Iako nisam arhitekta, pa ne mogu da sudim stručno, mislim da ovo delo arh Ignajtovića ne služi na ponos ni Njemu ni ulici Kneza Miloša.
Fasada je ustvari simbol logorske bodljikave žice, a ne eufemizovanog izraza „monumenatalnih betonskih rešetaka“, kako u tekstu na http://beforeafter.rs/grad/beton-brut/ kaze g. Marko Ignjatovic.
Ali, ako su u vreme gradnje Nemci prihvatili ovako asocirani arhitektonski cinizam arh Ignjatovića, koji je proveo deo svog života u njihovim logorima, neka bude.
Rušenje je uglavnom završeno bez nekih posledica po okolinu, a prema nekim, to moram da kazem, čaršijskim izvorima, već je gotov i idejni projekat novog objekta uradjen u
Nemačkoj, a  koji ce izvodjacki razradjivati nase projektantske kuce da bi ga usaglasile sa nasim propisima (bar se nadam).
Nije mi jasno kako je uopšte odobren taj projekat, za koji pretpostavljam da je korektno i pre svega praktično rešen.
No, kako je postojao posebno veliki problem agresivnosti prvobitne metode za rušenje tog izuzetno čvrstog objekta, kada nije postojao Elaborat o obezbeđenju susednih objekata,
ali je promenom metode taj problem prevazidjen , sada pretpostavljam  da ce za izgradnju takav Elaborat  postojati s obzirom da su pri novoj gradnji moguća npr neka fundiranja koja
mogu pričiniti štetu, susednim-okolnim, dobrano vremešnim objektima.
Neka je Gospod Bog u pomoći nama koji stanujemo u zgradama koje se graniče sa parcelom Ambasade, i to od Kneza Miloša 78 preko Višegradske od 5-13 i delom zgrada u Sarajevskoj.
In Spe!