.... За време бомбардовања 1941-2, та кућа се расцепила на два дела. Она је тада била у шетњи са мајком, Рускињом, и само пука случајност спасла их је од сигурне смрти. ...
Da li je greška u kucanju ili u sećanju, ne znam, ali ova zgrada na Slaviji je stradala u bombardovanju 1944. godine.
Грешка свакако у сећању; можда јој више и није важно да тачно одговара на питања неке тамо "балавице" од 60 година....
Хвала, Реља, на корекцији
Nije netačno: zgrada je bila pogođena i 6. aprila 1941. i u drugom napadu u aprilu 1944.
.... За време бомбардовања 1941-2, та кућа се расцепила на два дела. Она је тада била у шетњи са мајком, Рускињом, и само пука случајност спасла их је од сигурне смрти. ...
Da li je greška u kucanju ili u sećanju, ne znam, ali ova zgrada na Slaviji je stradala u bombardovanju 1944. godine.
Грешка свакако у сећању; можда јој више и није важно да тачно одговара на питања неке тамо "балавице" од 60 година....
Хвала, Реља, на корекцији
Nije netačno: zgrada je bila pogođena i 6. aprila 1941. i u drugom napadu u aprilu 1944.
To nisam znao, napisao sam da je stradala 1944 zbog ovoga "se rascepila na dva dela".
Imali smo nekoliko fotografija iz prvih godina okupacije na kojima se vidi da je zgrada cela...
Maknuto s „Onog” starog foruma. Nisam odoleo jer smo baš siromašni sa fotografijama pod okupacijom iz Velikog rata, a da na njima nisu samo austrougarski oficiri i vojnici.
.... За време бомбардовања 1941-2, та кућа се расцепила на два дела. Она је тада била у шетњи са мајком, Рускињом, и само пука случајност спасла их је од сигурне смрти. ...
Da li je greška u kucanju ili u sećanju, ne znam, ali ova zgrada na Slaviji je stradala u bombardovanju 1944. godine.
Грешка свакако у сећању; можда јој више и није важно да тачно одговара на питања неке тамо "балавице" од 60 година....
Хвала, Реља, на корекцији
Nije netačno: zgrada je bila pogođena i 6. aprila 1941. i u drugom napadu u aprilu 1944.
To nisam znao, napisao sam da je stradala 1944 zbog ovoga "se rascepila na dva dela".
Imali smo nekoliko fotografija iz prvih godina okupacije na kojima se vidi da je zgrada cela...
da, nije bila oštećena kao 1944. ali jeste bila pogođena, na snimcima Miloša Jurišića iz 1942. prilikom formiranja kružnog toka u pozadini se uočava nanovo napravljeno potkrovlje na toj zgradi, kao i oštećenja na današnem Mekdonaldsu.
To su bili sjajni radioaparati... Još uvek se sećam dedinog godinu dana mladjeg modela, koji je bio ogroman, ali je davao sjajan zvuk. Imate li i vi takve radioaparate?
Imali smo i mi jedan stariji Teslin model zaobljenih ivica, furniran, sa 4 bakelitna dugmeta, dva veća i dva manja. Nedeljom je otac slušao prenos utakmica Radivoja Markovića i ispunjavao tikete sportske prognoze, a uveče bismo slušali veselo veče i gledali u zelena, fosforna slova nekih dalekih gradova i na taj način bili bliži svetu. Palili smo ga već u 7 sati ujutru, da slušamo „ptičicu” – Dobro jutro deco. Tada sam pakovao sveske i knjige i namršten polazio u omraženu školu!
Da nije neki od ovih:
Inače, pažnje vredan podatak za istoriju našeg dizajna (o čemu se jako malo govori) i ovih izvanrednih primeraka je i taj da su se kućišta za ove radio aparate, dizajnirana od strane nekog mašinskog inženjera, pravila u bivšoj predratnoj fabrici drvenog nameštaja, koja je posle rata preuzeta od novih vlasti. Nažalost, ne znam sve detalje, ali po obliku i detaljima to je svakako obrada kakva se zaticala na predratnim krevetima i ormanima - furnirani paneli ili šper, ponekad sa intarzijama i završnom politurom u šelaku. Izuzetnost takvih aparata i njihovog izgleda, poticala je svakako od majstorija predratnih majstora kojima slaganje furnira u dijamant poretku nije bila strana tema, kao ni precizna obrada ili obaranje i zaobljenje ivica i slični egzotični oblici koji su primenjivani na nameštaju onog doba.
