Ovo mi liči da bi moglo biti obdanište kod Sarajevske u Miloša Pocerca, a pored radničkog skloništa (projektant Jan Dubovi).
Postoji li neka potvrda za to?
"tamo" smo imali ovo obelezeno kao "obdaniste na slaviji"
i enterijer
Ove tri slike pripadaju, dakle, Dubovijevom obdaništu u Miloša Pocerca.
Nije Slavija.
Evo i fotografije te terase, a vidi se jasno i dvorišni zid susednog radničkog skloništa.
Nemamo podataka prema ostavštini, ali lako je moguće da je i nameštaj u ovom obdaništu nastao na osnovu Dubovijevih crteža, jer je poznato da je, u slučaju Opservatorije, projektovao i unutrašnjost i spoljašnjost.
Udruženje džez muzičara Srbije osnovano je februara 1953. godine na ideju Duška Vidaka, i to nakon dve godine nastojanja, borbe i ubeđivanja birokrata nadležnih za registraciju. Inicijativni odbor činili su: Guteša, Kotlić, Vidak, Nećak, Ivanović, V.Simić, Jakovljević, Živanović, Vujić i Aladar Verebeš.
Po tadašnjem pravilniku to je bilo udruženje muzičara koji sviraju na igrankama i zabavnim priredbama bez obzira na njihova zanimanja. Prvi predsednik bio je Milan Pavlović, a potom dve decenije Vojislav Simić.
Prvi sekretar bio je Dušan Vidak, a nasledio ga je sve do penzije trubač ansambla „Diksilenderi” - Petar Vujić, koji kao pripadnik Ravnogorskog pokreta nije mogao dobiti nikakav drugi posao. U aktivnosti Udruženja spadalo je osnivanje kluba u ul. Kneza Miloša (blizu današnje zgrade Opštine) koji je radio 1957-58. godine, gde su muzičari mogli da prave probe i džem sešne. Udruženje je organizovalo svakog 3. januara muzičarske dočeke Nove Godine kod „Imperijala” - koji su mahom bili džem sešni, džez koncerte na Kolarcu, iniciralo Bledski džez festival (Vujić, Jakovljević, V.Simić), organizovalo koncerte Dizija Gilespija, Luja Armstronga, Orkestra „Glena Milera”, Tonija Skota, Dona Bajasa, Ele Ficdžerald i drugih stranih imena, kao i kurs za 117 mladih instrumentalista. Zlatno doba udruženja trajalo je desetak godina, a 1963. godine ono se proširuje u „Udruženje muzičara džeza i zabavne muzike” koje se pretvara u agenciju za regulisanje socijalnog i penzijskog osiguranja. Regulisanje statusa muzičara je bio neophodan korak, ali je u brojčanoj dominaciji onih van džeza, sam džez postao marginalizovan do „fejd auta” na račun domaćih nagradnih festivala zabavne muzike, unosnih estradnih turneja po Sovjetskom Savezu i višegodišnjih angažovanja na zabavljačkom radu u Zapadnoj Nemačkoj. Tako su „pale maske” jer su se neki neiskreni džezisti, koji su izglasali proširenje Udruženja, definitivno i lako odrekli džeza.
