Za B.Gajića: ako nije tajna, odakle potiču ove fotografije sa žigom "FMimages"?
Ne znam. Poslao mi ih je preko fejsbuka jedan virtuelni drugar koji voli istoriju & Beograd, zove se Fljamur Madzaraj, iz Prizrena je... A odakle njemu, nista mi nije rekao, samo mi ih salje. Ima jos nekoliko zanimljivih ali ne mogu sad sa smartfona da ih linkujem nego kad sednem za komp...
Za B.Gajića: ako nije tajna, odakle potiču ove fotografije sa žigom "FMimages"?
Ne znam. Poslao mi ih je preko fejsbuka jedan virtuelni drugar koji voli istoriju & Beograd, zove se Fljamur Madzaraj, iz Prizrena je... A odakle njemu, nista mi nije rekao, samo mi ih salje. Ima jos nekoliko zanimljivih ali ne mogu sad sa smartfona da ih linkujem nego kad sednem za komp...
A ja tražio na google-u "FM images"...
Onda, samo pozdrav i zahvalnost gospodinu.
Da li znate da Kapetan-Miše Anastasijevića imao pet kćeri, koje je sa velikim mirazima poudavao za značajne i moćne ličnosti ondašnje Srbije: Anka je bila udata za Radovana Damjanovića, zaverenika protiv Karađorđevića iz Tenkine zavere (1858), ministra policije i predsednik Vrhovnog suda; drugu za Jovana Marinovića, predsednika konzervativne vlade; Sara bila je udata za Ðorđa Karađorđevića, sina drugog Karađorđevog sina i mogućeg prestolonaslednika;
Ružica je bila prvo udata za grofa Petra Čarnojevića, potomka patrijarha Arsenija Čarnojevića, zemljoposednika iz Banata, čija je porodica imala ugarsko plemstvo, a posle Čarnojevićeve smrti za Aleksu Spasića, ministra iz porodice pukovnika Tatar-Jovanče Spasića; Jelena je bila je udata za bratanca Ilije Garašanina Vasilija Garašanina.
Oвај мој цртеж не представља измишљотину или неку фантазију већ зграду која је заиста постојала и дан данас постоји тотално непрепознатљива на бројевима 79-83 Карађорђеве улице преко пута железничке станице.
Изгледа јадно и бедно јер је бомбардована од стране Немаца 6-тог и 7-мог априла 1941 године када је њена унутрашњост у потпуности изгорела.
За време Окупације искрпљена је на врат - на нос. И од тада ништа није урађено. Највероватније да се руши пројектом ''Београд на води''...
То је некад био хотел ''Вилсон'' (ово му је име важило између два Светска рата). Зграда је иначе подигнута почетком 20 века у стилу чисте сецесије, тада је овај угоститељски објекат добио своје прво име по једном другом америчком председнику - ''Вашингтон''.
Нема помена овом остварењу ни у једној од књига о архитектури Београда. Зграда није заштићена као споменик културе нити као део старе урбане целине ''Савамале'' а процените сами да ли је вредна пажње или не...
Еволуција изгледа овог здања. Десно крило што згради данас недостаје срушено је немачким бомбардовањем 1941 године...
Цео тај низ зграда је осуђен на пропаст или неко чудно битисање чим су подигнуте нове зградетине са обе стране блока које стоје као насред ливаде а не у блоку зграда. Једна је хотел, види се на слици. Претпостављам да се то уклапа са неким плановима о томе како ће тај блок зграда изгледати једном. Знајући наше прилике, неће то никада изгледати нинашта: док се подигне једна зграда направе се још два плана, наравно без икакве везе с претходнима. А имали смо леп низ зграда који је само требало окречити и неупадљиво наставити. Уместо тога сада имамо хаос који ће, највероватније, трајати још деценијама.
Nije problem trgovati s obveznicama, one i jesu za trgovanje. Ali kako je to rađeno? Sistem je bio krajnje jednostavan - špekulanti su lažno objavljivali da vrednost obveznica pada ili da je Nemačka obustavila njihovu isplatu, pa su ih onda u bescenje kupovali od naroda.
Tako je zahvaljujući špekulativnim igrama sa obveznicama ratne odštete veliko bogatstvo zgrnuo ministar finansija, a potom i predsednik vlade dr Milan Stojadinović, a u čitavoj režiranoj berzanskoj igri, po svoj prilici, učestvovao je i kralj Aleksandar Karađorđević.
Kada se malo oslobodim posla pobaću da nađem literaturu i postavim je ovde. Možda je sa iste adrese gde i ona o prevarama s opancima.
Inače, detalji o tom skandalu mogu se naći u zborniku Korupcija i razvoj moderne srpske države Aleksandre Bulatović i Srđana Koraća.
Кад неко лиферује распале опанке својој војсци која се бори за опстанак онда је сумњив и када зида цркву а не када тргује обвезницама. Нема ту шта. Него, у праву је Гонзо, не треба превише скретати у ту причу.