Ako malo gvirnete u radio aparate istog vremena po svetu, lako ćete zaključiti da smo u tom pogledu bili rame uz rame sa evropskim modelima, pa čak i u mnogim detaljima ispred istovremenih primeraka.
.... За време бомбардовања 1941-2, та кућа се расцепила на два дела. Она је тада била у шетњи са мајком, Рускињом, и само пука случајност спасла их је од сигурне смрти. ...
Da li je greška u kucanju ili u sećanju, ne znam, ali ova zgrada na Slaviji je stradala u bombardovanju 1944. godine.
Грешка свакако у сећању; можда јој више и није важно да тачно одговара на питања неке тамо "балавице" од 60 година....
Хвала, Реља, на корекцији
Nije netačno: zgrada je bila pogođena i 6. aprila 1941. i u drugom napadu u aprilu 1944.
To nisam znao, napisao sam da je stradala 1944 zbog ovoga "se rascepila na dva dela".
Imali smo nekoliko fotografija iz prvih godina okupacije na kojima se vidi da je zgrada cela...
da, nije bila oštećena kao 1944. ali jeste bila pogođena, na snimcima Miloša Jurišića iz 1942. prilikom formiranja kružnog toka u pozadini se uočava nanovo napravljeno potkrovlje na toj zgradi, kao i oštećenja na današnem Mekdonaldsu.
Koliko se sećam, udarima bombi iz 1941. zgrada je bila oštećena u prizemlju i u potkrovlju, a bila je pogođena i Lekova kuća (današnji Mekdonalds) i to ozbiljno, u delu baš prema ovoj kući. Inače, na nekim kasnijim snimcima iz doba okupacije jasno se vidi da je zgrada bila zakrpljena i takva je i dočekala kobno bombardovanje 1944. godine.
Međutim, prema rečima žene koja je naslednik vlasnika ove kuće, i koja je pisala na skyscraper forumu, mnogi ljudi su poginuli u skloništu ove zgrade 1941.
Bombe su, prema njenim rečima, u toku aprilskog rata, pale u dvorište, ali pretpostavljam da je bilo i oštećenja pri vrhu kuće, jer se na okupacionim snimcima vidi ogoljena cigla gornjih spratova.
Bio bi red, ako već ni o čemu drugom ne razmišljaju da ovu zgradu restaurišu u svoje prethodno stanje jer je ona delo važnog srpskog arhitekte Milana Sekulića, i, bez obzira na svoju zlehudu sudbinu bila je značajan primerak arhitekture Ar dekoa. Mnogi detalji i većina stvari u ovoj kući, bez obzira na divljačka razaranja, ostala su čitava do dana današnjeg.
P.S. Na slici koju je postovao lepigaja vidi se da je do 1944. bio restaurisana i Lekova kuća pogođena 1941 i to poprilično dobro, što je pravi podvig i za danšnje, a kamoli za ondašnje doba ratnih zbivanja i nemaština svake vrste.
Prilažem ovde i dve fotografije zgrade u Nemanjinoj neposredno posle bombardovanja i posle prve opravke:
Kuću je, inače, izvorno podigao Leo Rabinović, a nakanadno se kao vlasnica pojavljuje Radojka Ilić, pa je za verovati da je kuća do 1941. godine preprodata, osim ako kojim slučajem nije oduzeta 1942. ili 1943. kada je sva jevrejska imovina nacionalizovana u korist ondašnje "države Srbije", kako to stoji u zemljišnim knjigama.
Meni je u sećanju ostala fotografija Slavije iz vremena okupacije, na kojoj su u prvom olanu neka creva za vodu ili cevi, položene po trgu, a u pozadini ova zgrada, još uvek cela. Valjda me je to zbunilo.
Evo i jedne poruke sa fotografijama na kojima se može videti sav užas iz 1944 politikin-zabavnik.co.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema
To su bili sjajni radioaparati... Još uvek se sećam dedinog godinu dana mladjeg modela, koji je bio ogroman, ali je davao sjajan zvuk. Imate li i vi takve radioaparate?
