Hvala za ovu fotografiju Vardara, sada vidim da je u Beogradskoj postojala još jedna lepa kuća koja je porušena ili tokom sedamdesetih ili u savezničkom bombardovanju.
Ukratko, tačno je, dakle da su u Beogradskoj postojale dve lepe kuće, prva koju smo već imali na ovom forumu, niže, bliže gradilištu Mitićeve robne kuće i druga, ovde vidljiva bliže uglu sa Njegoševom.
Koliko mogu moje oči nazreti, ova je bila sadržajnije i preciznije arhitekture nego ona bliža Slaviji.
Ја ћу да узмем слободу и поновим једну фотку коју сам поставио пре неки месец. Зграда казанџије Светозара Милошевића, близу Славије, веома ми се допала, а исто тако је безразложно срушена. Можда се не разумем у архитектуру, али је цео тај низ кућа много лепши од Рупе.
Цитат из Времена. "Unuk Svetozara Miloševića, kazandžije, koji se isto tako zove, priča za "Vreme" kako je njegov deda došao 1895. iz Pirota peške u Beograd. Prvo je bio šegrt, a 1910. otvorio je svoju prvu kazandžijsku radnju. "Oženio se i uz ono što je uštedeo i uz ženin miraz kupio je plac od oko četiri ara kada je trasirana ulica (Beogradska) i kada su kupovani placevi, pa su tek 1929. sazidali kuću koja je 1958. nacionalizovana. Na Slaviji, u Mitićevoj rupi, plac moga dede i plac Vlade Mitića su se naslanjali jedan na drugi. Zgrada je imala tri sprata i prizemlje. Posle nacionalizacije, moj deda je sa porodicom izbačen, bez ikakvog objašnjenja, odštete ili bilo čega drugog, dok su svi drugi stanari koji su tu živeli dobili adekvatne zamene. Potom je kuća srušena, a deda je dolazio svaki dan i gledao kako nestaje sve ono što je stekao i izgradio. Nikad mu nije bilo jasno kako neko može da uzme nešto što je njegovo, što je privatno, što nije stekao nikakvim nezakonitim radnjama. Izgubili smo tada sve i prešli kod familije u nužni smeštaj. Ni sada na tom zemljištu nije izgrađeno ništa."
Узгред, данас све пршти од активности на форуму. Одмор за душу пред сутрашње рмбачење.
...
Зар је Бајлонова пијаца тешко страдала и 1941?
Očigledno da jeste.
Zgrade oko pijace su ili pogođene ili izgorele (kao i one koje se ne vide na fotografiji), a vidi se i krater od bombe. Samo je pitanje koliko je ljudi bilo na pijaci kada su pale bombe...
Страдала је гадно и 1944:
Али да, ово је различито време јер је на првој слици пар зграда погођено, док су на другој целе (поправљене).
Али, по чему знамо да је серија из 1941. а не 1944? Хм, вероватно по погођеној згради на углу Француске и ЏВ.
...
Зар је Бајлонова пијаца тешко страдала и 1941?
Očigledno da jeste.
Zgrade oko pijace su ili pogođene ili izgorele (kao i one koje se ne vide na fotografiji), a vidi se i krater od bombe. Samo je pitanje koliko je ljudi bilo na pijaci kada su pale bombe...
Страдала је гадно и 1944:
Али да, ово је различито време јер је на првој слици пар зграда погођено, док су на другој целе (поправљене).
Али, по чему знамо да је серија из 1941. а не 1944? Хм, вероватно по погођеној згради на углу Француске и ЏВ.
Znamo po tome što je zgrada koju smo identifikovali u Despota Stefana, ostala relativno cela (kuhinjski prozori su otvoreni ili izvaljeni, to ne mogu da ocenim), a 1944, od nje je odsečen ceo trakt koji se na slikama vidi kao ceo.
Evo da se vidi koliko je oštećena:
Posle rata je opravljena i stoji i danas kakva je bila pre rata.
