Ovo je iz Narodne enciklopedije Prof. Stanojevića: KOJEN LEON DR., liječnik operator (23/10 1876, Beograd). Gimnaziju je svršio u Beču 1901. Specijalizirao se u kirurgiji u Beču, Parizu i kod Dr. V. Subotića u Beogradu. Od 1903 radio je na kirurškom odeljenju Opšte Državne Bolnice u Beogradu, od 1919 šef je novoosnovanog kirurško-urološkog odeljenja iste bolnice. Sudjelovao je u svima ratovima 1912-1918 kao kirurg. Znatniji su mu radovi: O trepanacijama u ratu (u knjizi Dr. Vlad. Stojanovića, Istorija Srpskog Vojnog Saniteta, 1925) i rasprave u Srpskom Arhivu.
Prema raznim intenet stranicama, bio je suvlasnik sanatorijuma "Vračar" i dvorski lekar kralja Aleksandra i kraljice Marije, a za vreme Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici iz koga je otišao u emigraciju na ličnu intervenciju italijanske kraljice Jelene i generala Milana Nedića. Nosilac je mnogih odlikovanja (odren „Sveti Sava” V, IV, III reda, orden „Beli orao” V i IV reda. Zlatna medalja za revnosnu službu. Prema većini izvora na internetu umro je 1947, a na jednim mestu navodi se 1949. godina.
Ovo je iz Narodne enciklopedije Prof. Stanojevića: KOJEN LEON DR., liječnik operator (23/10 1876, Beograd). Gimnaziju je svršio u Beču 1901. Specijalizirao se u kirurgiji u Beču, Parizu i kod Dr. V. Subotića u Beogradu. Od 1903 radio je na kirurškom odeljenju Opšte Državne Bolnice u Beogradu, od 1919 šef je novoosnovanog kirurško-urološkog odeljenja iste bolnice. Sudjelovao je u svima ratovima 1912-1918 kao kirurg. Znatniji su mu radovi: O trepanacijama u ratu (u knjizi Dr. Vlad. Stojanovića, Istorija Srpskog Vojnog Saniteta, 1925) i rasprave u Srpskom Arhivu.
Prema raznim intenet stranicama, bio je suvlasnik sanatorijuma "Vračar" i dvorski lekar kralja Aleksandra i kraljice Marije, a za vreme Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici iz koga je otišao u emigraciju na ličnu intervenciju italijanske kraljice Jelene i generala Milana Nedića. Nosilac je mnogih odlikovanja (odren „Sveti Sava” V, IV, III reda, orden „Beli orao” V i IV reda. Zlatna medalja za revnosnu službu. Prema većini izvora na internetu umro je 1947, a na jednim mestu navodi se 1949. godina.
Malocas razgovarao s Prof. Jocom Nikolicem, urologom. On bio je nas ubedljivo najbolji uroloski operator. Ucenik bio je Prim. Tomica ( maunuelni hir. talenat - analogo rodjenim duborezackim talentima). Njegov sin je mladi (bio/budem) Oliver Tomic, 'kulturni' voditelj na TV-u, a sestra bila mu je nasa manje poznata klafsenistkinja Olivera Djurdjevic.
Prim. Tomic nije mogao da svojevrmeno uidje u nastavno osoblje Med. fakulteta jer otac mu je jedno vreme bio gradonacelnik BG u toku II WW. Kod nas se o najboljima govori najmanje, najcesce ni malo - sto i nije tako lose za rad najboljih. Represija radja novine.
Prof. Joca, skoro da nema nista o Kojenu. Ono sto je i imao pokrali mu Cigani iz vikendice na Kosmaju gde je drzao razna pica i veliku strucnu dokumentaciju (ali ipak vrlo oskudnu o Kojenu).
Ima ovde nesto o cemu se ne govori: kada kolege vide da se, osim medicine, bavis nekim drugim "aktivnostima" kao hobijima: imas dvorske veze, 'guras' se i drugde gde lekaru nije mesto - oni te na tihi nacin sahrane kao kolegu. Lekar treba da je samo lekar [ tako je to od H. ]. Sumnjivo je sve van lekarske 'poslovnosti'. Neki veliki pisci jesu bili i lekari ( i Nobelovci ) ali su svoje lekarstvo napustili, ili marginisali, zarad pisanja. Zao mi je sto sam bio nekorisan.
