„Позлатарска фабрика Браће Фрајгл” из Београда, 1889.

„Фабрика барута Дутенхофер” из Хамбурга, и

„Фабрика барута Лудвиг” из Будимпеште

„Фабрика дрвенарије Аврама Озеровића” из Београда

„Фабрика електричних батерија Стевана Живковића” из Београда, 1904.

„Фабрика за израду жице и других металних предмета Димитрија Ћирковића и Другова” из Београда, 1906. итд.

„Фабрика за израду метала Димитријевић Петровић”, 1893.

„Фабрика за израду хартије Живка Барловца” из Београда, 1906.

„Фабрика за израду, продају и увоз карата за играње” Мирослава Даутовића из Београда, „Предузеће за прераду коже Браће Стаменковић” из Београда, 1886.

„Фабрика за одмотавање свиле и производњу семена Симоновића”, 1902.

„Фабрика за прераду меса А. Весара” з Ниша, 1900.

„Фабрика за прераду сирових црева Нет Шнајдер”, из Београда 1903.

„Фабрика запушача Арсе Илића.

„Фабрика запушача Добросава Атанацковића” из Београда 1906.

„Фабрика зејтина Ахмета Али-Сулејмановића” из Пирота.

„Фабрика кеса Браће Станковић” из Ниша, 1906.

„Фабрика кеса од хартије Мирослава Велчића” из Ниша, 1906.

„Фабрика коже Јована Аћимовића” из Ужица.

„Фабрика кравата Браће Алво Бату” из Београда 1894.

„Фабрика ликера и шампањца Словенске банке” изгубила је дозволу 1908. године.

„Фабрика мастила Бошка Ђорђевића” из Београда.

„Фабрика мушких и женских филцованих шешира М. Кламаха и С. Антића” из Београда 1904.

„Фабрика порцелана и лончарске робе Лазара Андрејевића” из Београда.

„Фабрика сапуна Војислава Марића” из Београда, 1906.

„Фабрика сапуна Цветка Савића” из Београда, 1903.

„Фабрика столица Марка Поповића” из Београда.

„Фабрика хартије Јосифа Шлосмана” из Београда, 1906.

„Фабрика четки и метала Боже Драгијевића” из Београда, 1906.

„Фабрика шећера А. Клодовски” из Београда

„Фабрика школских учила Глише Андрејевића и Комп.” из Београда, 1906.

„Фабрика шпиритуса фон Пилса” из Параћина, 1908.

„Фабрика шрафова Алдера Касабе” из Београда.

„Фабрика бездимног барута Хартмана и Одерхафмајера” из Немачке, 1902.

„Фабрика воденичних камена у селу Дубона” Редлина, Мелота и Оренштајна.

„Фабрика гаса и осветљења Луја Рупшића” из Ниша, 1887.

„Фабрика за израду хартије Мите Карабиберовића” из 1883.

„Фабрика за клање стоке и прераду меса В. Кланингера” из Немачке 1887.

„Фабрика за клање стоке и прераду меса” Лудвига Бела из Немачке.

„Фабрика за печење цигли Д. Стојановића” из Пожаревца.

„Фабрика за прераду кудеље и лана Димитрија Куманудија” 1885.

„Фабрика за прераду ликера и ракије Лазара Андрејевића” из Београда 1887.

„Фабрика за производњу зејтина” 1887. године.

„Фабрика за производњу кудеље и лана М. Богићевића и Артура Кевелина” из Београда,.

„Фабрика сандука Димитрија Гајића” из Београда 1883.

„Фабрика цигала и црепа Живојина Димитријевића” из Неготина 1885.

„Фабрика за израду анилинских и земљаних боја Симе Обрадовића” из Београда.

„Фабрика за ситњење дрвета и израду целулозних влакана Голцнер Грина у Београду”

„Фабрика керамике и грнчарије Анте Алексића” из Београда одбијен је 1883.

„Фабрика ужарије од конопља Томић-Тодоровић и Комп.” из Лесковца.

„Фабрика хартије Х. Филнер” из Шлезије.

„Фабричка радионица уметничког цвећа М. Штајнра” из Београда 1888.

„Завод белог рубља Станоја Живановића” из Београда, 1904.

„Кланица за клање стоке и прераду меса” у Радујевцу Жила Луфтија из Париза, 1901.