Gospodin Bakša. Medju prvim srpskim proizvođačima kola.
A gde, nepoznato mi je...
У Србији је крајем деветнаестог века релативно успешно радила и „Фабрика кола Пинкаса Штајна“, Фабрике Живка Давидовића, Јозе Јуршића и Стевана Бакше у Београду, и у Шапцу фабрика Ј. Апића.
Da lio se zna nešto više i o ovim drugim proizvođačima kola?
Александар Поповић је већ у периоду 1922–1926. важио за непобедивог играча на територији Београда. За меч Дејвис купа, 1928. године против Финске, Тениски савез Југославије је одредио да у Загребу уместо болесног Ђорђа Дунђерског играју Александар Поповић и млади Фрањо Шефер, који је тек најавио велику каријеру. Све је кренуло наопако јер је киша непрестано падала, па се меч одужио на седам дана, уместо на три. Александар Поповић није могао да чека у Загребу да киша стане, па је отпутовао. После овога Поповићу се губи траг све до тренутка када је после Другог светског рата емигрирао у Швајцарску, где више није играо тенис и где јепроменио презиме.
Александар Поповић је већ у периоду 1922–1926. важио за непобедивог играча на територији Београда. За меч Дејвис купа, 1928. године против Финске, Тениски савез Југославије је одредио да у Загребу уместо болесног Ђорђа Дунђерског играју Александар Поповић и млади Фрањо Шефер, који је тек најавио велику каријеру. Све је кренуло наопако јер је киша непрестано падала, па се меч одужио на седам дана, уместо на три. Александар Поповић није могао да чека у Загребу да киша стане, па је отпутовао. После овога Поповићу се губи траг све до тренутка када је после Другог светског рата емигрирао у Швајцарску, где више није играо тенис и где јепроменио презиме.
Захваљујем Вам на ближим информацијама о господину Поповићу..
Mislio sam prvo da plačem, a onda mi došlo da se smejem. Smeh mu, dođe, kao odbrambeni mehanizam da zaštitimo sebe od raznih stresova i gluposti kojima smo svakodnevno bombardovani. Otišao sam nahttp://www.beobuild.rs/read.php/667.html da vidim kako zaista izgleda Projekat Beograda na vodi. Mislio sam da je ono što se pojavljivalo do sada, pre prave promocije, bilo nečija skica na kafanskoj salveti. Ali ne. Ostah šokiran! Samo palme i kamile fale. Tešim se našom inventivnošću, pa se sve nadam da od toga neće biti ništa. Da me neko pogrešno ne razume, nisam ja protiv obnove ovog dela grada, kojeg je Luka Ćelović započeo, ima više od veka, naprotiv. Ali ovoliki staklenici, kule, mostići… Čemu? Kao da niko nije razmišljao o silueti Beograda, vodostaju Save, o košavi, o potrebama običnih ljudi koji nemaju jahte… A i ako ih imaju gde će da ih privežu i koliko će vez koštati? Ne, samo je bilo važno lepo napraviti projekat, ali ni to nije ispalo dobro. Beograd ravan ko tepsija???
A što se tiče Zadruge – mogli su bar da vrate lampe ovim lepim statuama, a ne ovako kao da muve hvataju.
Господине Dorcolac,
делим Ваше мишљење о..
Откада поимам Београд као град, као феномен..
Маштао сам о Савамали реконструисаној, а о простору уз реку Саву и даље уз реку Топчидерку до Кошутњака, као о рајским вртовима ...
И сва сновиђења естета у прошлости овог града, део су Београда кога више нема..
Један од кутака "Савског амфитеатра" заробљених у времену, који сам обичавао повремено обићи
Јуче поподне сам посетила БЗ. На сву срећу сам већ била припремљена на то шта ме тамо чека па шок није био велики. Она предивна шалтер сала изгледа голо без шалтера, окречена у бело са сликама и екранима по зидовима. О "паркету" нећу ни да говорим. У свечаној сали кафана, једва може да се приђе балкону. Већ су почели и да се сликају младенци. Зидови степеништа су покривени паноима који су потпуно ван контекста. Онај станчић у приземљу ... без коментара. Једино што ми се допало од сређивања је то да су лепо опрали прозоре па је сада унутра ушло дневно светло, што су средили двориште са клупама и биљкама и што су у шалтер сали отворили велики сеф па може да си види његова унутрашњост. За похвалу је што је почело сређивање надам се да ће и да га заврше. И даље мислим да је ову зграду требало реновирати како треба и ту уселити неки музеј можда чак и Музеј града Београда, пошто су пролазне канцеларије идеалне за велику збирку, а у старој шалтер сали би било идеално место за мали музеј банкарства. Али то је само моје мишљење. Видећемо шта ће бити даље.
пројекат Поште 2, детаљ
посланство Пољске
пејзаж из околине Београда
Poslednje tri na 4630. strani su Kragujevac. Pozdrav svima ...
Станови породица железничарских у вагонима
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:498742-Jelisav...
A gde, nepoznato mi je...
У Србији је крајем деветнаестог века релативно успешно радила и „Фабрика кола Пинкаса Штајна“, Фабрике Живка Давидовића, Јозе Јуршића и Стевана Бакше у Београду, и у Шапцу фабрика Ј. Апића.
Da lio se zna nešto više i o ovim drugim proizvođačima kola?
Александар Поповић је већ у периоду 1922–1926. важио за непобедивог играча на територији Београда. За меч Дејвис купа, 1928. године против Финске, Тениски савез Југославије је одредио да у Загребу уместо болесног Ђорђа Дунђерског играју Александар Поповић и млади Фрањо Шефер, који је тек најавио велику каријеру. Све је кренуло наопако јер је киша непрестано падала, па се меч одужио на седам дана, уместо на три. Александар Поповић није могао да чека у Загребу да киша стане, па је отпутовао. После овога Поповићу се губи траг све до тренутка када је после Другог светског рата емигрирао у Швајцарску, где више није играо тенис и где јепроменио презиме.
Александар Поповић је већ у периоду 1922–1926. важио за непобедивог играча на територији Београда. За меч Дејвис купа, 1928. године против Финске, Тениски савез Југославије је одредио да у Загребу уместо болесног Ђорђа Дунђерског играју Александар Поповић и млади Фрањо Шефер, који је тек најавио велику каријеру. Све је кренуло наопако јер је киша непрестано падала, па се меч одужио на седам дана, уместо на три. Александар Поповић није могао да чека у Загребу да киша стане, па је отпутовао. После овога Поповићу се губи траг све до тренутка када је после Другог светског рата емигрирао у Швајцарску, где више није играо тенис и где јепроменио презиме.
Захваљујем Вам на ближим информацијама о господину Поповићу..
A što se tiče Zadruge – mogli su bar da vrate lampe ovim lepim statuama, a ne ovako kao da muve hvataju.
Господине Dorcolac,
делим Ваше мишљење о..
Откада поимам Београд као град, као феномен..
Маштао сам о Савамали реконструисаној, а о простору уз реку Саву и даље уз реку Топчидерку до Кошутњака, као о рајским вртовима ...
И сва сновиђења естета у прошлости овог града, део су Београда кога више нема..
Један од кутака "Савског амфитеатра" заробљених у времену, који сам обичавао повремено обићи
Уједињење - Народни музеј Краљево