Trebala  bi da bude i, koliko se sećam, njen projektant bio je arhitekta Aleksandar Bugarski.
Takođe, mislim da je porušena za izgradnju stuba mosta Kralja Aleksandra.

 

 

U vezi sa prikazanim projektima konkursa za operu, napomenuću da je nagrađeni rad koji je naveden kao projekat beogradskog arhitekte izradio Ivan Savković.
Savkovićevo dobro poznato delo (koje je bilo u svojini, ako dobro razumem, njegovog tasta) bilo je hotel "Astorija" kod Železničke stanice.
Savković je postao aktivan pred rat i izradio nekoliko zgrada karakteristične arhitekture, od kojih su pojedine upropaštene debilnim "ulepšavanjem" od strane novokomponovanih "restauratora fasada" i dobili elemente koje nikada nisu imali, dok su, istovremeno, uništeni elementi Savkovićeve arhitekture.
Posle rata, Ivan Savković još deluje neko vreme i projektuje zgradu (bivše) Skupštine Srbije, ali ubrzo umire, početkom pedesetih. Ovo njegovo delo završio je arhitekta Milan Minić.

Арх. Б. Маринковић - имање Трговачког фонда

Проширење Београдског сајмишта


Спољни изглед новог павиљона

Управа Београдског сајма, после одржане лицитације, уступила је предузимачу, г. Рудолфу Цигеру зидање павиљона бр. 6, највећег репрезентативног павиљона на сајмишту.
..План павиљона бр. 6 претрпео је неколико модификација док није створен пројекат, чија су предвиђања у свему задовољила и естетску и практичну страну. Предвиђено је зидање од тврдог материјала на површини од 3500 кв.м. Поред великог хола и неколико фоајеа, у унутрашњости павиљона налазиће се дворана већа од свих дворана ове врсте на Балкану и у Средњој Европи. Дворана ће бити без иједног стуба, а моћи ће да прими до 6000 посетилаца. Тако велика, акустчна и згодног облика, дворана великог павиљона бр. 6 моћи ће да послужи на првом месту за сврхе сајма, затим у њој ће моћи да се приређују монстр концерти, велике ревије и фестивали, спортске, политичке и националне манифестације. Осим дворане, моћи ће да се употреби за разне концерте и сам улаз у павиљон. Он ће бити изграђен у луковима од мермера са пречником од 16 метара и дубином од 8 метара. Како ће пред павиљоном бити велики празан простор на коме ће моћи да нађе места око 3000 особа то ће овај улаз необично добро служити за велике музичке приредбе под ведрим небом.
..Изградња репрезентативног изложбеног павиљона коштаће са целокупним унутрашњим инсталацијама, електричним грејањем и хлађењем, као и електричном вентилацијом око пет милиона динара.
..Како на овом терену треба да буду подигнути још и неки страни изложбени павиљони, то ће за кратко време нови део сајмишта бити много лепши од старог и представљаће за публику нарочиту интересантност, док ће излагачима бити створена могућност да се појаве у већем броју него до сада а у исто време да заузму веће површине за излагање својих производа.

14. јули 1940.

Ovo zdanje, takozvani šesti (jugoslovenski) paviljon, projektovao je arhitekta Aleksandar Sekulić, dok je statiku radio inženjer Vladimir Baziljević. Paviljon je bio skoro gotov do pred izbijanje rata, podignuti su bili krovni nosači i izidano sve prema planu. Nažalost, rat je prekinuo sve, i znamo u koje svrhe je ovo strašno mesto poslužilo u toku rata. Iako je bio zidan od tvrdog materijala, danas su od ovog paviljona ostali samo delovi obimnih sferno-zakrivljeni zidovi zadnjeg dela paviljona koji se i danas mogu videti kada se ovim delom prolazi tramvajem. Sada su tu neki autoservisi i prodavnice.

Госн Ммиловане, хвала Вам на информацијама о арх. Ивану Савковићу (заиста, "адаптација" хотела "Асторија" не заслужује ни коментар) и информацијама о ауторима 6. павиљона..

                                                                     Катица Нађ


                                              Катица Нађ у филму: "Њено височанство заповеда"

Ау, ал сте брзи и тачни. Ево тог потеза из малкице другачијег угла, а на овој одавно постављеној слици.