ВЈ, хвала вам на богатом подстицају полету нашег форума!
До сада сте поделили са нама много нових и интересантних фотографија и докумената. Тиме је и форум поново заживео преставши да тапка у месту обрћући стално једне те исте слике.
Све оне који до сада нису ништа постовали молим да пажљиво прегледају своје старе породичне албуме или књиге о Београду које поседују, сигуран сам да ће тамо открити фотографије сликане на некој од београдских улица или испред неке од београдских зграда. Све су те фотографије значајне како оне старе и старије тако и оне из 70-тих, 80-тих чак и из 90-тих година прошлог века јер нам је град управо у том периоду а интензивно 10 година уназад страховито унакажен, у неким својим деловима и на појединим објектима до непрепознатљивости.
О бахатости силе која све пред собом руши не вреди се више ни саблажњивати ни жестити. У условима у којима се Србија налази било би тешко очекивати један срећнији и сређенији приступ свему. Култура и наслеђе су и у бољим временима у нас били одувек третирани као последња рупа на свирали. Тако је како је. Нек бар остане траг ако ништа друго, свему оном што је некад негде постојало будућим генерацијама на увид. Надам се да ће до неког буђења свести о томе ипак једног дана и доћи.
Оно што ме посебно узнемирава је овај ужас од "Београда на води". Надам се само, да с обзиром да скоро ниједан од најављених гигантских пројеката последњих година није изведен, да ће нас немар, од овог неочекиваног и бруталног скрнављење срца града срећом по нас овога пута можда и спасити или ће то пак учинити време. Нестрпљивим инвеститорима ненавикнутим на пословичну спорост наше администрације, отезање у добијању разних дозвола, неиспоштовавање предвиђених рокова завршетка радова, сталне и дуготрајне промене ДУП-а, неиспуњавање или избегавање извршења обавеза наших банака као представника државе и њеног улога у овом пројекту, почеће да им преставља све више и више изгубљеног новца. Стрпљењу ће њиховом доћи крај, баталиће људи, отпутовати и тек онда никад овде више нико ништа уложити неће, препустиће се и ова, попут неких других лудорија неповратно и неумитно нераскидљиво чврстом загрљају заборава. Дај Боже!
Поздрав свима!
Ни ове виле више нема... Неимар, улица Ђорђа Вајферта, бивша Огњена Прице...
Бојим се, Франц, да те "боље дане" нећемо дочекати јер смо ми већ ко зна која генерација која им се нада, а ситуација је све гора.
За очување културе и наслеђа често је од новца потребнија лична култура оних који о томе одлучују и/или имају пара, а то се, за разлику од новца, не стиче преко ноћи. Како се овде "ради" очигледно је да о свему одлучују скоројевићи који су убеђени да све почиње од њих, а имају стила као чистач улица оболео од сифилиса.
Меша Селимовић је написао да није човек оно што прича и мисли, већ оно што ради. Оно што мене највише брине је што сви они, радећи то што раде и на начин како то раде, уопште не осећају грижу савести и кривице, а то је карактеристично за психопате.
Надам се да Арапи неће дићи руке од "Београда на води", не зато што сам одушевљен њиме, већ зато што верујем да су они уговором своја улагања добро заштитили тако да би њихово одустајање ишло преко наших леђа и већ добрано испражњених новчаника. Богати нису наивни, а наивни нису богати.
Начин и брзина како су осакатили зграду Берзе у Карађорђевој уз сагласност Завода за заштиту споменика културе говори ми да им администрација неће правити никакве проблеме.
До сада сте поделили са нама много нових и интересантних фотографија и докумената. Тиме је и форум поново заживео преставши да тапка у месту обрћући стално једне те исте слике.
Све оне који до сада нису ништа постовали молим да пажљиво прегледају своје старе породичне албуме или књиге о Београду које поседују, сигуран сам да ће тамо открити фотографије сликане на некој од београдских улица или испред неке од београдских зграда. Све су те фотографије значајне како оне старе и старије тако и оне из 70-тих, 80-тих чак и из 90-тих година прошлог века јер нам је град управо у том периоду а интензивно 10 година уназад страховито унакажен, у неким својим деловима и на појединим објектима до непрепознатљивости.
О бахатости силе која све пред собом руши не вреди се више ни саблажњивати ни жестити. У условима у којима се Србија налази било би тешко очекивати један срећнији и сређенији приступ свему. Култура и наслеђе су и у бољим временима у нас били одувек третирани као последња рупа на свирали. Тако је како је. Нек бар остане траг ако ништа друго, свему оном што је некад негде постојало будућим генерацијама на увид. Надам се да ће до неког буђења свести о томе ипак једног дана и доћи.