Hvala g. VJ na ovom kadru Dečanske, mada je ovo dvadesetak godina pre izgradnje palate Vreme. Ne znam da li se s te strane nešto bitnije menjalo. Koliko se sećam tu su bile uglavnom radnjice sa auto-delovima. Nađoh jednu odavno postavljenu, jako zanimljivu.
Ovo je početak gradnje Agrarne banke. Postoji još jedna fotografija koja hvata ugao više udesno i isto ćoše desetak godina ranije dok su još tu bile prizemljuše.
Ovo je iz Narodne enciklopedije Prof. Stanojevića: KOJEN LEON DR., liječnik operator (23/10 1876, Beograd). Gimnaziju je svršio u Beču 1901. Specijalizirao se u kirurgiji u Beču, Parizu i kod Dr. V. Subotića u Beogradu. Od 1903 radio je na kirurškom odeljenju Opšte Državne Bolnice u Beogradu, od 1919 šef je novoosnovanog kirurško-urološkog odeljenja iste bolnice. Sudjelovao je u svima ratovima 1912-1918 kao kirurg. Znatniji su mu radovi: O trepanacijama u ratu (u knjizi Dr. Vlad. Stojanovića, Istorija Srpskog Vojnog Saniteta, 1925) i rasprave u Srpskom Arhivu.
Prema raznim intenet stranicama, bio je suvlasnik sanatorijuma "Vračar" i dvorski lekar kralja Aleksandra i kraljice Marije, a za vreme Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici iz koga je otišao u emigraciju na ličnu intervenciju italijanske kraljice Jelene i generala Milana Nedića. Nosilac je mnogih odlikovanja (odren „Sveti Sava” V, IV, III reda, orden „Beli orao” V i IV reda. Zlatna medalja za revnosnu službu. Prema većini izvora na internetu umro je 1947, a na jednim mestu navodi se 1949. godina.
Malocas razgovarao s Prof. Jocom Nikolicem, urologom. On bio je nas ubedljivo najbolji uroloski operator. Ucenik bio je Prim. Tomica ( maunuelni hir. talenat - analogo rodjenim duborezackim talentima). Njegov sin je mladi (bio/budem) Oliver Tomic, 'kulturni' voditelj na TV-u, a sestra bila mu je nasa manje poznata klafsenistkinja Olivera Djurdjevic.
Prim. Tomic nije mogao da svojevrmeno uidje u nastavno osoblje Med. fakulteta jer otac mu je jedno vreme bio gradonacelnik BG u toku II WW. Kod nas se o najboljima govori najmanje, najcesce ni malo - sto i nije tako lose za rad najboljih. Represija radja novine.
Prof. Joca, skoro da nema nista o Kojenu. Ono sto je i imao pokrali mu Cigani iz vikendice na Kosmaju gde je drzao razna pica i veliku strucnu dokumentaciju (ali ipak vrlo oskudnu o Kojenu).
Ima ovde nesto o cemu se ne govori: kada kolege vide da se, osim medicine, bavis nekim drugim "aktivnostima" kao hobijima: imas dvorske veze, 'guras' se i drugde gde lekaru nije mesto - oni te na tihi nacin sahrane kao kolegu. Lekar treba da je samo lekar [ tako je to od H. ]. Sumnjivo je sve van lekarske 'poslovnosti'. Neki veliki pisci jesu bili i lekari ( i Nobelovci ) ali su svoje lekarstvo napustili, ili marginisali, zarad pisanja. Zao mi je sto sam bio nekorisan.
Pozdrav pokorni mici milovanovicu.
Hvala na informacijama. Nadam se da su sakupljači sekundarnih sirovina i arhivske građe prodali nekome dotična dokumenta na Buvljaku (kao što ja ponekad pronađem slična dokumenta), pa da je to ipak negde nekako ispliva.
Ovo je iz Narodne enciklopedije Prof. Stanojevića: KOJEN LEON DR., liječnik operator (23/10 1876, Beograd). Gimnaziju je svršio u Beču 1901. Specijalizirao se u kirurgiji u Beču, Parizu i kod Dr. V. Subotića u Beogradu. Od 1903 radio je na kirurškom odeljenju Opšte Državne Bolnice u Beogradu, od 1919 šef je novoosnovanog kirurško-urološkog odeljenja iste bolnice. Sudjelovao je u svima ratovima 1912-1918 kao kirurg. Znatniji su mu radovi: O trepanacijama u ratu (u knjizi Dr. Vlad. Stojanovića, Istorija Srpskog Vojnog Saniteta, 1925) i rasprave u Srpskom Arhivu.
