Stariji članovi foruma se, verovatno, sećaju ovakvih kolica. Bilo je pitanje prestiža napraviti ili nabaviti ovakva kolica. Najbolja trasa za spuštanje za klince u mom kraju bila je kod Veterinarskog fakulteta, počev od Cirkusa (danas Hrama) pa do dole. (Inače snimak kolica je iz Bileće ali, nema veze, upravo takva smo i mi pravili).
Mi smo ovo zvali trokolica, glavni problem je bio pronaci lagere, ili kuk-lagere kako smo to tad izgovarali ako me secanje dobro sluzi. Zemun jeste na ivici Srema ali uvek je bilo ulica pogodnih za ove vratolomije. Mi smo se spustali Uzickom ulicom, nije veliki nagib ali nije bilo ni prometa pa se moglo mirno voziti, doduse Uzicka izlazi na Cara Dusana :) da budem iskren nisam siguran da bih ja danas pustio svoje klince da to rade....
...куглагери....(иако су куглагери били само овакви точкови....)
мислим, ми у Косовској; спуштали смо се кроз Палмотићеву и целом дужином плочника код Скупштине...
Kod mene su se spustali ovakvim kolicima niz ul. Svetozara Markovica. Jako sam prizeljkivao da ih i ja imam. Inace radnja sa mnogim kuglagerima izlozenim u izlogu bila je u Resavskoj (tada, ul. 1-g Maja) - radnja "KUGLEX"-a.
Реља,, не може та да буде, пошто је број 105 Краљице Марије 1933. био десно на углу са Гробљанском, па ова зграда, као 109, мора да буде друга у делу КМ преко Гробљанске, где је сада новоградња.
Na drugoj karti, mislim da je iz 1940., Kraljice Marije broj 105 je na uglu sa Ivankovačkom, a 117 na uglu sa Grobljanskom/Ruzveltovom.
Uostalom dimenzije kuće, otvor izloga, detalji dela kapije od kovanog gvožđa koji se vidi, dvorišta desno (danas je ograda drugačija)... sve se uklapa.
Ubeđen sam da je i "venac" kapije od kovanog gvožđa isti kao na predratnoj fotografiji i da je ova "firma" za fotokopirnicu fiksirana upravo za njega pa ga i pokriva.
Ima par meseci kako sam poslednji put prošao tuda, pa ako neko ima vremena neka uđe u dvorište i snimi kapiju iznutra...
Господска улица, друга кућа са десне стране, сада са мало обријаном фасадом. Ова кућа је оштећена у Првом светском рату па је могуће да је после тога измењена. Наредних пар је нестало након америчке помоћи априла 1944. године. Остало је једно две трећине куће породице Марковић која постоји и данас. У дну улице где је сада ОШ "Лазар Саватић" била је кафана, мислим да би то требало да буде пивница која је припадала Шмидовој пивари, која се налазила одмах поред. Пивара је после рата престала са радом. Интересантно је колико сатова, мада кад мало боље погледам изгледа као да сваки показује другачије време, као берза у Токију, Лондону, Паризу... :) Интересантно ја да је натпис на ћирилици, изнад лучног улаза на средини зграде је натпис на латинском, овде је прекривен неком таблом,....једна слика а могло би се писати прилично....
Мислим да су ти сатови само рекламе за часовничаре и да су ту само за украс.
Tačnost vremena je za sajdžiju, pogotovo u Zemunu, bila svetinja, pa ne verujem da su služili za ukras. Oni su imali mehanizam, pre bih rekao da se neki pokvario ili iz nekog razloga nije navijen.
Почеци наставе у Школи везују се за 1. новембар 1921. године. Школовање је трајало две и по године.
За пријем у Школу за нудиље кандидаткиње су морале да испуне следеће услове: да имају завршена најмање четири разреда гимназије, да су здраве и «снажне», да имају лекарско уверење о здрављу, положен пријемни испит из писмених састава и да нису млађе од 18 нити старије од 30 година. Кандидаткиње су морале да буду девојке или удовице без деце. Уз молбу при упису у Школу морале су да приложе и уверење о владању и доказе шта су до сада радиле. Министарство народног здравља, у свом акту од 01.06.1921. године свим свршеним ученицама обезбедило је сталну службу, плату и додатке као и право на пензију. Први предавачи у Школи су били са Медицинског факултета, лекари Војне болнице и Централно-хигијенског завода. Била су то еминентна имена из медицинских и других наука: Костић др Александар, Амброжић др Матија, Костић др Смиља, Милошевић др Сима, Нижетић др Здравко, Белић др Александар, Ружичић др Урош, Вујић др Петар, Тодоровић др Коста, Косановић др Богдан, Пирц др Бојан, Ристић др Војислав...
У јуну 1924. године школовање је завршило 18 ученица и то су прве дипломиране медицинске сестре у земљи. Цитат из Гласника Друштва Црвеног крста: «На дан 28. јуна 1924. године дипломирало је прво коло од 18 нудиља. Већим делом распоређене су у санитетске установе у Јужној Србији, две су послате о трошку Рокфелерове фондације у Америку, а једна о трошку Лиге у Енглеску ради усавршавања».
