Isključio bih zgrade u Cvijićevoj - iako neki elementi poput dimnjaka ukazuju da bi to moglo biti ovo stambeno naselje, drugi to isključuju - naglašene pune ograde lođa i dvodelni prozori kojih u Cvijićevoj nema ovako raspoređenih.

Mali doprinos preciznosti: zapravo, celu, vrlo bogato obrađenu kuću podigao je oko 1933. godine po projektu arhitekte Čedomira Glišića, Avram Filipović koji je imao trgovinu gvožđarskom robom i koja se pre rata još zvala "Ferum". Da li se ta radnja nalazila na ovom mestu u ovoj luksuznoj radnji sa širokim zastakljenim izlozima, nije mi poznato. Pre će biti sledeći scenario: Filipović je imao na ovom mestu pre 1933. neku trgovinu gvožđarskom robom koju je možda kasnije preselio na drugo mesto.

Ipak, naziv je ostao i sve do pretvaranja ove radnje u neke prodavnice bele tehnike, robne kuće i slično, ona je u svesti ostala "Ferum".






Citat sa:

http://www.b92.net/news/tema_dana.php?lang=srpski&yyyy=2003&mm=2&nav_id=10018...

"Avram Filipović, Svetozar Filipović i Dušan Stojanović bili bi vlasnici ''Gvožđar a.d.'', industrijskog preduzeća livnice gvožđa i metala, danas livnice industrije motora u Rakovici, a Vladimir K. Valčić bio bi vlasnik Tekstilne industrije "Kosmaj" u Beogradu, na Voždovcu, čije objekte danas koristi preduzeće "Termovent". Naslednici Toma i Andreja Valčić nameravaju da nakon povraćaja ove imovine obnove "Kosmaj" i nastave sa radom. "







I njegova radnja očigledno na Dorćolu:

Mene podseća na paviljone u Humskoj pored stadiona JNA.

Врло занимљиво јер нисам имао податак да је назив Ферум био у оптицају и пре рата,
Замолио бих Милована да нам презентује неку фотографију или оглас из новина, ако је у могућности.

Такође бих волео да нам поближе објасни фотографију са аутомобилом у првом плану.
Последња фотографија јасно указује на стовариште Аврама Филиповића и брата.

Хвала на детаљним објашњењима и приказаним фотографијама.

Г. Путник је недавно овај потез дефинисао као Дечанску: www.politikin-zabavnik.co.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema

Fotografiju sa automobilom, ponovio sam jer se u zadnjem planu može videti predmetna zgrada. Podatak da se i pre rata ovo preduzeće moglo zvati "Ferum", je iz popisa projektnih radova iz doba od 1935-41, jednog manje znanog beogradskog arhitekte, koji je u navedeno doba vršio intervenciju na velikom zastakljenom izlogu radnje. Svakako, da je tu bilo moguće da se autor intervencije koji je i sastavljao popis mogao prevariti, jer je sam popis radjen u neutvrdjeno doba (možda i pre rata, možda i posle rata), tako da navede na pogrešan trag u identifikaciji pravog medjuratnog imena firme. No, činjenica je da je Filipović bio prvi vlasnik ove zgrade kao i da se zgrada mogla prepdodati do 1941. godine ili je mogla biti nacionalizovana u korist ondašnje države Srbije 1942 ili 1943. kako je učinjeno sa svom imovinom koja je do tada pripadala Jevrejima i koji su, što je dobro poznato, do tada poubijani u ovoj državi. Nacionalizovana i oteta jevrejska imovina docnije je preprodavana Srbima.

Da ne ulazim u sitna crevca i da li meni ovo liči ili ne na Cara Uroša, ali na tabli se mogu raspoznati slova – Dečanska. A to opet ne znači da stovarište nije u Cara Uroša. Štaviše, neobično je da je stovarište gvožđurije u Dečanskoj.