Ово је Дечанска, наравно. И, ако се не варам, 1944.
1944, 100%.
Na zgradi "Vremena" stoji natpis "NOVO VREME", a kao što znamo, te novine su počele da izlaze u maju 1941.
За време сликања не знам, али место са кога је сликани сматрам да је Нушићева улица, раскрсница са Дечанском (сада тунел, некада локација Југословенска Лутрија)
Na zgradi piše: „Donau Zeitung”. Bilo je već reči o ovome, u zgradi Novog vremena nalazila se redakcija lista „Donau Zeitung”, koji je štampan u štampariji u Palmotićevoj.
Nije sporno da je 1944.
Imamo još jednu iz 1944. gde je firma upravo skinuta
Ово је Дечанска, наравно. И, ако се не варам, 1944.
1944, 100%.
Na zgradi "Vremena" stoji natpis "NOVO VREME", a kao što znamo, te novine su počele da izlaze u maju 1941.
За време сликања не знам, али место са кога је сликани сматрам да је Нушићева улица, раскрсница са Дечанском (сада тунел, некада локација Југословенска Лутрија)
Na zgradi piše: „Donau Zeitung”. Bilo je već reči o ovome, u zgradi Novog vremena nalazila se redakcija lista „Donau Zeitung”, koji je štampan u štampariji u Palmotićevoj.
Nije sporno da je 1944.
Imamo još jednu iz 1944. gde je firma upravo skinuta
И за крај--оно што је Дундо волео и молио увек да фотографишемо.....
Nedopustivo serviranje gomile cevapcica na dve platne (oca mu j...m). Fala uvazenoj Vjosnocki na ovim radosnim fotkama. Nedostaju mi Milorad i Dortjolac. Napisao sam i neki duzi komentar (da se izvadim) ali on, nestade sam od sebe pre pritiskanja na "SEND" - dakle, laz!
Đorđe Roš, pešadijski poručnik i komandir Žandarmerijske čete, o kome smo neki dan pisali, a koji je bio teško ranjen u odbrani Beograda, rođen je u Beogradu 1896. godine, kao sin naturalizovanog Nemca Sebastijana i majke Antonije, Slovenke. Kao učenik beogradske Realke zanimao se za avijaciju i sa drugovima iz škole bavio se aviomodelarstvom, pa su svake nedelje sa Kalemegdana puštali svoje avio-modele. Takođe bio je preplaćen na nemački časopis „Flugpost”. Kao učenik šestog razreda Realne gimnazije prijavio se kao dobrovoljac u Drugom balkanskom ratu, a dve godine kasnije postao je pitomac 46. Niže škole Vojke akademije.
Posle teškog ranjavanja prilikom odbrane Beograda i već pomenutog odnošenja u Vojnu bolnicu, tamo je i zarobljen i odveden u zarobljeništvo. Razmenjen je 1917. godine, pa je krajem rata, posle lečenja, na Solunskom frontu postao vojni pilot, što mu je odavno i bila želja.
Posle rata unapređen je u čin kapetana, ali napušta vojsku i sa bratom Dušanom odlazi na lečenje i studije u inostrantvo, a kasnije njih dvojica osnivaju export-import firmu koja je snabdevala Jugoslovensku kraljevsku vojsku.
Veoma interesantan opširniji tekst o daljoj sudbini poručnika Roša:
Мој мејл је vesna.razglednica@gmail.com
Moraćemo onda na pojedinačne kafe :-)
Не капирам одкале је ово усникано.
Ово је Дечанска, наравно. И, ако се не варам, 1944.
1944, 100%.
Na zgradi "Vremena" stoji natpis "NOVO VREME", a kao što znamo, te novine su počele da izlaze u maju 1941.
За време сликања не знам, али место са кога је сликани сматрам да је Нушићева улица, раскрсница са Дечанском (сада тунел, некада локација Југословенска Лутрија)
Na zgradi piše: „Donau Zeitung”. Bilo je već reči o ovome, u zgradi Novog vremena nalazila se redakcija lista „Donau Zeitung”, koji je štampan u štampariji u Palmotićevoj.
Nije sporno da je 1944.
Imamo još jednu iz 1944. gde je firma upravo skinuta
Не капирам одкале је ово усникано.
Ово је Дечанска, наравно. И, ако се не варам, 1944.
1944, 100%.
Na zgradi "Vremena" stoji natpis "NOVO VREME", a kao što znamo, te novine su počele da izlaze u maju 1941.
За време сликања не знам, али место са кога је сликани сматрам да је Нушићева улица, раскрсница са Дечанском (сада тунел, некада локација Југословенска Лутрија)
Na zgradi piše: „Donau Zeitung”. Bilo je već reči o ovome, u zgradi Novog vremena nalazila se redakcija lista „Donau Zeitung”, koji je štampan u štampariji u Palmotićevoj.
Nije sporno da je 1944.
Imamo još jednu iz 1944. gde je firma upravo skinuta
Đorđe Roš, pešadijski poručnik i komandir Žandarmerijske čete, o kome smo neki dan pisali, a koji je bio teško ranjen u odbrani Beograda, rođen je u Beogradu 1896. godine, kao sin naturalizovanog Nemca Sebastijana i majke Antonije, Slovenke. Kao učenik beogradske Realke zanimao se za avijaciju i sa drugovima iz škole bavio se aviomodelarstvom, pa su svake nedelje sa Kalemegdana puštali svoje avio-modele. Takođe bio je preplaćen na nemački časopis „Flugpost”. Kao učenik šestog razreda Realne gimnazije prijavio se kao dobrovoljac u Drugom balkanskom ratu, a dve godine kasnije postao je pitomac 46. Niže škole Vojke akademije.
Posle teškog ranjavanja prilikom odbrane Beograda i već pomenutog odnošenja u Vojnu bolnicu, tamo je i zarobljen i odveden u zarobljeništvo. Razmenjen je 1917. godine, pa je krajem rata, posle lečenja, na Solunskom frontu postao vojni pilot, što mu je odavno i bila želja.
Posle rata unapređen je u čin kapetana, ali napušta vojsku i sa bratom Dušanom odlazi na lečenje i studije u inostrantvo, a kasnije njih dvojica osnivaju export-import firmu koja je snabdevala Jugoslovensku kraljevsku vojsku.
Veoma interesantan opširniji tekst o daljoj sudbini poručnika Roša:
http://www.bastabalkana.com/2013/03/zaboravljeni-junaci-sa-dunavskog-keja-i-s... "> http://www.bastabalkana.com/2013/03/zaboravljeni-junaci-sa-dunavskog-keja-i-sremski-dobrovoljacki-odred/