Хех... Ја сам преузео на себе окупљање толико што, ево, оглашавам да циљамо на "6 и 400". За уторак је касно, тако да можемо у среду или четвртак вече. Ако нема превише оних којима смета, ја бих рекао четвртак, да имамо времена да обавестимо и остале који ово не примете. Користим ову прилику да позовем све, младе и старе, редновне и повремене, мушке и женске да нам се придруже. Биће пива, шприцера и ћевапа, кажу да нису рђави.
Чини се да ће време бити прохладно (јесен стиже...), али ћу ја на дан окупљати позвати газда-Нешу и у консултацијама с њиме резервисати сто за 10-15 особа јал' у башћи, јал' унутра - видећемо. Кафана ради до 23 часа, па би ми могли да се окупимо у 20.
Елем, предлог је четвртак у 20 часова, кафана "6 и 400" (бивша "Босанска Крајина" а још раније "Корзика") на рогљу Рузвелтове и Далматинске. Ако већина нема нешто против. Гласајте, дајте амандмане ако нешто не ваља.
Слажемо се за четвртак "6 и 400" у 20, г-ђа Гица и г-дин Гонзо.
I još nešto: da li iz lenjosti ili već nečega drugog, naziv "Trg olsobođenja" je potpuno ispao iz svakodnevne upotrebe, pa se danas eto poštapamo (tu mislim i na sebe) sa dodatnim odrednicama "petlja Autokomanda" i "skver Autokomanda" , kada "skver" i dan danas nosi zvanično ime "Trg oslobođenja" (upisano u kartama, proverio sam).
То место и треба звати само "Аутокоманда". Па нико ни Теразије не зове "Трг Теразије" а само најгоре бирократе и они који их превише слушају Славију зову "Трг Славија". Тако је и ово Аутокоманда већ поодавно. А тако треба и да остане. "Ослобођење" се једноставно није запатило и сада може само да збуњује људе.
Ja prvi neću da namećem kako će ko da se izražava (nisam od onih kojima se diže kosa na glavi kada čuju "kod konja"), ali ukazujem na zabunu pošto se vremenom pojam "autokomanda" proširio pa u svakodnevnog govoru obuhvata sve do Franša (dve velike raskrsnice). Znam da ako nekome kažem "na Trgu oslobođenja" da ću dobiti beli pogled iza kojeg se krije "šta ovaj glumi?"...
Хех... Ја сам преузео на себе окупљање толико што, ево, оглашавам да циљамо на "6 и 400". За уторак је касно, тако да можемо у среду или четвртак вече. Ако нема превише оних којима смета, ја бих рекао четвртак, да имамо времена да обавестимо и остале који ово не примете. Користим ову прилику да позовем све, младе и старе, редновне и повремене, мушке и женске да нам се придруже. Биће пива, шприцера и ћевапа, кажу да нису рђави.
Чини се да ће време бити прохладно (јесен стиже...), али ћу ја на дан окупљати позвати газда-Нешу и у консултацијама с њиме резервисати сто за 10-15 особа јал' у башћи, јал' унутра - видећемо. Кафана ради до 23 часа, па би ми могли да се окупимо у 20.
Елем, предлог је четвртак у 20 часова, кафана "6 и 400" (бивша "Босанска Крајина" а још раније "Корзика") на рогљу Рузвелтове и Далматинске. Ако већина нема нешто против. Гласајте, дајте амандмане ако нешто не ваља.
Слажемо се за четвртак "6 и 400" у 20, г-ђа Гица и г-дин Гонзо.
I još nešto: da li iz lenjosti ili već nečega drugog, naziv "Trg olsobođenja" je potpuno ispao iz svakodnevne upotrebe, pa se danas eto poštapamo (tu mislim i na sebe) sa dodatnim odrednicama "petlja Autokomanda" i "skver Autokomanda" , kada "skver" i dan danas nosi zvanično ime "Trg oslobođenja" (upisano u kartama, proverio sam).
То место и треба звати само "Аутокоманда". Па нико ни Теразије не зове "Трг Теразије" а само најгоре бирократе и они који их превише слушају Славију зову "Трг Славија". Тако је и ово Аутокоманда већ поодавно. А тако треба и да остане. "Ослобођење" се једноставно није запатило и сада може само да збуњује људе.
Ja prvi neću da namećem kako će ko da se izražava (nisam od onih kojima se diže kosa na glavi kada čuju "kod konja"), ali ukazujem na zabunu pošto se vremenom pojam "autokomanda" proširio pa u svakodnevnog govoru obuhvata sve do Franša (dve velike raskrsnice). Znam da ako nekome kažem "na Trgu oslobođenja" da ću dobiti beli pogled iza kojeg se krije "šta ovaj glumi?"...