Imali smo i mi jedan stariji Teslin model zaobljenih ivica, furniran, sa 4 bakelitna dugmeta, dva veća i dva manja. Nedeljom je otac slušao prenos utakmica Radivoja Markovića i ispunjavao tikete sportske prognoze, a uveče bismo slušali veselo veče i gledali u zelena, fosforna slova nekih dalekih gradova i na taj način bili bliži svetu. Palili smo ga već u 7 sati ujutru, da slušamo „ptičicu” – Dobro jutro deco. Tada sam pakovao sveske i knjige i namršten polazio u omraženu školu!
Da nije neki od ovih:
Inače, pažnje vredan podatak za istoriju našeg dizajna (o čemu se jako malo govori) i ovih izvanrednih primeraka je i taj da su se kućišta za ove radio aparate, dizajnirana od strane nekog mašinskog inženjera, pravila u bivšoj predratnoj fabrici drvenog nameštaja, koja je posle rata preuzeta od novih vlasti. Nažalost, ne znam sve detalje, ali po obliku i detaljima to je svakako obrada kakva se zaticala na predratnim krevetima i ormanima - furnirani paneli ili šper, ponekad sa intarzijama i završnom politurom u šelaku. Izuzetnost takvih aparata i njihovog izgleda, poticala je svakako od majstorija predratnih majstora kojima slaganje furnira u dijamant poretku nije bila strana tema, kao ni precizna obrada ili obaranje i zaobljenje ivica i slični egzotični oblici koji su primenjivani na nameštaju onog doba.
Ako malo gvirnete u radio aparate istog vremena po svetu, lako ćete zaključiti da smo u tom pogledu bili rame uz rame sa evropskim modelima, pa čak i u mnogim detaljima ispred istovremenih primeraka.
Manufaktura je ovoga puta učinila čudo.
Јесте, овај у средини, мада је имао две попречне летвице као онај изнад.
А кад већ помену ормане са политуром, не могу а да не поставим слику ормана којег сам претпрошле године раставио и оставио на таван. Нисам могао да га бацим јер бих оскрнавио успомену на оца који га је после рата годинама отплаћивао.
дозиђивање новог улаза из дворишта
Вардар изгледа није дочекао окупацију.
Vardar se dve-tri godine kasnije spojio sa Konkordijom i nastalo je Jedinstvo i kao takvi su docekali II svetski rat.
Zanimljivo je da je i u toku okupacije za vreme prvog svetskog rata, postojalo nekoliko klubova i igrao se fudbal. Zna li neko imena tih klubova?
Ako si zainteresovan za ovu temu,pogledaj u knjizi od 384 strana pod naslovom "FUDBAL U BEOGRADU ZA VREME DRUGOG SVETSKOG RATA " autora B.J. (Znanac)
.... За време бомбардовања 1941-2, та кућа се расцепила на два дела. Она је тада била у шетњи са мајком, Рускињом, и само пука случајност спасла их је од сигурне смрти. ...
Da li je greška u kucanju ili u sećanju, ne znam, ali ova zgrada na Slaviji je stradala u bombardovanju 1944. godine.
Грешка свакако у сећању; можда јој више и није важно да тачно одговара на питања неке тамо "балавице" од 60 година....
Хвала, Реља, на корекцији
Nije netačno: zgrada je bila pogođena i 6. aprila 1941. i u drugom napadu u aprilu 1944.
.... За време бомбардовања 1941-2, та кућа се расцепила на два дела. Она је тада била у шетњи са мајком, Рускињом, и само пука случајност спасла их је од сигурне смрти. ...
Da li je greška u kucanju ili u sećanju, ne znam, ali ova zgrada na Slaviji je stradala u bombardovanju 1944. godine.
Грешка свакако у сећању; можда јој више и није важно да тачно одговара на питања неке тамо "балавице" од 60 година....
Хвала, Реља, на корекцији
Nije netačno: zgrada je bila pogođena i 6. aprila 1941. i u drugom napadu u aprilu 1944.
To nisam znao, napisao sam da je stradala 1944 zbog ovoga "se rascepila na dva dela".
Imali smo nekoliko fotografija iz prvih godina okupacije na kojima se vidi da je zgrada cela...