Povodom trideset godina postojanja Udruženje je objavilo ploču u saradnji sa PGP-om, od snimaka koji su pronađeni u arhivima snimatelja Bobe Mladenovića, Radio Beograda i Radio Novog Sada isključivo sa temama domaćih muzičara. Akteri sa ploče tvrde da ovo nisu baš najbolja ostvarenja svog vremena jer su mnogi reprezentativniji snimci uništeni. Na omotu ove ploče piše: „U prvoj deceniji postojanja Udruženje jazz muzičara iscrpelo je, takoreći, svu aktivnost na polju jazza i poslednje, veoma uspešne rezultate, imalo je u pripremama i organizovanju Bledskog jazz festivala. Kasnije jazz muzika domaćih autora i izvođača skoro da uopšte nema upotrebnu vrednost čak ni za programe radio stanica (bar ne u onoj meri kako je to bilo pedesetih godina). Opšti trend pop muzike šesdesetih godina pretvara Udruženje u poslovnu kancelariju zabavno-muzičkih zbivanja (organizovanje festivala zabavne muzike „Beogradsko proleće i sl.).” Na ovoj ekskluzivnoj ploči za članove i prijatelje Udruženja, koja nije bila nikad u prodaji, izborom V.Simića, P.Vujića i S.Jakovljevića našli su se snimci sledećih sastava: Kvintet Hot Kluba Beograd (1946), V.Đonović (1946), Orkestar KUD „Polet” (1947), Fis Dur (1948), Orkestar Radio Beograda II (1952), Kvintet S.Markićevića (1955), Kvintet A.Nećaka (1957), Oktet M.Živanovića (1957), Kvartet P.Krstića (1957), Trio V.Vitasa (1957), Zabavni Orkestar RTB (1958), Kvintet A.Vlatkovića (1958), Kvartet B.Dimitrijevića (1959), Trio A.Subote (1959), Diksilend ansambl S.Sevanovića (1959), Kvintet D.Valčića (1959), Vokalni kvartet P.Ivanovića (1959), Kvintet A.Koraća (1960), Ansambl M.Šouca (1960), Trio V.Beloševića (1963) i Beogradski džez kvintet (1963).
“Ujesen 1953. na stadionu JNA, u Beogradu, pred sedam hiljada posmatrača, održano je Jesenje takmičenje jazz orkestara: svi gledaoci dobili su anketni list kojim su glasali za najbolje i najpopularnije interpretatore u četiri kategorije. Među orkestrima, za najbolji je (sa 875 glasova) proglašen kvintet Borislava Rokovića, drugi je bio veliki orkestar KUD „Jedinstvo” (530), treći Orkestar Doma omladine Beograda, iza koga su se plasirali Kvintet Stevana Markićevića i Oktet Predraga Stefanovića. Publika je odlučila da je najbolji solista Borislav Roković, na harmonici, sa 590 glasova, drugi je bio trubač Dušan Gojković, a iza njega, redom, plasirali su se Predrag Ivanović (truba), Predrag Stefanović (trombon), Karlo Takač (klarinet), Milan Stojanović (tenor saksofon), Vojkan Đonović (elektrik), Predrag Krstić (truba), Eduard Sađil (tenor saksofon), Milan Mihajlović (kontrabas).” – Petar Luković: Bolja Prošlost, Mladost, Beograd, 1989.
Svakako da podrzavam akciju da most ponese ime po svojem spasiocu i heroju M.Zaricu... Za ovo herojstvo znam od poznih 50-ih, kada se o tome pricalo U POLA GLASA... Ono sto me svih ovih decenija, narocito poslednjih godina jako iritira , su MEDIJI i ljudi koji u neznanju taj most uporno nazivaju:
-Stari železnički, (a da tu nikada železnice bilo nije),
-Stari tramvajski,a tramvaj se nadogradi tek pre 20 godina.. Dok ne ponese ime Miladina Zarića, najispravnije je nazivati ga "Nemački most" jer su ga oni sagradili tokom okupacije u 2. Sv.ratu....Ili naprosto-"Tramvajski" most..
ПИТАЊЕ:
Да ли се зна шта је било са оним Земунцима (двојица или тројица) који су са новобеоградске стране раније онеспособили каблове експлозива, тако да госн Зарић није ни морао да се излаже и да сече каблове? Ту причу сам читао још 60-тих или 70-тих година, али сам одћутао када је покренута акција да се мост назове по Зарићу. И на овом форуму су објављени постови који су говорили о томе, са именима људи из Земуна. Колико сам могао да закључим, изгледа да су они урадили посао, а Зарић је, не знајући за њихов подвиг, изложио свој живот опасности.