НОВИ DECCA 6.6. Извесне основне поправке у изради грамофона унете су и код Decca 6.6. Пролази за резонансу тако су конструисани, да се тон може савршено преносити, без обичајеног грамофонског звука. Модел за пут ради овога није напуштен. DeccaSix Sixпогодни су за ношење као куфер. Имају и мали фах, у који може стати седам плоча од 25 см. Упите од стране детаљиста молимо слати на Ј. ХАНАУ Поштански фах 233, Обилићев венац 29, Београд
Путниче, ове фотографије су на ebay.de се нуде са објашњењем да су из априла 1941.
Скениране су и полеђине, на којима пише "Belgrad" али се виде и оштећења папира настала одлепљивањем. То сугерише да су извађене из фото-албума, а на страницама тих албума власници су обично записивали локације и датуме, тако да продавац зна шта продаје.
Други аргументи да су фотографије настале 1941, а не 1945, су немачке униформе, опрема и возила - види се да су у ратном походу а не у граду који је окупиран већ три године, затим оштећења на зградама која се могу видети и на неким већ виђеним фотографијама из 1941, грађани који стоје у групама и посматрају немачку колону (а таква окупљања су забрањена током окупације, а ни грађанима није падало на памет да радознало гледају Немце након масовних егзекуција).
А и ја сам видео на стотине сличних фотографија и на осснову неких детаља за добар део њих са приличном сигурношћу могу да одредим када су настале. Ово је 1941, нема дилеме.
НОВИ DECCA 6.6. Извесне основне поправке у изради грамофона унете су и код Decca 6.6. Пролази за резонансу тако су конструисани, да се тон може савршено преносити, без обичајеног грамофонског звука. Модел за пут ради овога није напуштен. DeccaSix Sixпогодни су за ношење као куфер. Имају и мали фах, у који може стати седам плоча од 25 см. Упите од стране детаљиста молимо слати на Ј. ХАНАУ Поштански фах 233, Обилићев венац 29, Београд
Ala je taj Julijus Hanau razvio biznis. Em glavni u Radio Beogradu, em gramofoni...
Hvala za ovu fotografiju Vardara, sada vidim da je u Beogradskoj postojala još jedna lepa kuća koja je porušena ili tokom sedamdesetih ili u savezničkom bombardovanju.
Ukratko, tačno je, dakle da su u Beogradskoj postojale dve lepe kuće, prva koju smo već imali na ovom forumu, niže, bliže gradilištu Mitićeve robne kuće i druga, ovde vidljiva bliže uglu sa Njegoševom.
Koliko mogu moje oči nazreti, ova je bila sadržajnije i preciznije arhitekture nego ona bliža Slaviji.
Ја ћу да узмем слободу и поновим једну фотку коју сам поставио пре неки месец. Зграда казанџије Светозара Милошевића, близу Славије, веома ми се допала, а исто тако је безразложно срушена. Можда се не разумем у архитектуру, али је цео тај низ кућа много лепши од Рупе.
Цитат из Времена.
"Unuk Svetozara Miloševića, kazandžije, koji se isto tako zove, priča za "Vreme" kako je njegov deda došao 1895. iz Pirota peške u Beograd. Prvo je bio šegrt, a 1910. otvorio je svoju prvu kazandžijsku radnju. "Oženio se i uz ono što je uštedeo i uz ženin miraz kupio je plac od oko četiri ara kada je trasirana ulica (Beogradska) i kada su kupovani placevi, pa su tek 1929. sazidali kuću koja je 1958. nacionalizovana. Na Slaviji, u Mitićevoj rupi, plac moga dede i plac Vlade Mitića su se naslanjali jedan na drugi. Zgrada je imala tri sprata i prizemlje. Posle nacionalizacije, moj deda je sa porodicom izbačen, bez ikakvog objašnjenja, odštete ili bilo čega drugog, dok su svi drugi stanari koji su tu živeli dobili adekvatne zamene. Potom je kuća srušena, a deda je dolazio svaki dan i gledao kako nestaje sve ono što je stekao i izgradio. Nikad mu nije bilo jasno kako neko može da uzme nešto što je njegovo, što je privatno, što nije stekao nikakvim nezakonitim radnjama. Izgubili smo tada sve i prešli kod familije u nužni smeštaj. Ni sada na tom zemljištu nije izgrađeno ništa."
