будите љубазни, поштедите нас излива Ваше психопатологије, односно сачувајте је за Вашег психотерапеута. Хвала.
Поздрав..
Кога то вас? Има вас више?
Себи баш доста дозвољавате, с обрзиром да сте се међу последњима регистровали овде.
Обуздајте се, доста је муке било да почнете да потписујете фотографије које неселективно постављате овде, преносећи их са других сајтова.
Људи су овде навикли да коментаришу и фотографије које нису у прилици да виде на интернету па би било добро да на то обратите пажњу.
Има и код вас таквих фотографија али очигледно тај број не може да прати вашу манију па бесомучно додајете све што вам дође под руку.
Спустите мало лопту и прихватите критику, престанимо са оваквом преписком јер неотесаност и безобразлук који показујете, оставља лошији утисак него аутистично и манично постављање фотографија које практикујете.
Покушајте, мислим да није тешко.
Да малом бауку чика Лаза лекић..
и чика Геринг га више не походи ноћуу.
Fala VJ na ovoj fotki naseg lekara i pripovedaca Dr . Laze Lazarevica. Nisam za nju znao. Laza je umro mlad, u 39-oj godini. Pa ipak, u istoriji Srpske medicine on je [po objavljenim publikacijama za datu zivotnu dob] nas najproduktivniji lekar. Objavio je oko 60. strucnih radova u inostranim i nasim casopisima. Opisao je eponimni "Lazarevicev znak" (u neurologiji). Pre mesec dana proslavljena je 80. godisnjica nacionalne neurologije, kao diferencirane klinicke oblasti u nas. Laza je, naravno, njen rodonacelnik. Pozdrav Forumu, grk
P.S. Inace, nije izgleda neproduktivno i malo suceljavanja na Forumu. Pozdrav suceljenim!
Ако сам у праву, ово је поглед који - иако тако не изгледа - сви ми, и још хиљаде Београђана ужива скоро сваког дана. Наиме, ово је задња страна зграде удружења "Српска мајка". Прочеље је било из Југ Богданове; обновљено је пре неку годину, све са лепим медаљоном над улазом, а онда се неки мудријаш сетио и зграду преправио до непрепознатљивости, Бог те пита зашто. С обзиром да је ово двориште а зграде из Бранкове више нема, онда ово мора бити фасада која данас стоји према пешачком прелазу када се спуштате из Царице Милице на Зелени венац. Овде где је стајао аутор ове фотографије, у овом идиличном дворишту, сада сваког дана прође небројено много људи.
Pretpostavljam da je ovo početak 20. veka, jer ovakav zidić i ovu kapiju nisam još video, a šemšir mu nekako pripada.
Обе са postcards.arcanum.hu.
Господине bauk baukampf,
будите љубазни, поштедите нас излива Ваше психопатологије, односно сачувајте је за Вашег психотерапеута. Хвала.
Поздрав..
Кога то вас? Има вас више?
Себи баш доста дозвољавате, с обрзиром да сте се међу последњима регистровали овде.
Обуздајте се, доста је муке било да почнете да потписујете фотографије које неселективно постављате овде, преносећи их са других сајтова.
Људи су овде навикли да коментаришу и фотографије које нису у прилици да виде на интернету па би било добро да на то обратите пажњу.
Има и код вас таквих фотографија али очигледно тај број не може да прати вашу манију па бесомучно додајете све што вам дође под руку.
Спустите мало лопту и прихватите критику, престанимо са оваквом преписком јер неотесаност и безобразлук који показујете, оставља лошији утисак него аутистично и манично постављање фотографија које практикујете.
Покушајте, мислим да није тешко.
Да малом бауку чика Лаза лекић..
и чика Геринг га више не походи ноћуу.
Pretpostavljam da je ovo početak 20. veka, jer ovakav zidić i ovu kapiju nisam još video, a šemšir mu nekako pripada.
Није, ово је сликано између 1925, када је обновљена црква Ружица и 1938. када је дотерана Зиндан-капија.
Ако сам у праву, ово је поглед који - иако тако не изгледа - сви ми, и још хиљаде Београђана ужива скоро сваког дана. Наиме, ово је задња страна зграде удружења "Српска мајка". Прочеље је било из Југ Богданове; обновљено је пре неку годину, све са лепим медаљоном над улазом, а онда се неки мудријаш сетио и зграду преправио до непрепознатљивости, Бог те пита зашто. С обзиром да је ово двориште а зграде из Бранкове више нема, онда ово мора бити фасада која данас стоји према пешачком прелазу када се спуштате из Царице Милице на Зелени венац. Овде где је стајао аутор ове фотографије, у овом идиличном дворишту, сада сваког дана прође небројено много људи.
Зна ли ико где је (била) ова кућа?