Свакако да треба увек поменути Зарићев поступак, али не треба занемарити ни Земунце, који очигледно немају организовану медијску, политичку и другу подршку. Да ли због тога што нису рођени на територији Старог града или Врачара, или Вождовца, већ тамо неког Земуна... Или је, можда позадина политичка, политикантска? Не знам да ли су, али претпоставимо да су Земунци били "организовани" (читај: комунисти или скојевци), а Зарић је био грађанин, што је сада пробитачније. Како поставити таблу са именима чланова КПЈ? Не иде... Стварно не знам да ли ји су они били комунисти, само покушавам да схватим зашто се ти људи, за које је утврђено да су постојали и шта су учинили, више не помињу?
Где је Аеропут и остали Земунци, шта кажу о томе?
Писали смо и овде о тим људима, Крста Крстић и Никола Милованчев.
Цео текст се може наћи овде http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/ko-je-spasao-savski-most-oktobra-1944.-godine.html
Пошто у последње време скоро сви раде по принципу или си са нама или против нас, мање ме боли глава кад се немешам у ствари где унапред следи нервирање, може неко слободно да каже да је кукавички, ево признајем да јесте, али од заједничких акција могу још евентуално да се придружим неком заједничком изедању ћевепчића, ако неко организује, чисто да будем доследан у недоследности .....
Ево сад видех да ме Реља предухитрио, а није му први пут :)
Писали смо и овде о тим људима, Крста Крстић и Никола Милованчев.
Цео текст се може наћи овде http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/ko-je-spasao-savski-most-oktobra-1944.-godine.html
Пошто у последње време скоро сви раде по принципу или си са нама или против нас, мање ме боли глава кад се немешам у ствари где унапред следи нервирање, може неко слободно да каже да је кукавички, ево признајем да јесте, али од заједничких акција могу још евентуално да се придружим неком заједничком изедању ћевепчића, ако неко организује, чисто да будем доследан у недоследности .....
Ево сад видех да ме Реља предухитрио, а није му први пут :)
Нико није против Миладина.
Неки мисле да није у реду да се забораве Земунци.
Што се тиче ћевапчића... не знам.
Има их који воле ражњиће, а неки нису скоро јели цревца...
Да ли мислиш да и око тога треба да се одлучујеш, или стајеш на ову или ону страну?
Буразеру, будалаштине.
Да ли је неопходно да сви мисле, о свим стварима исто.
Или да је човек слободан да мисли онако како сматра да треба.
Што реко Достојевски, или беше Толстој, или Чехов:
Само вране лете право!
Или беше гуске?
Да ли и ћурке могу да лете?
Знам за дивље, ал нисам сигуран за питоме... ћурке.
Што ће рећи, да ни исти човек није обавезан да о једној истој ствари заувек мисли и говори исто. Човек сазна нове чињенице. Онда промени мишљење...
Даклем, ово је форум. А на форуму је и у грчко и римско време било дозвољено слободним људима да говоре онако како мисле... Чак су плаћани посебни Ђаволови адвокати, чија је улога била да заступају потпуно супротно мишљење од већине. Све у корист вајде да се чује и друго мишљење и да се свака ствар погледа са више тачки гледишта (или беше аспеката?) и да се, због лењости масе, не пропусти нешто што може бити значајно за доношење праве одлуке. Или су они, који су измислили демократију, били у криву?
Парашутисто, не бери бригу.
Мада би мого да пробаш и цревца.
Ако су добро опрана...
Ovo mi liči da bi moglo biti obdanište kod Sarajevske u Miloša Pocerca, a pored radničkog skloništa (projektant Jan Dubovi).
Postoji li neka potvrda za to?
"tamo" smo imali ovo obelezeno kao "obdaniste na slaviji"
i enterijer
Ove tri slike pripadaju, dakle, Dubovijevom obdaništu u Miloša Pocerca.
Nije Slavija.
Evo i fotografije te terase, a vidi se jasno i dvorišni zid susednog radničkog skloništa.
Nemamo podataka prema ostavštini, ali lako je moguće da je i nameštaj u ovom obdaništu nastao na osnovu Dubovijevih crteža, jer je poznato da je, u slučaju Opservatorije, projektovao i unutrašnjost i spoljašnjost.
Molim za godinu nastanka ovih slika sa decom! hvala unapred. Moze li par informacija o radnickom sklonistu? gde je bilo? Usko gledano.,sve sto je meni ovde poznato su Obdaniste, Brodarska skola i kompleks stambenih zgrada/zel bolnica u Savskoj.
