Хвала господине Дундо! Надам се да ћете успети да пронађете idler за Ваш Браун, неко ми рече да такве ствари још понегде праве.
И мало питање, овако издалека: да ли на грамофону нека тест плоча или неки отпресак без налепнице? Личи помало на плочу на 78 обртаја од 25 сантиметара, али и ацетатни/нитратни медијум за уникатно (или мастер) снимање?
Збуњује ме размакнута бразда (бланк?) на 1/3 записа. Некад су такве размакнуте бразде (без бланка тј. без обзира на ток музичког садржаја) правили да би плочи визуелно обезбедили идентитет да се не би тако лако могла да пиратизује...
Баш би било интересантно да сазнамо о чему је овде реч.
На грамофону не недостаје ни један део, чак имам и резервне „гумице“, а и резервне сафирне игле. Нагомилавање резервних делова је последица хаотичног стања на нашем тржишту: сад га видиш, сад га не видиш. Наравно, нисам ни могао да очекујем да се у Београду појаве оригинални „Браунови“ делови (грамофон сам купио у Немачкој¹). Али довијали смо се на разне начине. Тако сам, на пример, игле куповао у чехословачкој продавници у згради Прашке банке. Наиме, фирма Супрафон је грунула на југословенско тржиште с огромном количином грамофона. Грамофони су се распродали, али нису били дуга живота и бачени су на ђубре². Остале су резервне игле за багателу, а то су биле управо игле које сам тражио.
Неколико година касније купио сам стерео грамофон DUAL. За њега нисам могао да купим игле, али куповао сам целе системе са кристалима и то код „Искре“. „Искра“ је, наиме, производила ормане са радиоапаратима и уграђеним грамофонима, баш као што је био мој DUAL. Ти ормани су били неплативи за обичне грађане, куповала су их предузећа (један такав орман се налазио и у салону Титовог бродића „Шумадинка“). За нормалне грађане остали су резервни делови (ко се у предузећима интересовао за њих?)
Извињавам се за горње детаље, али мислим да није на одмет да се неко и подсети како је било, или то тек сад сазна.
„Тањир“ на грамофону „Браун“ је покривен једном гуменом шајбом са дубоким рилама. Вероватно је тако направљен да би имао што мањи додир са плочом, а истовремено избегнуто клизање. Објашњење за размакнуту бразду на ¹/₃ „записа“ је више него тривијално. Кад сам плоче пречника 17 цм пре репродукције брисао, прашина је преко ивице падала увек на исто место. После много година направила се бразда.
Мислим да би се непожељни звуци смањили кад би се погонски систем мало подмазао. Већи је проблем што је за прикључак кристалног pickup-а потребна врло велика улазна импеданса, која се данас на појачавачима не прави (а старе појачаваче смо бацили). А кључни проблем је још и тај, што више немам ни стрпљења ни снаге да се петљам са тим стварима.
¹ Као студент некако сам се допелао до Берлина, где сам неколико месеци радио код Сименса. Сву уштеђевину дао сам за грамофон и плоче.
² Грамофони, као такви, нису били лоши, али у планској привреди фирма „Супрафон“ није могла да дође до одговарајућег материјала. Тако се, на пример, код једне серије тастер за укључивање више није враћао, јер је опруга за враћење била направљена од обичног гвозденог лима.
Da dodamo zaplet i priču! Da ne bude suvo i dosadno kako to kod tebe obično biva!

Biće da je to Terazisjki plato o kome se onoliko onomad raspredalo!
Veleposednik, nemoj odmah da urlaš, samo pozajmio na kratko,odma' vraćam! Samo za trenutak slave! Ne viđen na ovom forumu!
Da dodamo zaplet i priču! Da ne bude suvo i dosadno kako to kod tebe obično biva!

... večita igra ... ej, pa danas je utorak ! ... odo da gledim kako sam konačno i jedino pravedno izvučen za slavodobitnika :D ...
Хвала господине Дундо! Надам се да ћете успети да пронађете idler за Ваш Браун, неко ми рече да такве ствари још понегде праве.
И мало питање, овако издалека: да ли на грамофону нека тест плоча или неки отпресак без налепнице? Личи помало на плочу на 78 обртаја од 25 сантиметара, али и ацетатни/нитратни медијум за уникатно (или мастер) снимање?
Збуњује ме размакнута бразда (бланк?) на 1/3 записа. Некад су такве размакнуте бразде (без бланка тј. без обзира на ток музичког садржаја) правили да би плочи визуелно обезбедили идентитет да се не би тако лако могла да пиратизује...
Баш би било интересантно да сазнамо о чему је овде реч.
На грамофону не недостаје ни један део, чак имам и резервне „гумице“, а и резервне сафирне игле. Нагомилавање резервних делова је последица хаотичног стања на нашем тржишту: сад га видиш, сад га не видиш. Наравно, нисам ни могао да очекујем да се у Београду појаве оригинални „Браунови“ делови (грамофон сам купио у Немачкој¹). Али довијали смо се на разне начине. Тако сам, на пример, игле куповао у чехословачкој продавници у згради Прашке банке. Наиме, фирма Супрафон је грунула на југословенско тржиште с огромном количином грамофона. Грамофони су се распродали, али нису били дуга живота и бачени су на ђубре². Остале су резервне игле за багателу, а то су биле управо игле које сам тражио.
Неколико година касније купио сам стерео грамофон DUAL. За њега нисам могао да купим игле, али куповао сам целе системе са кристалима и то код „Искре“. „Искра“ је, наиме, производила ормане са радиоапаратима и уграђеним грамофонима, баш као што је био мој DUAL. Ти ормани су били неплативи за обичне грађане, куповала су их предузећа (један такав орман се налазио и у салону Титовог бродића „Шумадинка“). За нормалне грађане остали су резервни делови (ко се у предузећима интересовао за њих?)
Извињавам се за горње детаље, али мислим да није на одмет да се неко и подсети како је било, или то тек сад сазна.
„Тањир“ на грамофону „Браун“ је покривен једном гуменом шајбом са дубоким рилама. Вероватно је тако направљен да би имао што мањи додир са плочом, а истовремено избегнуто клизање. Објашњење за размакнуту бразду на ¹/₃ „записа“ је више него тривијално. Кад сам плоче пречника 17 цм пре репродукције брисао, прашина је преко ивице падала увек на исто место. После много година направила се бразда.
Мислим да би се непожељни звуци смањили кад би се погонски систем мало подмазао. Већи је проблем што је за прикључак кристалног pickup-а потребна врло велика улазна импеданса, која се данас на појачавачима не прави (а старе појачаваче смо бацили). А кључни проблем је још и тај, што више немам ни стрпљења ни снаге да се петљам са тим стварима.
¹ Као студент некако сам се допелао до Берлина, где сам неколико месеци радио код Сименса. Сву уштеђевину дао сам за грамофон и плоче.
² Грамофони, као такви, нису били лоши, али у планској привреди фирма „Супрафон“ није могла да дође до одговарајућег материјала. Тако се, на пример, код једне серије тастер за укључивање више није враћао, јер је опруга за враћење била направљена од обичног гвозденог лима.
Хвала на овим фотографијама!
??????????
Па хвала зато што за неке од њих нисам знао...