Узгред, данас све пршти од активности на форуму. Одмор за душу пред сутрашње рмбачење.
Зар је Бајлонова пијаца тешко страдала и 1941?
Očigledno da jeste.
Zgrade oko pijace su ili pogođene ili izgorele (kao i one koje se ne vide na fotografiji), a vidi se i krater od bombe. Samo je pitanje koliko je ljudi bilo na pijaci kada su pale bombe...
Страдала је гадно и 1944:
Али да, ово је различито време јер је на првој слици пар зграда погођено, док су на другој целе (поправљене).
Али, по чему знамо да је серија из 1941. а не 1944? Хм, вероватно по погођеној згради на углу Француске и ЏВ.
Зар је Бајлонова пијаца тешко страдала и 1941?
Očigledno da jeste.
Zgrade oko pijace su ili pogođene ili izgorele (kao i one koje se ne vide na fotografiji), a vidi se i krater od bombe. Samo je pitanje koliko je ljudi bilo na pijaci kada su pale bombe...
Страдала је гадно и 1944:
Али да, ово је различито време јер је на првој слици пар зграда погођено, док су на другој целе (поправљене).
Али, по чему знамо да је серија из 1941. а не 1944? Хм, вероватно по погођеној згради на углу Француске и ЏВ.
Znamo po tome što je zgrada koju smo identifikovali u Despota Stefana, ostala relativno cela (kuhinjski prozori su otvoreni ili izvaljeni, to ne mogu da ocenim), a 1944, od nje je odsečen ceo trakt koji se na slikama vidi kao ceo.
Evo da se vidi koliko je oštećena:
Posle rata je opravljena i stoji i danas kakva je bila pre rata.
НОВИ DECCA 6.6.
Извесне основне поправке у изради грамофона унете су и код Decca 6.6. Пролази за резонансу тако су конструисани, да се тон може савршено преносити, без обичајеног грамофонског звука. Модел за пут ради овога није напуштен. Decca Six Six погодни су за ношење као куфер. Имају и мали фах, у који може стати седам плоча од 25 см.
Упите од стране детаљиста молимо слати на
Ј. ХАНАУ Поштански фах 233, Обилићев венац 29, Београд
Има ли неко ову Напијалову фотографију у бољој резолуцији?
Бане, Јуниоре? Унапред захавалан.
Скениране су и полеђине, на којима пише "Belgrad" али се виде и оштећења папира настала одлепљивањем. То сугерише да су извађене из фото-албума, а на страницама тих албума власници су обично записивали локације и датуме, тако да продавац зна шта продаје.
Други аргументи да су фотографије настале 1941, а не 1945, су немачке униформе, опрема и возила - види се да су у ратном походу а не у граду који је окупиран већ три године, затим оштећења на зградама која се могу видети и на неким већ виђеним фотографијама из 1941, грађани који стоје у групама и посматрају немачку колону (а таква окупљања су забрањена током окупације, а ни грађанима није падало на памет да радознало гледају Немце након масовних егзекуција).
А и ја сам видео на стотине сличних фотографија и на осснову неких детаља за добар део њих са приличном сигурношћу могу да одредим када су настале. Ово је 1941, нема дилеме.
НОВИ DECCA 6.6.
Извесне основне поправке у изради грамофона унете су и код Decca 6.6. Пролази за резонансу тако су конструисани, да се тон може савршено преносити, без обичајеног грамофонског звука. Модел за пут ради овога није напуштен. Decca Six Six погодни су за ношење као куфер. Имају и мали фах, у који може стати седам плоча од 25 см.
Упите од стране детаљиста молимо слати на
Ј. ХАНАУ Поштански фах 233, Обилићев венац 29, Београд
Ala je taj Julijus Hanau razvio biznis. Em glavni u Radio Beogradu, em gramofoni...