.... За време бомбардовања 1941-2, та кућа се расцепила на два дела. Она је тада била у шетњи са мајком, Рускињом, и само пука случајност спасла их је од сигурне смрти. ...
Da li je greška u kucanju ili u sećanju, ne znam, ali ova zgrada na Slaviji je stradala u bombardovanju 1944. godine.
Грешка свакако у сећању; можда јој више и није важно да тачно одговара на питања неке тамо "балавице" од 60 година....
Хвала, Реља, на корекцији
Nije netačno: zgrada je bila pogođena i 6. aprila 1941. i u drugom napadu u aprilu 1944.
To nisam znao, napisao sam da je stradala 1944 zbog ovoga "se rascepila na dva dela".
Imali smo nekoliko fotografija iz prvih godina okupacije na kojima se vidi da je zgrada cela...
da, nije bila oštećena kao 1944. ali jeste bila pogođena, na snimcima Miloša Jurišića iz 1942. prilikom formiranja kružnog toka u pozadini se uočava nanovo napravljeno potkrovlje na toj zgradi, kao i oštećenja na današnem Mekdonaldsu.
Imali smo i mi jedan stariji Teslin model zaobljenih ivica, furniran, sa 4 bakelitna dugmeta, dva veća i dva manja. Nedeljom je otac slušao prenos utakmica Radivoja Markovića i ispunjavao tikete sportske prognoze, a uveče bismo slušali veselo veče i gledali u zelena, fosforna slova nekih dalekih gradova i na taj način bili bliži svetu. Palili smo ga već u 7 sati ujutru, da slušamo „ptičicu” – Dobro jutro deco. Tada sam pakovao sveske i knjige i namršten polazio u omraženu školu!
Da nije neki od ovih:
Inače, pažnje vredan podatak za istoriju našeg dizajna (o čemu se jako malo govori) i ovih izvanrednih primeraka je i taj da su se kućišta za ove radio aparate, dizajnirana od strane nekog mašinskog inženjera, pravila u bivšoj predratnoj fabrici drvenog nameštaja, koja je posle rata preuzeta od novih vlasti. Nažalost, ne znam sve detalje, ali po obliku i detaljima to je svakako obrada kakva se zaticala na predratnim krevetima i ormanima - furnirani paneli ili šper, ponekad sa intarzijama i završnom politurom u šelaku. Izuzetnost takvih aparata i njihovog izgleda, poticala je svakako od majstorija predratnih majstora kojima slaganje furnira u dijamant poretku nije bila strana tema, kao ni precizna obrada ili obaranje i zaobljenje ivica i slični egzotični oblici koji su primenjivani na nameštaju onog doba.
Ako malo gvirnete u radio aparate istog vremena po svetu, lako ćete zaključiti da smo u tom pogledu bili rame uz rame sa evropskim modelima, pa čak i u mnogim detaljima ispred istovremenih primeraka.
Manufaktura je ovoga puta učinila čudo.
.... За време бомбардовања 1941-2, та кућа се расцепила на два дела. Она је тада била у шетњи са мајком, Рускињом, и само пука случајност спасла их је од сигурне смрти. ...
Da li je greška u kucanju ili u sećanju, ne znam, ali ova zgrada na Slaviji je stradala u bombardovanju 1944. godine.
Грешка свакако у сећању; можда јој више и није важно да тачно одговара на питања неке тамо "балавице" од 60 година....
Хвала, Реља, на корекцији
Nije netačno: zgrada je bila pogođena i 6. aprila 1941. i u drugom napadu u aprilu 1944.
To nisam znao, napisao sam da je stradala 1944 zbog ovoga "se rascepila na dva dela".
Imali smo nekoliko fotografija iz prvih godina okupacije na kojima se vidi da je zgrada cela...
da, nije bila oštećena kao 1944. ali jeste bila pogođena, na snimcima Miloša Jurišića iz 1942. prilikom formiranja kružnog toka u pozadini se uočava nanovo napravljeno potkrovlje na toj zgradi, kao i oštećenja na današnem Mekdonaldsu.