Оно што ме посебно узнемирава је овај ужас од "Београда на води". Надам се само, да с обзиром да скоро ниједан од најављених гигантских пројеката последњих година није изведен, да ће нас немар, од овог неочекиваног и бруталног скрнављење срца града срећом по нас овога пута можда и спасити или ће то пак учинити време. Нестрпљивим инвеститорима ненавикнутим на пословичну спорост наше администрације, отезање у добијању разних дозвола, неиспоштовавање предвиђених рокова завршетка радова, сталне и дуготрајне промене ДУП-а, неиспуњавање или избегавање извршења обавеза наших банака као представника државе и њеног улога у овом пројекту, почеће да им преставља све више и више изгубљеног новца. Стрпљењу ће њиховом доћи крај, баталиће људи, отпутовати и тек онда никад овде више нико ништа уложити неће, препустиће се и ова, попут неких других лудорија неповратно и неумитно нераскидљиво чврстом загрљају заборава. Дај Боже!
Поздрав свима!
Ни ове виле више нема... Неимар, улица Ђорђа Вајферта, бивша Огњена Прице...
Осећам се прилично труло због ове, мени нове информације, у вези са овом кућом. Шта рећи...
Da podsetimo da se ovaj dragulj naše primenjene umetnosti nalazi (u skoro raspadnutom stanju) i danas, u Dositejevoj ulici 17.
Investitor se zvao Jakub Finci, i zgrada je projektovana i izvedena 1937. godine
Na ugaonom lokalu pristuna su i danas, originalna ulazna sferična vrata koje na svu sreću niko dosada nije dirao.
Ali, bezumnici su u novije doba promenili niz ovakvih i sličnih sjajnih kreacija ljudskog uma novokomponovanim bljuvotinama, gde, zapravo, ni nije bilo potrebe da ih menjaju.
Verujem da nikom u nadležnim institucijama zbog toga ni očni kapak nije zaigrao.
До сада сте поделили са нама много нових и интересантних фотографија и докумената. Тиме је и форум поново заживео преставши да тапка у месту обрћући стално једне те исте слике.
Све оне који до сада нису ништа постовали молим да пажљиво прегледају своје старе породичне албуме или књиге о Београду које поседују, сигуран сам да ће тамо открити фотографије сликане на некој од београдских улица или испред неке од београдских зграда. Све су те фотографије значајне како оне старе и старије тако и оне из 70-тих, 80-тих чак и из 90-тих година прошлог века јер нам је град управо у том периоду а интензивно 10 година уназад страховито унакажен, у неким својим деловима и на појединим објектима до непрепознатљивости.
О бахатости силе која све пред собом руши не вреди се више ни саблажњивати ни жестити. У условима у којима се Србија налази било би тешко очекивати један срећнији и сређенији приступ свему. Култура и наслеђе су и у бољим временима у нас били одувек третирани као последња рупа на свирали. Тако је како је. Нек бар остане траг ако ништа друго, свему оном што је некад негде постојало будућим генерацијама на увид. Надам се да ће до неког буђења свести о томе ипак једног дана и доћи.
Оно што ме посебно узнемирава је овај ужас од "Београда на води". Надам се само, да с обзиром да скоро ниједан од најављених гигантских пројеката последњих година није изведен, да ће нас немар, од овог неочекиваног и бруталног скрнављење срца града срећом по нас овога пута можда и спасити или ће то пак учинити време. Нестрпљивим инвеститорима ненавикнутим на пословичну спорост наше администрације, отезање у добијању разних дозвола, неиспоштовавање предвиђених рокова завршетка радова, сталне и дуготрајне промене ДУП-а, неиспуњавање или избегавање извршења обавеза наших банака као представника државе и њеног улога у овом пројекту, почеће да им преставља све више и више изгубљеног новца. Стрпљењу ће њиховом доћи крај, баталиће људи, отпутовати и тек онда никад овде више нико ништа уложити неће, препустиће се и ова, попут неких других лудорија неповратно и неумитно нераскидљиво чврстом загрљају заборава. Дај Боже!
Поздрав свима!
Ни ове виле више нема... Неимар, улица Ђорђа Вајферта, бивша Огњена Прице...
Бојим се, Франц, да те "боље дане" нећемо дочекати јер смо ми већ ко зна која генерација која им се нада, а ситуација је све гора.
