Više puta dosad je pominjana ova bašta i čak su izvođeni neki dokazi da je onaj film (filmski segment) gde se vidi velika nastrešnica i orkestar u dnu, snimljen u ovoj bašti - u šta sumnjam (bilo je povezivanja i sa Kolarcem, što je takođe malo verovatno)
Elem, meni se čini da je čovek na slici mogao biti snimljen u Kralja Milana, pa i da se Kleridž tu nalazio, ali ovo je moje puko nagađanje. Slika, sa druge strane ne daje dovoljno mogućnosti odgonetanja.
Бане, зашто се ова лепотица распада, у чему је ту штос?
Koren problema je u činjenici da je 1996. Socijalistička partija Srbije (SPS) uknjižila kao svoju imovinu. Tokom dana 5. oktobra 2000. pretprela je izvesnu štetu u demonstracijama i onda je ostala dugi niz godina u takvom stanju: vlasnici (SPS) nisu ništa pokušali da poprave, niti jedno staklo da zamene na prozorima kako bar kiša ne bi prodirala unutra. Zgrada je tako provela 14 godina...
Koliko sam čuo, nedavno je prodata... Ono što opterećuje njenu punu revitalizaciju upravo je devastirano stanje u kome je (izgleda da su oštećenja od vode mnogo veća u konstrukciji nego što izgleda) ali i problematični status parcele na kojoj se nalazi. Naime, zgradi pripada zemljište samo pod objektom (čitava parcela je 1970tih eksproprisana da bi se na jednom njenom delu sazidale obližnje stambene zgrade što je učinjeno, ali i ulica za njih - što nije, da paradoks bude veći) i to znači da kuća nema nikakvo pripadajuće dvorište i ko god bi nešto radio sa ovom kućom (živeo u njoj ili je pretvarao neki poslovni objekat) u startu ima veliki problem sa dvorištem. Pritom, u dvorištu se, tik uz kuću, nalazi i još jedan veći objekat koji dosta kvari račun svakome ko bi ovde nešto započinjao (trenutno je u njemu kafić).
Sve u svemu, tužna i ružna slika opšte propasti u kojoj smo se kao društvo našli tokom proteklih decenija. Biće veliko čudo ako od ove ruševine ikada postane nešto drugo...
Jako cesto pratim sta postavljate i potpuno sam se odusevila kada sam videla ovu kucu i prosto sam morala da se registrujem da vam ispricam pricu generacije '06. Gimnazije Sveti Sava. Naime, isla sam u skolu koja je na 500m odatle i sasvim slucajno, jednog kisnog dana, vracajuci se iz pekare koja je prekoputa, moj drug nabasa na ovu kucu. Ne bude lenj i bude dovoljno lud i udje unutra. Odmah se vratio po nas u skolsko dvoriste i odveo nas tamo. Jezivo stanje. Prokisnjava sa svih strana, smece svuda po podu, stari karton, novine, case, flase... Ali ponegde na visokim plafonima su i dalje ostali stari ornamenti. Vidi se da je ova divna zgrada nekada bila prelepo zdanje. Secam se i da je neki polupodrum bio poplavljen od silne kise koja je padala tih dana. Vracali smo se nekoliko puta i istrazivali...na kraju smo dosli i do terase, odnosno ogromnog ravnog krova na vrhu zgrade. Sudbina je htela da nam direktorka zabrani proslavu poslednjeg dana skole u skolskom dvoristu, tako da smo se mi lepo setili da celu skolu odvedemo na nas krov, sa sve trubacima koji su svirali dole u dvoristu. Tebalo je slikati zblanute komsije i nas koji unosimo malo smeha u te hladne zidove. I secam se da smo se apsolutno svi tada pitali, zasto, za ime sveta, takva lepota zjapi prazna i unistena i to u centru Beograda i naravno procenjivali koliko bi mogla da kosta pa da je kupimo pa da je renoviramo pa da pravimo zurke tu.. Deca :D
U svakom slucaju sada mi je jasno. Zaista tuzno...