Koliko se sećam, udarima bombi iz 1941. zgrada je bila oštećena u prizemlju i u potkrovlju, a bila je pogođena i Lekova kuća (današnji Mekdonalds) i to ozbiljno, u delu baš prema ovoj kući. Inače, na nekim kasnijim snimcima iz doba okupacije jasno se vidi da je zgrada bila zakrpljena i takva je i dočekala kobno bombardovanje 1944. godine.
Međutim, prema rečima žene koja je naslednik vlasnika ove kuće, i koja je pisala na skyscraper forumu, mnogi ljudi su poginuli u skloništu ove zgrade 1941.
Bombe su, prema njenim rečima, u toku aprilskog rata, pale u dvorište, ali pretpostavljam da je bilo i oštećenja pri vrhu kuće, jer se na okupacionim snimcima vidi ogoljena cigla gornjih spratova.
Uostalom, pročitajte:
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=60914713&postcount=19376
Bio bi red, ako već ni o čemu drugom ne razmišljaju da ovu zgradu restaurišu u svoje prethodno stanje jer je ona delo važnog srpskog arhitekte Milana Sekulića, i, bez obzira na svoju zlehudu sudbinu bila je značajan primerak arhitekture Ar dekoa. Mnogi detalji i većina stvari u ovoj kući, bez obzira na divljačka razaranja, ostala su čitava do dana današnjeg.
P.S. Na slici koju je postovao lepigaja vidi se da je do 1944. bio restaurisana i Lekova kuća pogođena 1941 i to poprilično dobro, što je pravi podvig i za danšnje, a kamoli za ondašnje doba ratnih zbivanja i nemaština svake vrste.
Prilažem ovde i dve fotografije zgrade u Nemanjinoj neposredno posle bombardovanja i posle prve opravke:
Kuću je, inače, izvorno podigao Leo Rabinović, a nakanadno se kao vlasnica pojavljuje Radojka Ilić, pa je za verovati da je kuća do 1941. godine preprodata, osim ako kojim slučajem nije oduzeta 1942. ili 1943. kada je sva jevrejska imovina nacionalizovana u korist ondašnje "države Srbije", kako to stoji u zemljišnim knjigama.
Evo i jedne poruke sa fotografijama na kojima se može videti sav užas iz 1944
politikin-zabavnik.co.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema
Imali smo i mi jedan stariji Teslin model zaobljenih ivica, furniran, sa 4 bakelitna dugmeta, dva veća i dva manja. Nedeljom je otac slušao prenos utakmica Radivoja Markovića i ispunjavao tikete sportske prognoze, a uveče bismo slušali veselo veče i gledali u zelena, fosforna slova nekih dalekih gradova i na taj način bili bliži svetu. Palili smo ga već u 7 sati ujutru, da slušamo „ptičicu” – Dobro jutro deco. Tada sam pakovao sveske i knjige i namršten polazio u omraženu školu!
Da nije neki od ovih:
Inače, pažnje vredan podatak za istoriju našeg dizajna (o čemu se jako malo govori) i ovih izvanrednih primeraka je i taj da su se kućišta za ove radio aparate, dizajnirana od strane nekog mašinskog inženjera, pravila u bivšoj predratnoj fabrici drvenog nameštaja, koja je posle rata preuzeta od novih vlasti. Nažalost, ne znam sve detalje, ali po obliku i detaljima to je svakako obrada kakva se zaticala na predratnim krevetima i ormanima - furnirani paneli ili šper, ponekad sa intarzijama i završnom politurom u šelaku. Izuzetnost takvih aparata i njihovog izgleda, poticala je svakako od majstorija predratnih majstora kojima slaganje furnira u dijamant poretku nije bila strana tema, kao ni precizna obrada ili obaranje i zaobljenje ivica i slični egzotični oblici koji su primenjivani na nameštaju onog doba.
Ako malo gvirnete u radio aparate istog vremena po svetu, lako ćete zaključiti da smo u tom pogledu bili rame uz rame sa evropskim modelima, pa čak i u mnogim detaljima ispred istovremenih primeraka.
Manufaktura je ovoga puta učinila čudo.
А кад већ помену ормане са политуром, не могу а да не поставим слику ормана којег сам претпрошле године раставио и оставио на таван. Нисам могао да га бацим јер бих оскрнавио успомену на оца који га је после рата годинама отплаћивао.