Prema raznim intenet stranicama, bio je suvlasnik sanatorijuma "Vračar" i dvorski lekar kralja Aleksandra i kraljice Marije, a za vreme Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici iz koga je otišao u emigraciju na ličnu intervenciju italijanske kraljice Jelene i generala Milana Nedića. Nosilac je mnogih odlikovanja (odren „Sveti Sava” V, IV, III reda, orden „Beli orao” V i IV reda. Zlatna medalja za revnosnu službu. Prema većini izvora na internetu umro je 1947, a na jednim mestu navodi se 1949. godina.
Malocas razgovarao s Prof. Jocom Nikolicem, urologom. On bio je nas ubedljivo najbolji uroloski operator. Ucenik bio je Prim. Tomica ( maunuelni hir. talenat - analogo rodjenim duborezackim talentima). Njegov sin je mladi (bio/budem) Oliver Tomic, 'kulturni' voditelj na TV-u, a sestra bila mu je nasa manje poznata klafsenistkinja Olivera Djurdjevic.
Prim. Tomic nije mogao da svojevrmeno uidje u nastavno osoblje Med. fakulteta jer otac mu je jedno vreme bio gradonacelnik BG u toku II WW. Kod nas se o najboljima govori najmanje, najcesce ni malo - sto i nije tako lose za rad najboljih. Represija radja novine.
Prof. Joca, skoro da nema nista o Kojenu. Ono sto je i imao pokrali mu Cigani iz vikendice na Kosmaju gde je drzao razna pica i veliku strucnu dokumentaciju (ali ipak vrlo oskudnu o Kojenu).
Ima ovde nesto o cemu se ne govori: kada kolege vide da se, osim medicine, bavis nekim drugim "aktivnostima" kao hobijima: imas dvorske veze, 'guras' se i drugde gde lekaru nije mesto - oni te na tihi nacin sahrane kao kolegu. Lekar treba da je samo lekar [ tako je to od H. ]. Sumnjivo je sve van lekarske 'poslovnosti'. Neki veliki pisci jesu bili i lekari ( i Nobelovci ) ali su svoje lekarstvo napustili, ili marginisali, zarad pisanja. Zao mi je sto sam bio nekorisan.
Pozdrav pokorni mici milovanovicu.
Ако је за утеху, ни инжењери који изађу из оквира своје струке не пролазе добро.
Овај скен је из "Борбе" коју смо добијали током служења војног рока.
Посебно ме "одушевио" навод да је колегама био сумњив "јер је много волео књиге"! Ко му је крив кад није, као и остале његове колеге, после посла засео у кафани и опијао се.
Уосталом, није тек тако у Светом писму записано: "Зло ће донети начитани!".
Пар месеци касније инжењеру Недићу изречена је и казна - 2 године затвора. На жалост, не могу да нађем и тај исечак из "Борбе", а знам да сам га сачувао.
Ако је за утеху, ни инжењери који изађу из оквира своје струке не пролазе добро.
Овај скен је из "Борбе" коју смо добијали током служења војног рока.
Посебно ме "одушевио" навод да је колегама био сумњив "јер је много волео књиге"! Ко му је крив кад није, као и остале његове колеге, после посла засео у кафани и опијао се.
Уосталом, није тек тако у Светом писму записано: "Зло ће донети начитани!".
Пар месеци касније инжењеру Недићу изречена је и казна - 2 године затвора. На жалост, не могу да нађем и тај исечак из "Борбе", а знам да сам га сачувао.
[quote]
Nemoj da tražiš među „Borbama”, ovo je strana „Novosti”. Prepoznatljiva po svojim naslovnim slovima, usecajućim nadnaslovima, tačkama, isprekidanim okvirima. A i novinari su iz „Novosti”.
„Borba” je imala mnogo „strožu” grafiku.