Od ćoška sa Ohridskom dole ka Slaviji.
"Свети Никола", улица Војводе Глигора (Устаничка?), прекопута основне школе.
Ovo mi liči da bi moglo biti obdanište kod Sarajevske u Miloša Pocerca, a pored radničkog skloništa (projektant Jan Dubovi).
Postoji li neka potvrda za to?
"tamo" smo imali ovo obelezeno kao "obdaniste na slaviji"
i enterijer
Ove tri slike pripadaju, dakle, Dubovijevom obdaništu u Miloša Pocerca.
Nije Slavija.
Evo i fotografije te terase, a vidi se jasno i dvorišni zid susednog radničkog skloništa.
Nemamo podataka prema ostavštini, ali lako je moguće da je i nameštaj u ovom obdaništu nastao na osnovu Dubovijevih crteža, jer je poznato da je, u slučaju Opservatorije, projektovao i unutrašnjost i spoljašnjost.
Miša Krstić: Jazz
Udruženje
Udruženje džez muzičara Srbije osnovano je februara 1953. godine na ideju Duška Vidaka, i to nakon dve godine nastojanja, borbe i ubeđivanja birokrata nadležnih za registraciju. Inicijativni odbor činili su: Guteša, Kotlić, Vidak, Nećak, Ivanović, V.Simić, Jakovljević, Živanović, Vujić i Aladar Verebeš.
Po tadašnjem pravilniku to je bilo udruženje muzičara koji sviraju na igrankama i zabavnim priredbama bez obzira na njihova zanimanja. Prvi predsednik bio je Milan Pavlović, a potom dve decenije Vojislav Simić.
Prvi sekretar bio je Dušan Vidak, a nasledio ga je sve do penzije trubač ansambla „Diksilenderi” - Petar Vujić, koji kao pripadnik Ravnogorskog pokreta nije mogao dobiti nikakav drugi posao. U aktivnosti Udruženja spadalo je osnivanje kluba u ul. Kneza Miloša (blizu današnje zgrade Opštine) koji je radio 1957-58. godine, gde su muzičari mogli da prave probe i džem sešne. Udruženje je organizovalo svakog 3. januara muzičarske dočeke Nove Godine kod „Imperijala” - koji su mahom bili džem sešni, džez koncerte na Kolarcu, iniciralo Bledski džez festival (Vujić, Jakovljević, V.Simić), organizovalo koncerte Dizija Gilespija, Luja Armstronga, Orkestra „Glena Milera”, Tonija Skota, Dona Bajasa, Ele Ficdžerald i drugih stranih imena, kao i kurs za 117 mladih instrumentalista. Zlatno doba udruženja trajalo je desetak godina, a 1963. godine ono se proširuje u „Udruženje muzičara džeza i zabavne muzike” koje se pretvara u agenciju za regulisanje socijalnog i penzijskog osiguranja. Regulisanje statusa muzičara je bio neophodan korak, ali je u brojčanoj dominaciji onih van džeza, sam džez postao marginalizovan do „fejd auta” na račun domaćih nagradnih festivala zabavne muzike, unosnih estradnih turneja po Sovjetskom Savezu i višegodišnjih angažovanja na zabavljačkom radu u Zapadnoj Nemačkoj. Tako su „pale maske” jer su se neki neiskreni džezisti, koji su izglasali proširenje Udruženja, definitivno i lako odrekli džeza.