Могло би бити да је Трнска улица ... можда ....
https://www.google.com/maps/@44.802753,20.477403,3a,75y,182.91h,78.65t/data=!3m4!1e1!3m2!1sok5-l27bOkASM_s8xFTVpw!2e0
Trnska 100%, levo je sokače koje je spaja sa Mlatišuminom.
Kuća u prvom planu postoji i danas, (uporedite krov nekad i sad), kao i ovaj "aneks" sa vratima na kojima piše "Ulaz", a kuća je "progutala" ovaj dvorišni zid zarad još nekoliko metara kvadratnih...
www.google.rs/maps/@44.802753,20.477403,3a,75y,203h,88.71t/data=!3m4!1e1!3m2!1sok5-l27bOkASM_s8xFTVpw!2e0
Ne znam. Poslao mi ih je preko fejsbuka jedan virtuelni drugar koji voli istoriju & Beograd, zove se Fljamur Madzaraj, iz Prizrena je... A odakle njemu, nista mi nije rekao, samo mi ih salje. Ima jos nekoliko zanimljivih ali ne mogu sad sa smartfona da ih linkujem nego kad sednem za komp...
Ne znam. Poslao mi ih je preko fejsbuka jedan virtuelni drugar koji voli istoriju & Beograd, zove se Fljamur Madzaraj, iz Prizrena je... A odakle njemu, nista mi nije rekao, samo mi ih salje. Ima jos nekoliko zanimljivih ali ne mogu sad sa smartfona da ih linkujem nego kad sednem za komp...
A ja tražio na google-u "FM images"...
Onda, samo pozdrav i zahvalnost gospodinu.
Цео трећи део документарца може се погледати овде: www.youtube.com/watch, а Бгд је негде између 4:30 и 6:00.
Ružica je bila prvo udata za grofa Petra Čarnojevića, potomka patrijarha Arsenija Čarnojevića, zemljoposednika iz Banata, čija je porodica imala ugarsko plemstvo, a posle Čarnojevićeve smrti za Aleksu Spasića, ministra iz porodice pukovnika Tatar-Jovanče Spasića; Jelena je bila je udata za bratanca Ilije Garašanina Vasilija Garašanina.
Oвај мој цртеж не представља измишљотину или неку фантазију већ зграду која је заиста постојала и дан данас постоји тотално непрепознатљива на бројевима 79-83 Карађорђеве улице преко пута железничке станице.
Изгледа јадно и бедно јер је бомбардована од стране Немаца 6-тог и 7-мог априла 1941 године када је њена унутрашњост у потпуности изгорела.
За време Окупације искрпљена је на врат - на нос. И од тада ништа није урађено. Највероватније да се руши пројектом ''Београд на води''...
То је некад био хотел ''Вилсон'' (ово му је име важило између два Светска рата). Зграда је иначе подигнута почетком 20 века у стилу чисте сецесије, тада је овај угоститељски објекат добио своје прво име по једном другом америчком председнику - ''Вашингтон''.
Нема помена овом остварењу ни у једној од књига о архитектури Београда. Зграда није заштићена као споменик културе нити као део старе урбане целине ''Савамале'' а процените сами да ли је вредна пажње или не...
Еволуција изгледа овог здања. Десно крило што згради данас недостаје срушено је немачким бомбардовањем 1941 године...
Цео тај низ зграда је осуђен на пропаст или неко чудно битисање чим су подигнуте нове зградетине са обе стране блока које стоје као насред ливаде а не у блоку зграда. Једна је хотел, види се на слици. Претпостављам да се то уклапа са неким плановима о томе како ће тај блок зграда изгледати једном. Знајући наше прилике, неће то никада изгледати нинашта: док се подигне једна зграда направе се још два плана, наравно без икакве везе с претходнима. А имали смо леп низ зграда који је само требало окречити и неупадљиво наставити. Уместо тога сада имамо хаос који ће, највероватније, трајати још деценијама.
Tako je zahvaljujući špekulativnim igrama sa obveznicama ratne odštete veliko bogatstvo zgrnuo ministar finansija, a potom i predsednik vlade dr Milan Stojadinović, a u čitavoj režiranoj berzanskoj igri, po svoj prilici, učestvovao je i kralj Aleksandar Karađorđević.
Kada se malo oslobodim posla pobaću da nađem literaturu i postavim je ovde. Možda je sa iste adrese gde i ona o prevarama s opancima.
Inače, detalji o tom skandalu mogu se naći u zborniku Korupcija i razvoj moderne srpske države Aleksandre Bulatović i Srđana Koraća.
Кад неко лиферује распале опанке својој војсци која се бори за опстанак онда је сумњив и када зида цркву а не када тргује обвезницама. Нема ту шта. Него, у праву је Гонзо, не треба превише скретати у ту причу.