Elem, meni se čini da je čovek na slici mogao biti snimljen u Kralja Milana, pa i da se Kleridž tu nalazio, ali ovo je moje puko nagađanje. Slika, sa druge strane ne daje dovoljno mogućnosti odgonetanja.
Вила Сиришчевић
http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2013/nasledje4/5_ivana_kovaci...
Угао Краља Александра и Хартвигове
Владимир Гајдаров
Трговина Добривоја Ташића у Раковици
Бане, зашто се ова лепотица распада, у чему је ту штос?
Koren problema je u činjenici da je 1996. Socijalistička partija Srbije (SPS) uknjižila kao svoju imovinu. Tokom dana 5. oktobra 2000. pretprela je izvesnu štetu u demonstracijama i onda je ostala dugi niz godina u takvom stanju: vlasnici (SPS) nisu ništa pokušali da poprave, niti jedno staklo da zamene na prozorima kako bar kiša ne bi prodirala unutra. Zgrada je tako provela 14 godina...
Koliko sam čuo, nedavno je prodata... Ono što opterećuje njenu punu revitalizaciju upravo je devastirano stanje u kome je (izgleda da su oštećenja od vode mnogo veća u konstrukciji nego što izgleda) ali i problematični status parcele na kojoj se nalazi. Naime, zgradi pripada zemljište samo pod objektom (čitava parcela je 1970tih eksproprisana da bi se na jednom njenom delu sazidale obližnje stambene zgrade što je učinjeno, ali i ulica za njih - što nije, da paradoks bude veći) i to znači da kuća nema nikakvo pripadajuće dvorište i ko god bi nešto radio sa ovom kućom (živeo u njoj ili je pretvarao neki poslovni objekat) u startu ima veliki problem sa dvorištem. Pritom, u dvorištu se, tik uz kuću, nalazi i još jedan veći objekat koji dosta kvari račun svakome ko bi ovde nešto započinjao (trenutno je u njemu kafić).
Sve u svemu, tužna i ružna slika opšte propasti u kojoj smo se kao društvo našli tokom proteklih decenija. Biće veliko čudo ako od ove ruševine ikada postane nešto drugo...
Jako cesto pratim sta postavljate i potpuno sam se odusevila kada sam videla ovu kucu i prosto sam morala da se registrujem da vam ispricam pricu generacije '06. Gimnazije Sveti Sava. Naime, isla sam u skolu koja je na 500m odatle i sasvim slucajno, jednog kisnog dana, vracajuci se iz pekare koja je prekoputa, moj drug nabasa na ovu kucu. Ne bude lenj i bude dovoljno lud i udje unutra. Odmah se vratio po nas u skolsko dvoriste i odveo nas tamo. Jezivo stanje. Prokisnjava sa svih strana, smece svuda po podu, stari karton, novine, case, flase... Ali ponegde na visokim plafonima su i dalje ostali stari ornamenti. Vidi se da je ova divna zgrada nekada bila prelepo zdanje. Secam se i da je neki polupodrum bio poplavljen od silne kise koja je padala tih dana. Vracali smo se nekoliko puta i istrazivali...na kraju smo dosli i do terase, odnosno ogromnog ravnog krova na vrhu zgrade. Sudbina je htela da nam direktorka zabrani proslavu poslednjeg dana skole u skolskom dvoristu, tako da smo se mi lepo setili da celu skolu odvedemo na nas krov, sa sve trubacima koji su svirali dole u dvoristu. Tebalo je slikati zblanute komsije i nas koji unosimo malo smeha u te hladne zidove. I secam se da smo se apsolutno svi tada pitali, zasto, za ime sveta, takva lepota zjapi prazna i unistena i to u centru Beograda i naravno procenjivali koliko bi mogla da kosta pa da je kupimo pa da je renoviramo pa da pravimo zurke tu.. Deca :D
U svakom slucaju sada mi je jasno. Zaista tuzno...
Оливера Вучо