По ризик да испаднем глуп у друштву, признајем да сам себе ухватио да уопште не знам како се "Аутокоманда" званично зове! Ето сад научих да је то "Трг ослобођења" ! Свакога дана у сваком погледу... :)
Неке ствари просто никад не заживе, има тих примера прилично, нарочито су тргови на удару, Славија, Мухар у Земуну, Трг Републике.....
Елем, предлог је четвртак у 20 часова, кафана "6 и 400" (бивша "Босанска Крајина" а још раније "Корзика") на рогљу Рузвелтове и Далматинске. Ако већина нема нешто против. Гласајте, дајте амандмане ако нешто не ваља.
Ово је слика за Саобраћајну секцију, одсеци поштански железнички и аутомобилски.
Даклем, на слици је прва Железничка станица Београд, коју су железничари уступили поштарима. Поштари су ту сместили саобраћајно одељење, онај део који се данас зове Пошта Београд 2. Интересантно је, и вероватно шире није познато, да је пошта у новој Железничкој станици имала шалтерску службу. Како се уђе у станицу са трга, право су били железнички шалтери, а лево су били поштански. Управник поште је имао стан на спрату Железничке станице. Тако ваљда пише у једној књизи коју је писао чувени Груђински.
Међутим, та прва Пошта Београд 2 је постала тесна, па је отпочела градња нове, Коруновићеве. Лево се види како та нова пошта расте. А десно се види један леп аутомобил, за нашег друга Нешу Курблу!
Kalfa - položi ja komačno,ali sam još dopisni član Saob.sek.
Милорад је написао/ла:
Ово је слика за Саобраћајну секцију, одсеци поштански железнички и аутомобилски.
Даклем, на слици је прва Железничка станица Београд, коју су железничари уступили поштарима. Поштари су ту сместили саобраћајно одељење, онај део који се данас зове Пошта Београд 2. Интересантно је, и вероватно шире није познато, да је пошта у новој Железничкој станици имала шалтерску службу. Како се уђе у станицу са трга, право су били железнички шалтери, а лево су били поштански. Управник поште је имао стан на спрату Железничке станице. Тако ваљда пише у једној књизи коју је писао чувени Груђински.
Међутим, та прва Пошта Београд 2 је постала тесна, па је отпочела градња нове, Коруновићеве. Лево се види како та нова пошта расте. А десно се види један леп аутомобил, за нашег друга Нешу Курблу!
Ama Milorade i mi konje za trku imamo. Vidiš kolko kod nas ima limuzina. A imamo i kabrioletnu. Dobro, ako neka ne upali tu su i ova konjska kola, za svaki slučaj !!!
Privremena železnička stanica beograd 1884.godine :
Prvi levi (uzani) kolosek 1928.godine. U pozadini stara privremena stanica (Pošta Beograd 2).
Nešto sa Wikipedije :
Зидање станице започето је 3. априла 1883. године, када је краљ Милан Обреновић, у присуству многобројног света, положио камен темељац за прву српску државну железницу. Упоредо са изградњом главне станице, грађена је и привремена станица, будући да се знало да нова зграда неће бити завршена на време. Пројекат за зграду главне станице израдио је бечки архитекта Вилхелм фон Флатих, док је на дефинитивној разради пројекта радио архитекта
Драгиша Милутиновић. Извођење радова поверено је предузимачима Нејшлосу и Фрајнду, који су имали обавезу да изграде и два главна и два споредна колосека у укупној дужини од 10 километара. Колико се журило са изградњом станице, види се из податка да је у 1884. години на београдској железничкој станици на различитим пословима радило 5 575 радника. Зграда железничке станице предата је на употребу 21. септембра 1885. године.
Пуштање у саобраћај пруге Београд–Ниш одиграло се, међутим, више од годину дана раније, 23. августа 1884. године, са привремене станице. Она је била лепо окићена, удешена разним амблемима и заставама. Када се окупило довољно света, локомотиве су се приближиле месту на којем је био постављен сто за освећење водице. Машине је осветио и покропио архиепископ београдски и митрополит српски Теодосије: нека их прати свуда благослов... Након тога, на локомотиве су закачени вагони и гости су почели да улазе. Два воза стајала су један поред другог на два колосека, спремна да крену за Ниш. У укупно 18 вагона сместило се око 200 путника. Из првог воза свирала је краљева химна, а са београдских бедема пуцали су топови. Свет је радосно поздрављао путнике. Први воз је из Београда кренуо у 8.35 ујутро, а у Ниш је стигао у 6.23 увече, задржавајући се по који минут на успутним станицама и свечаном доручку у Лапову. Други воз се у Алексинцу покварио, па је у Ниш стигао тек после 10 часова увече. У ову привремену станицу, за коју је чврсто везан почетак железничког саобраћаја у Србији, по завршетку главне станичне зграде уселила се железничка пошта.