За очување културе и наслеђа често је од новца потребнија лична култура оних који о томе одлучују и/или имају пара, а то се, за разлику од новца, не стиче преко ноћи. Како се овде "ради" очигледно је да о свему одлучују скоројевићи који су убеђени да све почиње од њих, а имају стила као чистач улица оболео од сифилиса.
Меша Селимовић је написао да није човек оно што прича и мисли, већ оно што ради. Оно што мене највише брине је што сви они, радећи то што раде и на начин како то раде, уопште не осећају грижу савести и кривице, а то је карактеристично за психопате.
Надам се да Арапи неће дићи руке од "Београда на води", не зато што сам одушевљен њиме, већ зато што верујем да су они уговором своја улагања добро заштитили тако да би њихово одустајање ишло преко наших леђа и већ добрано испражњених новчаника. Богати нису наивни, а наивни нису богати.
Начин и брзина како су осакатили зграду Берзе у Карађорђевој уз сагласност Завода за заштиту споменика културе говори ми да им администрација неће правити никакве проблеме.
До сада сте поделили са нама много нових и интересантних фотографија и докумената. Тиме је и форум поново заживео преставши да тапка у месту обрћући стално једне те исте слике.
Све оне који до сада нису ништа постовали молим да пажљиво прегледају своје старе породичне албуме или књиге о Београду које поседују, сигуран сам да ће тамо открити фотографије сликане на некој од београдских улица или испред неке од београдских зграда. Све су те фотографије значајне како оне старе и старије тако и оне из 70-тих, 80-тих чак и из 90-тих година прошлог века јер нам је град управо у том периоду а интензивно 10 година уназад страховито унакажен, у неким својим деловима и на појединим објектима до непрепознатљивости.
О бахатости силе која све пред собом руши не вреди се више ни саблажњивати ни жестити. У условима у којима се Србија налази било би тешко очекивати један срећнији и сређенији приступ свему. Култура и наслеђе су и у бољим временима у нас били одувек третирани као последња рупа на свирали. Тако је како је. Нек бар остане траг ако ништа друго, свему оном што је некад негде постојало будућим генерацијама на увид. Надам се да ће до неког буђења свести о томе ипак једног дана и доћи.
Оно што ме посебно узнемирава је овај ужас од "Београда на води". Надам се само, да с обзиром да скоро ниједан од најављених гигантских пројеката последњих година није изведен, да ће нас немар, од овог неочекиваног и бруталног скрнављење срца града срећом по нас овога пута можда и спасити или ће то пак учинити време. Нестрпљивим инвеститорима ненавикнутим на пословичну спорост наше администрације, отезање у добијању разних дозвола, неиспоштовавање предвиђених рокова завршетка радова, сталне и дуготрајне промене ДУП-а, неиспуњавање или избегавање извршења обавеза наших банака као представника државе и њеног улога у овом пројекту, почеће да им преставља све више и више изгубљеног новца. Стрпљењу ће њиховом доћи крај, баталиће људи, отпутовати и тек онда никад овде више нико ништа уложити неће, препустиће се и ова, попут неких других лудорија неповратно и неумитно нераскидљиво чврстом загрљају заборава. Дај Боже!
Поздрав свима!
Ни ове виле више нема... Неимар, улица Ђорђа Вајферта, бивша Огњена Прице...
Осећам се прилично труло због ове, мени нове информације, у вези са овом кућом. Шта рећи...
Врата на кући г. Финција - архитекта М. Белобрк
Da podsetimo da se ovaj dragulj naše primenjene umetnosti nalazi (u skoro raspadnutom stanju) i danas, u Dositejevoj ulici 17.
Investitor se zvao Jakub Finci, i zgrada je projektovana i izvedena 1937. godine
Na ugaonom lokalu pristuna su i danas, originalna ulazna sferična vrata koje na svu sreću niko dosada nije dirao.
Ali, bezumnici su u novije doba promenili niz ovakvih i sličnih sjajnih kreacija ljudskog uma novokomponovanim bljuvotinama, gde, zapravo, ni nije bilo potrebe da ih menjaju.
Verujem da nikom u nadležnim institucijama zbog toga ni očni kapak nije zaigrao.
Ни ове виле више нема... Неимар, улица Ђорђа Вајферта, бивша Огњена Прице...
Осећам се прилично труло због ове, мени нове информације, у вези са овом кућом. Шта рећи...
Inače je projekat za ovu vilu, potpisao Milan Zloković.