У вези са питањем ауторства Спомен-костурнице на Новом гробљу, без обзира на разне нетачне наводе у стручној литератури, аутор споменика је архитекта и вајар Роман Верховској, који је и аутор огромне бронзане скулптуре орла (на самој скулптури, на крилу, је урезано вајао Роман Верховској 1929) а на самој гробници је уклесано на каменом подножју - архитект-вајар Роман Верховској; осим тога приликом свечаног откривања споменика 11.новембра 1931, Роман Верховској је био представљен краљу Александру (Б.О.Н. бр.21/22 1931).
Живојин Лукић и Загородњук се такође помињу у вези са спомеником, међутим они су радили према замисли и пројекту самог Верховскога Лукић је највероватније аутор скулптуре војника док би онда Загородњук вероватно радио на великом клесаном орлу са српским грбом, штитом на грудима. Многи „истраживачи“и писци су превидели очигледно ауторство Верховскогнесамо као идејног аутора споменика већ и као аутора изливене скулптуре орла, па и проф. Кадијевић, но у одличној монографији Братиславе Костић „Ново гробље у Београду“, подаци су наравно тачни.
Верховској је као архитекта и скулптор аутор и спомен костурнице Русима изгинулим у Првом светском рату, такође на Новом гробљу. Верховској се наводи и као аутор фасаде зграде у Кнез Михаиловој 34, аутор барељефа и скулптуре Нике на згради Официрских станова у Ресавској улици, а и аутор орлова на јарболима за заставе испред Скупштине. На патинираним калотама испод ново постављених (ново ливених?) орлова прочитао сам урезани текст - вајао Р. Верховској!.
На овом форуму сам већ два пута препоручио књиге господина Милана Пајевића, увек рекавши да не рекламирам никог, али да радо препоручујем лепе и корисне ствари. Ова књига г. Пајевића се не односи на Београд његовог детињства и младости, већ на његове боравке у земљама Истока, где је радио као експерт Уједињених нација. Ево те нове књиге:
Данас сам, у аутобусу, на путу са посла кући, почео да читам књигу. Богами, имаћу шта да радим и касно вечерас...
Нисам успео да се уздржим, па ћу вам цитирати један детаљ из боравка у Багдаду. Бојим се да ће г. Пајевић да се љути што откривам један бисер из његове књиге, али ризиковаћу:
„Наш разговор прекинуо је долазак једног од експерата, који се враћао кући, па је дошао да се поздрави. Рауф нас је упознао и при том ме представио као шефа новог пројекта из Југославије, а њега као архитекту из Турске − г. Сукулија.
Током разговора који је уследио, поменуо сам вековно присуство Турака у нашем делу света и Иву Андрића, нашег нобеловца и аутора књиге На Дрини Ћуприја, у којој је изванредно описао утицаје разних цивилизација и религија. У истом контексту поменуо сам и Мехмед-пашу Соколовића, као и значајан положај који је овај Србин, одведен при плаћању данка у крви, постигао у Турској власти (велики везир - председник владе).
− Интересантно да сте се у вашој причи посебно осврнули на Мехмед-пашу Соколовића. − рекао је Сукули са осмехом на лицу, а онда наставио − Може се још једном рећи да је свет заиста мали, јер сам ја потомак Мехмед-паше, с тим што је име Соколовић потурчено и промењено у Сукули. Наша породица је и сада бројна и утицајна, а два моја блиска рођака су чланови турског парламента!!“...
На овом форуму сам већ два пута препоручио књиге господина Милана Пајевића, увек рекавши да не рекламирам никог, али да радо препоручујем лепе и корисне ствари. Ова књига г. Пајевића се не односи на Београд његовог детињства и младости, већ на његове боравке у земљама Истока, где је радио као експерт Уједињених нација. Ево те нове књиге:
Данас сам, у аутобусу, на путу са посла кући, почео да читам књигу. Богами, имаћу шта да радим и касно вечерас...
Нисам успео да се уздржим, па ћу вам цитирати један детаљ из боравка у Багдаду. Бојим се да ће г. Пајевић да се љути што откривам један бисер из његове књиге, али ризиковаћу:
„Наш разговор прекинуо је долазак једног од експерата, који се враћао кући, па је дошао да се поздрави. Рауф нас је упознао и при том ме представио као шефа новог пројекта из Југославије, а њега као архитекту из Турске − г. Сукулија.
Током разговора који је уследио, поменуо сам вековно присуство Турака у нашем делу света и Иву Андрића, нашег нобеловца и аутора књиге На Дрини Ћуприја, у којој је изванредно описао утицаје разних цивилизација и религија. У истом контексту поменуо сам и Мехмед-пашу Соколовића, као и значајан положај који је овај Србин, одведен при плаћању данка у крви, постигао у Турској власти (велики везир - председник владе).
− Интересантно да сте се у вашој причи посебно осврнули на Мехмед-пашу Соколовића. − рекао је Сукули са осмехом на лицу, а онда наставио − Може се још једном рећи да је свет заиста мали, јер сам ја потомак Мехмед-паше, с тим што је име Соколовић потурчено и промењено у Сукули. Наша породица је и сада бројна и утицајна, а два моја блиска рођака су чланови турског парламента!!“...
ПРЕПОРУЧУЈЕМ!
Milorade, rado bih poklonio ovu knjigu dragoj osobi, ali Google u rezultatima pretrage ne nudi ništa upotrebljivo.
Gde može da se nabavi ova knjiga, ko je izdavač?
Milorade, rado bih poklonio ovu knjigu dragoj osobi, ali Google u rezultatima pretrage ne nudi ništa upotrebljivo.
Gde može da se nabavi ova knjiga, ko je izdavač?
