Olive May King, jedina žena šofer u srpskoj vojsci 1916. godine sa svojim sanitetskim vozilom "Ella".
Rođena je 1885. godine u Sydneyu, Australija. U Solunu je od 1916 do 1918 gde prevozi ranjenike. Početkom 1918 od svog bogatog oca dobija 10 000 funti i otvara Australijsko-Srpske kantine u Beogradu i drugim gradovima Srbije gde se dele hrana, ćebad, lekovi i ostalo.
Dobitnik je brojnih odlikovanja a Orden Svetog Save 4. reda je joj uručio lično Kralj Aleksandar Karađorđević u Beogradu. Srbiju napušta 1920. godine i vraća se u Australiju.
Već 1922. godine ponovo je u Beogradu kao počasni gost na venčanju Kralja Aleksandra i Kraljice Marije.
Members of the Serbian photographers' union pose at the Belgrade train station before their departure for a photographers' convention in Vienna. 1926
Да додам да је међу путницима био и Гавра Конфино, пореклом Јеврејин, једно време председник српског друштва фотографа или већ како се то друштво тада тачно звало. Јеврејски извори наводе да је био и дворски фотограф. У сваком случају, атеље му се налазио на Теразијама 24, а 1921-22 је радио и у Мекензијевој 78.
Nekako se dokotrljasmo do ove jubilarne strane. Izostade i predjubilarna kriza, mada se nešto utanjilo. U dobra vremena svi postovaše ponešto i tempiraše vreme kako bi se pojavili sa nekom neviđenom. A sada ništa… Gaja i Kizoni malo potegoše… ali kao da splasnu zainteresovanost. Biće bolje, valjda. Pojaviće se opet neko da nas iznenadi, da još malo otkrijemo neotkriveno. Ostaje nam da se prisetimo onih dobrih ljudi na čija imena sada samo naletimo u prelistavanju nekih starih strana…
Čestitam svima 5.000 stranu sa željom da ovaj Forum potraje!
Sa Kališa. Ovde se lepo vidi Taxi-stanica u Maršala Pilsudskog.
Свакако. Више сам имао на уму то где се окретао на Калемегдану.
Olive May King, jedina žena šofer u srpskoj vojsci 1916. godine sa svojim sanitetskim vozilom "Ella".
Rođena je 1885. godine u Sydneyu, Australija. U Solunu je od 1916 do 1918 gde prevozi ranjenike. Početkom 1918 od svog bogatog oca dobija 10 000 funti i otvara Australijsko-Srpske kantine u Beogradu i drugim gradovima Srbije gde se dele hrana, ćebad, lekovi i ostalo.
Dobitnik je brojnih odlikovanja a Orden Svetog Save 4. reda je joj uručio lično Kralj Aleksandar Karađorđević u Beogradu. Srbiju napušta 1920. godine i vraća se u Australiju.
Već 1922. godine ponovo je u Beogradu kao počasni gost na venčanju Kralja Aleksandra i Kraljice Marije.
Лепо, лепо. Хвала Дорћолцу и Варош Капији за обе фотографије.
Members of the Serbian photographers' union pose at the Belgrade train station before their departure for a photographers' convention in Vienna. 1926
Да додам да је међу путницима био и Гавра Конфино, пореклом Јеврејин, једно време председник српског друштва фотографа или већ како се то друштво тада тачно звало. Јеврејски извори наводе да је био и дворски фотограф. У сваком случају, атеље му се налазио на Теразијама 24, а 1921-22 је радио и у Мекензијевој 78.
Negde sam pročitao da su kod Cvijete okretale jedinica i sedmica.
Пилот Агафонов, механичар Севаљев и браћа Александар и Јовица Дероко после пожара у хотелу "Парис" проузрокован поправком мотора.
Nekako se dokotrljasmo do ove jubilarne strane. Izostade i predjubilarna kriza, mada se nešto utanjilo. U dobra vremena svi postovaše ponešto i tempiraše vreme kako bi se pojavili sa nekom neviđenom. A sada ništa… Gaja i Kizoni malo potegoše… ali kao da splasnu zainteresovanost. Biće bolje, valjda. Pojaviće se opet neko da nas iznenadi, da još malo otkrijemo neotkriveno. Ostaje nam da se prisetimo onih dobrih ljudi na čija imena sada samo naletimo u prelistavanju nekih starih strana…
Čestitam svima 5.000 stranu sa željom da ovaj Forum potraje!