Povodom trideset godina postojanja Udruženje je objavilo ploču u saradnji sa PGP-om, od snimaka koji su pronađeni u arhivima snimatelja Bobe Mladenovića, Radio Beograda i Radio Novog Sada isključivo sa temama domaćih muzičara. Akteri sa ploče tvrde da ovo nisu baš najbolja ostvarenja svog vremena jer su mnogi reprezentativniji snimci uništeni. Na omotu ove ploče piše: „U prvoj deceniji postojanja Udruženje jazz muzičara iscrpelo je, takoreći, svu aktivnost na polju jazza i poslednje, veoma uspešne rezultate, imalo je u pripremama i organizovanju Bledskog jazz festivala. Kasnije jazz muzika domaćih autora i izvođača skoro da uopšte nema upotrebnu vrednost čak ni za programe radio stanica (bar ne u onoj meri kako je to bilo pedesetih godina). Opšti trend pop muzike šesdesetih godina pretvara Udruženje u poslovnu kancelariju zabavno-muzičkih zbivanja (organizovanje festivala zabavne muzike „Beogradsko proleće i sl.).” Na ovoj ekskluzivnoj ploči za članove i prijatelje Udruženja, koja nije bila nikad u prodaji, izborom V.Simića, P.Vujića i S.Jakovljevića našli su se snimci sledećih sastava: Kvintet Hot Kluba Beograd (1946), V.Đonović (1946), Orkestar KUD „Polet” (1947), Fis Dur (1948), Orkestar Radio Beograda II (1952), Kvintet S.Markićevića (1955), Kvintet A.Nećaka (1957), Oktet M.Živanovića (1957), Kvartet P.Krstića (1957), Trio V.Vitasa (1957), Zabavni Orkestar RTB (1958), Kvintet A.Vlatkovića (1958), Kvartet B.Dimitrijevića (1959), Trio A.Subote (1959), Diksilend ansambl S.Sevanovića (1959), Kvintet D.Valčića (1959), Vokalni kvartet P.Ivanovića (1959), Kvintet A.Koraća (1960), Ansambl M.Šouca (1960), Trio V.Beloševića (1963) i Beogradski džez kvintet (1963).
“Ujesen 1953. na stadionu JNA, u Beogradu, pred sedam hiljada posmatrača, održano je Jesenje takmičenje jazz orkestara: svi gledaoci dobili su anketni list kojim su glasali za najbolje i najpopularnije interpretatore u četiri kategorije. Među orkestrima, za najbolji je (sa 875 glasova) proglašen kvintet Borislava Rokovića, drugi je bio veliki orkestar KUD „Jedinstvo” (530), treći Orkestar Doma omladine Beograda, iza koga su se plasirali Kvintet Stevana Markićevića i Oktet Predraga Stefanovića. Publika je odlučila da je najbolji solista Borislav Roković, na harmonici, sa 590 glasova, drugi je bio trubač Dušan Gojković, a iza njega, redom, plasirali su se Predrag Ivanović (truba), Predrag Stefanović (trombon), Karlo Takač (klarinet), Milan Stojanović (tenor saksofon), Vojkan Đonović (elektrik), Predrag Krstić (truba), Eduard Sađil (tenor saksofon), Milan Mihajlović (kontrabas).” – Petar Luković: Bolja Prošlost, Mladost, Beograd, 1989.
-Stari železnički, (a da tu nikada železnice bilo nije),
-Stari tramvajski,a tramvaj se nadogradi tek pre 20 godina..
Dok ne ponese ime Miladina Zarića, najispravnije je nazivati ga "Nemački most" jer su ga oni sagradili tokom okupacije u 2. Sv.ratu....Ili naprosto-"Tramvajski" most..
ПИТАЊЕ:
Да ли се зна шта је било са оним Земунцима (двојица или тројица) који су са новобеоградске стране раније онеспособили каблове експлозива, тако да госн Зарић није ни морао да се излаже и да сече каблове? Ту причу сам читао још 60-тих или 70-тих година, али сам одћутао када је покренута акција да се мост назове по Зарићу. И на овом форуму су објављени постови који су говорили о томе, са именима људи из Земуна. Колико сам могао да закључим, изгледа да су они урадили посао, а Зарић је, не знајући за њихов подвиг, изложио свој живот опасности.
Свакако да треба увек поменути Зарићев поступак, али не треба занемарити ни Земунце, који очигледно немају организовану медијску, политичку и другу подршку. Да ли због тога што нису рођени на територији Старог града или Врачара, или Вождовца, већ тамо неког Земуна... Или је, можда позадина политичка, политикантска? Не знам да ли су, али претпоставимо да су Земунци били "организовани" (читај: комунисти или скојевци), а Зарић је био грађанин, што је сада пробитачније. Како поставити таблу са именима чланова КПЈ? Не иде... Стварно не знам да ли ји су они били комунисти, само покушавам да схватим зашто се ти људи, за које је утврђено да су постојали и шта су учинили, више не помињу?