Чини се да ће време бити прохладно (јесен стиже...), али ћу ја на дан окупљати позвати газда-Нешу и у консултацијама с њиме резервисати сто за 10-15 особа јал' у башћи, јал' унутра - видећемо. Кафана ради до 23 часа, па би ми могли да се окупимо у 20.
Елем, предлог је четвртак у 20 часова, кафана "6 и 400" (бивша "Босанска Крајина" а још раније "Корзика") на рогљу Рузвелтове и Далматинске. Ако већина нема нешто против. Гласајте, дајте амандмане ако нешто не ваља.
Слажемо се за четвртак "6 и 400" у 20, г-ђа Гица и г-дин Гонзо.
I još nešto: da li iz lenjosti ili već nečega drugog, naziv "Trg olsobođenja" je potpuno ispao iz svakodnevne upotrebe, pa se danas eto poštapamo (tu mislim i na sebe) sa dodatnim odrednicama "petlja Autokomanda" i "skver Autokomanda" , kada "skver" i dan danas nosi zvanično ime "Trg oslobođenja" (upisano u kartama, proverio sam).
То место и треба звати само "Аутокоманда". Па нико ни Теразије не зове "Трг Теразије" а само најгоре бирократе и они који их превише слушају Славију зову "Трг Славија". Тако је и ово Аутокоманда већ поодавно. А тако треба и да остане. "Ослобођење" се једноставно није запатило и сада може само да збуњује људе.
Ja prvi neću da namećem kako će ko da se izražava (nisam od onih kojima se diže kosa na glavi kada čuju "kod konja"), ali ukazujem na zabunu pošto se vremenom pojam "autokomanda" proširio pa u svakodnevnog govoru obuhvata sve do Franša (dve velike raskrsnice). Znam da ako nekome kažem "na Trgu oslobođenja" da ću dobiti beli pogled iza kojeg se krije "šta ovaj glumi?"...
Чини се да ће време бити прохладно (јесен стиже...), али ћу ја на дан окупљати позвати газда-Нешу и у консултацијама с њиме резервисати сто за 10-15 особа јал' у башћи, јал' унутра - видећемо. Кафана ради до 23 часа, па би ми могли да се окупимо у 20.
Елем, предлог је четвртак у 20 часова, кафана "6 и 400" (бивша "Босанска Крајина" а још раније "Корзика") на рогљу Рузвелтове и Далматинске. Ако већина нема нешто против. Гласајте, дајте амандмане ако нешто не ваља.
Слажемо се за четвртак "6 и 400" у 20, г-ђа Гица и г-дин Гонзо.
+
I još nešto: da li iz lenjosti ili već nečega drugog, naziv "Trg olsobođenja" je potpuno ispao iz svakodnevne upotrebe, pa se danas eto poštapamo (tu mislim i na sebe) sa dodatnim odrednicama "petlja Autokomanda" i "skver Autokomanda" , kada "skver" i dan danas nosi zvanično ime "Trg oslobođenja" (upisano u kartama, proverio sam).
То место и треба звати само "Аутокоманда". Па нико ни Теразије не зове "Трг Теразије" а само најгоре бирократе и они који их превише слушају Славију зову "Трг Славија". Тако је и ово Аутокоманда већ поодавно. А тако треба и да остане. "Ослобођење" се једноставно није запатило и сада може само да збуњује људе.
Ja prvi neću da namećem kako će ko da se izražava (nisam od onih kojima se diže kosa na glavi kada čuju "kod konja"), ali ukazujem na zabunu pošto se vremenom pojam "autokomanda" proširio pa u svakodnevnog govoru obuhvata sve do Franša (dve velike raskrsnice). Znam da ako nekome kažem "na Trgu oslobođenja" da ću dobiti beli pogled iza kojeg se krije "šta ovaj glumi?"...
По ризик да испаднем глуп у друштву, признајем да сам себе ухватио да уопште не знам како се "Аутокоманда" званично зове! Ето сад научих да је то "Трг ослобођења" ! Свакога дана у сваком погледу... :)
Неке ствари просто никад не заживе, има тих примера прилично, нарочито су тргови на удару, Славија, Мухар у Земуну, Трг Републике.....