Школа за нудиље је, док није добила нову зграду, била смештена на спрату у Улици Краља Милутина бр. 71 а део часова је одржаван у Бирчаниновој улици бр. 9. У нову зграду У Делиградској улици бр. 31 Школа се уселила 07.06.1923. године. Школа је свечано отворена у присуствуЊегове Светлости Патријарха Српског и представника Црвеног крста. Ученице су живеле у интернату, а у Школу и на пракси су носиле обавезно службено одело /униформу/. Прве генерације дипломираних ученика радиле су у тиму заједно са лекарима у новонасталим антитуберкулозним диспанзерима, антималаричним станицама, школским поликлиникама и зубним амбулантама. Истовремено су имале и тежак задатак ширења опште здравствене културе у народу.......
...куглагери....(иако су куглагери били само овакви точкови....)
мислим, ми у Косовској; спуштали смо се кроз Палмотићеву и целом дужином плочника код Скупштине...
Да није 111б?
Da li je Kraljice Marije imala toliko brojeva?
Evo jos jedne sa iste lokacije najverovatnije...
Izgleda da je ovaj harmonikas na donjoj slici u stvari onaj majstorski pomocnik sa gornje slike ....
Ova kuća i kapija postoje i danas na adresi Kraljice Marije 37
www.google.rs/maps/@44.806465,20.478192,3a,15.8y,81.95h,89.8t/data=!3m4!1e1!3m2!1s2Khl5gay3cx7tODQ-U9Fmg!2e0
Реља,, не може та да буде, пошто је број 105 Краљице Марије 1933. био десно на углу са Гробљанском, па ова зграда, као 109, мора да буде друга у делу КМ преко Гробљанске, где је сада новоградња.
Na drugoj karti, mislim da je iz 1940., Kraljice Marije broj 105 je na uglu sa Ivankovačkom, a 117 na uglu sa Grobljanskom/Ruzveltovom.
Uostalom dimenzije kuće, otvor izloga, detalji dela kapije od kovanog gvožđa koji se vidi, dvorišta desno (danas je ograda drugačija)... sve se uklapa.
Ubeđen sam da je i "venac" kapije od kovanog gvožđa isti kao na predratnoj fotografiji i da je ova "firma" za fotokopirnicu fiksirana upravo za njega pa ga i pokriva.
Ima par meseci kako sam poslednji put prošao tuda, pa ako neko ima vremena neka uđe u dvorište i snimi kapiju iznutra...
Мислим да су ти сатови само рекламе за часовничаре и да су ту само за украс.
Tačnost vremena je za sajdžiju, pogotovo u Zemunu, bila svetinja, pa ne verujem da su služili za ukras. Oni su imali mehanizam, pre bih rekao da se neki pokvario ili iz nekog razloga nije navijen.
Прелистао сам каталог и асортиман је толико обиман, да би се већина модерних гвожђара и ван Србије дебело застидела.
Цитат са сајта медицинске школе на Звездари:
Почеци наставе у Школи везују се за 1. новембар 1921. године. Школовање је трајало две и по године.
За пријем у Школу за нудиље кандидаткиње су морале да испуне следеће услове: да имају завршена најмање четири разреда гимназије, да су здраве и «снажне», да имају лекарско уверење о здрављу, положен пријемни испит из писмених састава и да нису млађе од 18 нити старије од 30 година. Кандидаткиње су морале да буду девојке или удовице без деце. Уз молбу при упису у Школу морале су да приложе и уверење о владању и доказе шта су до сада радиле. Министарство народног здравља, у свом акту од 01.06.1921. године свим свршеним ученицама обезбедило је сталну службу, плату и додатке као и право на пензију. Први предавачи у Школи су били са Медицинског факултета, лекари Војне болнице и Централно-хигијенског завода. Била су то еминентна имена из медицинских и других наука: Костић др Александар, Амброжић др Матија, Костић др Смиља, Милошевић др Сима, Нижетић др Здравко, Белић др Александар, Ружичић др Урош, Вујић др Петар, Тодоровић др Коста, Косановић др Богдан, Пирц др Бојан, Ристић др Војислав...
У јуну 1924. године школовање је завршило 18 ученица и то су прве дипломиране медицинске сестре у земљи. Цитат из Гласника Друштва Црвеног крста: «На дан 28. јуна 1924. године дипломирало је прво коло од 18 нудиља. Већим делом распоређене су у санитетске установе у Јужној Србији, две су послате о трошку Рокфелерове фондације у Америку, а једна о трошку Лиге у Енглеску ради усавршавања».
Школа за нудиље је, док није добила нову зграду, била смештена на спрату у Улици Краља Милутина бр. 71 а део часова је одржаван у Бирчаниновој улици бр. 9. У нову зграду У Делиградској улици бр. 31 Школа се уселила 07.06.1923. године. Школа је свечано отворена у присуству Његове Светлости Патријарха Српског и представника Црвеног крста. Ученице су живеле у интернату, а у Школу и на пракси су носиле обавезно службено одело /униформу/. Прве генерације дипломираних ученика радиле су у тиму заједно са лекарима у новонасталим антитуберкулозним диспанзерима, антималаричним станицама, школским поликлиникама и зубним амбулантама. Истовремено су имале и тежак задатак ширења опште здравствене културе у народу.......
Danas prirodnjački muzej, a nekada valjda stražarska kuća.
Pročitao sam negde i da je tu bila smeštena neka masonska loža....
Da li imamojoš neke fotografije ove kuće iz 19. veka?