Где је Аеропут и остали Земунци, шта кажу о томе?
Писали смо и овде о тим људима, Крста Крстић и Никола Милованчев.
Цео текст се може наћи овде http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/ko-je-spasao-savski-most-oktobra-1944.-godine.html
Пошто у последње време скоро сви раде по принципу или си са нама или против нас, мање ме боли глава кад се немешам у ствари где унапред следи нервирање, може неко слободно да каже да је кукавички, ево признајем да јесте, али од заједничких акција могу још евентуално да се придружим неком заједничком изедању ћевепчића, ако неко организује, чисто да будем доследан у недоследности .....
Ево сад видех да ме Реља предухитрио, а није му први пут :)
Цео текст се може наћи овде http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/ko-je-spasao-savski-most-oktobra-1944.-godine.html
Пошто у последње време скоро сви раде по принципу или си са нама или против нас, мање ме боли глава кад се немешам у ствари где унапред следи нервирање, може неко слободно да каже да је кукавички, ево признајем да јесте, али од заједничких акција могу још евентуално да се придружим неком заједничком изедању ћевепчића, ако неко организује, чисто да будем доследан у недоследности .....
Ево сад видех да ме Реља предухитрио, а није му први пут :)
Нико није против Миладина.
Неки мисле да није у реду да се забораве Земунци.
Што се тиче ћевапчића... не знам.
Има их који воле ражњиће, а неки нису скоро јели цревца...
Да ли мислиш да и око тога треба да се одлучујеш, или стајеш на ову или ону страну?
Буразеру, будалаштине.
Да ли је неопходно да сви мисле, о свим стварима исто.
Или да је човек слободан да мисли онако како сматра да треба.
Што реко Достојевски, или беше Толстој, или Чехов:
Само вране лете право!
Или беше гуске?
Да ли и ћурке могу да лете?
Знам за дивље, ал нисам сигуран за питоме... ћурке.
Што ће рећи, да ни исти човек није обавезан да о једној истој ствари заувек мисли и говори исто. Човек сазна нове чињенице. Онда промени мишљење...
Даклем, ово је форум. А на форуму је и у грчко и римско време било дозвољено слободним људима да говоре онако како мисле... Чак су плаћани посебни Ђаволови адвокати, чија је улога била да заступају потпуно супротно мишљење од већине. Све у корист вајде да се чује и друго мишљење и да се свака ствар погледа са више тачки гледишта (или беше аспеката?) и да се, због лењости масе, не пропусти нешто што може бити значајно за доношење праве одлуке. Или су они, који су измислили демократију, били у криву?
Парашутисто, не бери бригу.
Мада би мого да пробаш и цревца.
Ако су добро опрана...
Ovo mi liči da bi moglo biti obdanište kod Sarajevske u Miloša Pocerca, a pored radničkog skloništa (projektant Jan Dubovi).
Postoji li neka potvrda za to?
"tamo" smo imali ovo obelezeno kao "obdaniste na slaviji"
i enterijer
Ove tri slike pripadaju, dakle, Dubovijevom obdaništu u Miloša Pocerca.
Nije Slavija.
Evo i fotografije te terase, a vidi se jasno i dvorišni zid susednog radničkog skloništa.
Nemamo podataka prema ostavštini, ali lako je moguće da je i nameštaj u ovom obdaništu nastao na osnovu Dubovijevih crteža, jer je poznato da je, u slučaju Opservatorije, projektovao i unutrašnjost i spoljašnjost.
Molim za godinu nastanka ovih slika sa decom! hvala unapred. Moze li par informacija o radnickom sklonistu? gde je bilo? Usko gledano.,sve sto je meni ovde poznato su Obdaniste, Brodarska skola i kompleks stambenih zgrada/zel bolnica u Savskoj.