.1869 - 4.4.1900). Атеље се налазио на Косанчићевом венцу, у кући Милије Марковића Распопа (у којој се претходно налазило француско посланство). 1910. купује је Милан Вапа и у њој отвара фабрику хартије. 1921. Вапа је за потребе Народне библиотеке продаје Министарству просвете, а Библиотека се након реконструкције зграде усељава 1925. Уништена је до темеља 6.4.1941.
http://www.rosalux.rs/userfiles/files/Prirucnik_za_citanje_Beograda_1941-44.pdf
Ако било ко од људи који покрећу иницијативу за постављање спомен плоче чита наш форум замолио би га/је да уложе мало више труда и новца и оставе нешто што неће бити само спомен већ и споменик, уметничко дело које ће естетски одговарати своме окружењу. Нажалост, код нас девет од десет постављених спомен плоча изгледају као надгробне плоче на сеоским гробљима, па приде још лоше урађене. Част изузецима, али то се све тако лоше ради да те буде срамота што се на тај начин одужујемо тим људима и да чезнеш за часом када их више нећеш видети. Тако се то не ради.
Slažem se! Ploče nisu uočljive i nedostojne su žrtava. Uostalom lako ih je skinuti, razlupati i odneti na otpad.
http://www.rosalux.rs/userfiles/files/Prirucnik_za_citanje_Beograda_1941-44.pdf
Ако било ко од људи који покрећу иницијативу за постављање спомен плоче чита наш форум замолио би га/је да уложе мало више труда и новца и оставе нешто што неће бити само спомен већ и споменик, уметничко дело које ће естетски одговарати своме окружењу. Нажалост, код нас девет од десет постављених спомен плоча изгледају као надгробне плоче на сеоским гробљима, па приде још лоше урађене. Част изузецима, али то се све тако лоше ради да те буде срамота што се на тај начин одужујемо тим људима и да чезнеш за часом када их више нећеш видети. Тако се то не ради.
Slažem se! Ploče nisu uočljive i nedostojne su žrtava. Uostalom lako ih je skinuti, razlupati i odneti na otpad.
Зашто чекати друге да нешто ураде?
Зар ми сами себе не сматрамо довољно способним да осим сусрета не можемо да покренемо
иницијативу за такав споменик?
Ја на жалост лично тренутно (ове године) немам физички времена да то покренем (преносим послове на млађе колеге)
али сигурно хоћу и могу да учествујем са својим рачунарским знањем и техничким могућностима.
Скинуо сам приручник и када га одштампаног прочитам јављам се са предлогом / предлозима за даљу акцију.
Угао Римске и Устаничке код хотела "Србија".
Кутлик са ђацима
Атеље