Елем, предлог је четвртак у 20 часова, кафана "6 и 400" (бивша "Босанска Крајина" а још раније "Корзика") на рогљу Рузвелтове и Далматинске. Ако већина нема нешто против. Гласајте, дајте амандмане ако нешто не ваља.
+1
Даклем, на слици је прва Железничка станица Београд, коју су железничари уступили поштарима. Поштари су ту сместили саобраћајно одељење, онај део који се данас зове Пошта Београд 2. Интересантно је, и вероватно шире није познато, да је пошта у новој Железничкој станици имала шалтерску службу. Како се уђе у станицу са трга, право су били железнички шалтери, а лево су били поштански. Управник поште је имао стан на спрату Железничке станице. Тако ваљда пише у једној књизи коју је писао чувени Груђински.
Међутим, та прва Пошта Београд 2 је постала тесна, па је отпочела градња нове, Коруновићеве. Лево се види како та нова пошта расте. А десно се види један леп аутомобил, за нашег друга Нешу Курблу!
A potom .... Sa Parade 1949. Fiskulturnice S.D." Železničar.".
Ili..
.
Pozdrav svima ...
Даклем, на слици је прва Железничка станица Београд, коју су железничари уступили поштарима. Поштари су ту сместили саобраћајно одељење, онај део који се данас зове Пошта Београд 2. Интересантно је, и вероватно шире није познато, да је пошта у новој Железничкој станици имала шалтерску службу. Како се уђе у станицу са трга, право су били железнички шалтери, а лево су били поштански. Управник поште је имао стан на спрату Железничке станице. Тако ваљда пише у једној књизи коју је писао чувени Груђински.
Међутим, та прва Пошта Београд 2 је постала тесна, па је отпочела градња нове, Коруновићеве. Лево се види како та нова пошта расте. А десно се види један леп аутомобил, за нашег друга Нешу Курблу!
Ama Milorade i mi konje za trku imamo. Vidiš kolko kod nas ima limuzina. A imamo i kabrioletnu. Dobro, ako neka ne upali tu su i ova konjska kola, za svaki slučaj !!!
Privremena železnička stanica beograd 1884.godine :
Prvi levi (uzani) kolosek 1928.godine. U pozadini stara privremena stanica (Pošta Beograd 2).
Nešto sa Wikipedije :
Зидање станице започето је 3. априла 1883. године, када је краљ Милан Обреновић, у присуству многобројног света, положио камен темељац за прву српску државну железницу. Упоредо са изградњом главне станице, грађена је и привремена станица, будући да се знало да нова зграда неће бити завршена на време. Пројекат за зграду главне станице израдио је бечки архитекта Вилхелм фон Флатих, док је на дефинитивној разради пројекта радио архитекта
Драгиша Милутиновић. Извођење радова поверено је предузимачима Нејшлосу и Фрајнду, који су имали обавезу да изграде и два главна и два споредна колосека у укупној дужини од 10 километара. Колико се журило са изградњом станице, види се из податка да је у 1884. години на београдској железничкој станици на различитим пословима радило 5 575 радника. Зграда железничке станице предата је на употребу 21. септембра 1885. године.
Пуштање у саобраћај пруге Београд–Ниш одиграло се, међутим, више од годину дана раније, 23. августа 1884. године, са привремене станице. Она је била лепо окићена, удешена разним амблемима и заставама. Када се окупило довољно света, локомотиве су се приближиле месту на којем је био постављен сто за освећење водице. Машине је осветио и покропио архиепископ београдски и митрополит српски Теодосије: нека их прати свуда благослов... Након тога, на локомотиве су закачени вагони и гости су почели да улазе. Два воза стајала су један поред другог на два колосека, спремна да крену за Ниш. У укупно 18 вагона сместило се око 200 путника. Из првог воза свирала је краљева химна, а са београдских бедема пуцали су топови. Свет је радосно поздрављао путнике. Први воз је из Београда кренуо у 8.35 ујутро, а у Ниш је стигао у 6.23 увече, задржавајући се по који минут на успутним станицама и свечаном доручку у Лапову. Други воз се у Алексинцу покварио, па је у Ниш стигао тек после 10 часова увече. У ову привремену станицу, за коју је чврсто везан почетак железничког саобраћаја у Србији, по завршетку главне станичне зграде уселила се железничка пошта.Srdačan pozdrav od kalfa Pece !!!