Књига још мирише на штампарску боју. Изишла је пре пар дана из штампе, а издавач је сам г. Милан Пајевић, као и код претходне две књиге. Знам да су се претходне књиге могле купити у књижарама у Кнез Михаиловој. На пример књижара Цептер у Кнез Михаиловој 42... Вероватно и књижара Плави круг, на углу Таковске и М. Јевросиме...
У вези са питањем ауторства Спомен-костурнице на Новом гробљу, без обзира на разне нетачне наводе у стручној литератури, аутор споменика је архитекта и вајар Роман Верховској, који је и аутор огромне бронзане скулптуре орла (на самој скулптури, на крилу, је урезано вајао Роман Верховској 1929) а на самој гробници је уклесано на каменом подножју - архитект-вајар Роман Верховској; осим тога приликом свечаног откривања споменика 11.новембра 1931, Роман Верховској је био представљен краљу Александру (Б.О.Н. бр.21/22 1931).
Живојин Лукић и Загородњук се такође помињу у вези са спомеником, међутим они су радили према замисли и пројекту самог Верховског а Лукић је највероватније аутор скулптуре војника док би онда Загородњук вероватно радио на великом клесаном орлу са српским грбом, штитом на грудима. Многи „истраживачи“ и писци су превидели очигледно ауторство Верховског не само као идејног аутора споменика већ и као аутора изливене скулптуре орла, па и проф. Кадијевић, но у одличној монографији Братиславе Костић „Ново гробље у Београду“, подаци су наравно тачни.
Верховској је као архитекта и скулптор аутор и спомен костурнице Русима изгинулим у Првом светском рату, такође на Новом гробљу. Верховској се наводи и као аутор фасаде зграде у Кнез Михаиловој 34, аутор барељефа и скулптуре Нике на згради Официрских станова у Ресавској улици, а и аутор орлова на јарболима за заставе испред Скупштине. На патинираним калотама испод ново постављених (ново ливених?) орлова прочитао сам урезани текст - вајао Р. Верховској!.
Данас сам, у аутобусу, на путу са посла кући, почео да читам књигу. Богами, имаћу шта да радим и касно вечерас...
Нисам успео да се уздржим, па ћу вам цитирати један детаљ из боравка у Багдаду. Бојим се да ће г. Пајевић да се љути што откривам један бисер из његове књиге, али ризиковаћу:
„Наш разговор прекинуо је долазак једног од експерата, који се враћао кући, па је дошао да се поздрави. Рауф нас је упознао и при том ме представио као шефа новог пројекта из Југославије, а њега као архитекту из Турске − г. Сукулија.
Током разговора који је уследио, поменуо сам вековно присуство Турака у нашем делу света и Иву Андрића, нашег нобеловца и аутора књиге На Дрини Ћуприја, у којој је изванредно описао утицаје разних цивилизација и религија. У истом контексту поменуо сам и Мехмед-пашу Соколовића, као и значајан положај који је овај Србин, одведен при плаћању данка у крви, постигао у Турској власти (велики везир - председник владе).
− Интересантно да сте се у вашој причи посебно осврнули на Мехмед-пашу Соколовића. − рекао је Сукули са осмехом на лицу, а онда наставио − Може се још једном рећи да је свет заиста мали, јер сам ја потомак Мехмед-паше, с тим што је име Соколовић потурчено и промењено у Сукули. Наша породица је и сада бројна и утицајна, а два моја блиска рођака су чланови турског парламента!!“...
ПРЕПОРУЧУЈЕМ!
Данас сам, у аутобусу, на путу са посла кући, почео да читам књигу. Богами, имаћу шта да радим и касно вечерас...
Нисам успео да се уздржим, па ћу вам цитирати један детаљ из боравка у Багдаду. Бојим се да ће г. Пајевић да се љути што откривам један бисер из његове књиге, али ризиковаћу:
„Наш разговор прекинуо је долазак једног од експерата, који се враћао кући, па је дошао да се поздрави. Рауф нас је упознао и при том ме представио као шефа новог пројекта из Југославије, а њега као архитекту из Турске − г. Сукулија.
Током разговора који је уследио, поменуо сам вековно присуство Турака у нашем делу света и Иву Андрића, нашег нобеловца и аутора књиге На Дрини Ћуприја, у којој је изванредно описао утицаје разних цивилизација и религија. У истом контексту поменуо сам и Мехмед-пашу Соколовића, као и значајан положај који је овај Србин, одведен при плаћању данка у крви, постигао у Турској власти (велики везир - председник владе).
− Интересантно да сте се у вашој причи посебно осврнули на Мехмед-пашу Соколовића. − рекао је Сукули са осмехом на лицу, а онда наставио − Може се још једном рећи да је свет заиста мали, јер сам ја потомак Мехмед-паше, с тим што је име Соколовић потурчено и промењено у Сукули. Наша породица је и сада бројна и утицајна, а два моја блиска рођака су чланови турског парламента!!“...
ПРЕПОРУЧУЈЕМ!
Milorade, rado bih poklonio ovu knjigu dragoj osobi, ali Google u rezultatima pretrage ne nudi ništa upotrebljivo.
Gde može da se nabavi ova knjiga, ko je izdavač?
Milorade, rado bih poklonio ovu knjigu dragoj osobi, ali Google u rezultatima pretrage ne nudi ništa upotrebljivo.
Gde može da se nabavi ova knjiga, ko je izdavač?
Књига још мирише на штампарску боју. Изишла је пре пар дана из штампе, а издавач је сам г. Милан Пајевић, као и код претходне две књиге. Знам да су се претходне књиге могле купити у књижарама у Кнез Михаиловој. На пример књижара Цептер у Кнез Михаиловој 42... Вероватно и књижара Плави круг, на углу Таковске и М. Јевросиме...
Вила Јасна 1936.