Ovo je iz Narodne enciklopedije Prof. Stanojevića: KOJEN LEON DR., liječnik operator (23/10 1876, Beograd). Gimnaziju je svršio u Beču 1901. Specijalizirao se u kirurgiji u Beču, Parizu i kod Dr. V. Subotića u Beogradu. Od 1903 radio je na kirurškom odeljenju Opšte Državne Bolnice u Beogradu, od 1919 šef je novoosnovanog kirurško-urološkog odeljenja iste bolnice. Sudjelovao je u svima ratovima 1912-1918 kao kirurg. Znatniji su mu radovi: O trepanacijama u ratu (u knjizi Dr. Vlad. Stojanovića, Istorija Srpskog Vojnog Saniteta, 1925) i rasprave u Srpskom Arhivu.
Prema raznim intenet stranicama, bio je suvlasnik sanatorijuma "Vračar" i dvorski lekar kralja Aleksandra i kraljice Marije, a za vreme Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici iz koga je otišao u emigraciju na ličnu intervenciju italijanske kraljice Jelene i generala Milana Nedića. Nosilac je mnogih odlikovanja (odren „Sveti Sava” V, IV, III reda, orden „Beli orao” V i IV reda. Zlatna medalja za revnosnu službu. Prema većini izvora na internetu umro je 1947, a na jednim mestu navodi se 1949. godina.
Malocas razgovarao s Prof. Jocom Nikolicem, urologom. On bio je nas ubedljivo najbolji uroloski operator. Ucenik bio je Prim. Tomica ( maunuelni hir. talenat - analogo rodjenim duborezackim talentima). Njegov sin je mladi (bio/budem) Oliver Tomic, 'kulturni' voditelj na TV-u, a sestra bila mu je nasa manje poznata klafsenistkinja Olivera Djurdjevic.
Prim. Tomic nije mogao da svojevrmeno uidje u nastavno osoblje Med. fakulteta jer otac mu je jedno vreme bio gradonacelnik BG u toku II WW. Kod nas se o najboljima govori najmanje, najcesce ni malo - sto i nije tako lose za rad najboljih. Represija radja novine.
Prof. Joca, skoro da nema nista o Kojenu. Ono sto je i imao pokrali mu Cigani iz vikendice na Kosmaju gde je drzao razna pica i veliku strucnu dokumentaciju (ali ipak vrlo oskudnu o Kojenu).
Ima ovde nesto o cemu se ne govori: kada kolege vide da se, osim medicine, bavis nekim drugim "aktivnostima" kao hobijima: imas dvorske veze, 'guras' se i drugde gde lekaru nije mesto - oni te na tihi nacin sahrane kao kolegu. Lekar treba da je samo lekar [ tako je to od H. ]. Sumnjivo je sve van lekarske 'poslovnosti'. Neki veliki pisci jesu bili i lekari ( i Nobelovci ) ali su svoje lekarstvo napustili, ili marginisali, zarad pisanja. Zao mi je sto sam bio nekorisan.
Pozdrav pokorni mici milovanovicu.
Јеврем Томић...
Једино за време његовога градоначелниковања Београдом (јуни 1940 - април 1941) имао је у овоме граду улицу толико заслужни на многим пољима Србин, др Владан Ђорђевић, којега се углавном данас сећају једино припадници Вашег еснафа, и ретки историографи, као, нпр, др Сузана Рајић...
KOJEN LEON DR., liječnik operator (23/10 1876, Beograd). Gimnaziju je svršio u Beču 1901. Specijalizirao se u kirurgiji u Beču, Parizu i kod Dr. V. Subotića u Beogradu. Od 1903 radio je na kirurškom odeljenju Opšte Državne Bolnice u Beogradu, od 1919 šef je novoosnovanog kirurško-urološkog odeljenja iste bolnice. Sudjelovao je u svima ratovima 1912-1918 kao kirurg. Znatniji su mu radovi: O trepanacijama u ratu (u knjizi Dr. Vlad. Stojanovića, Istorija Srpskog Vojnog Saniteta, 1925) i rasprave u Srpskom Arhivu.
Prema raznim intenet stranicama, bio je suvlasnik sanatorijuma "Vračar" i dvorski lekar kralja Aleksandra i kraljice Marije, a za vreme Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici iz koga je otišao u emigraciju na ličnu intervenciju italijanske kraljice Jelene i generala Milana Nedića. Nosilac je mnogih odlikovanja (odren „Sveti Sava” V, IV, III reda, orden „Beli orao” V i IV reda. Zlatna medalja za revnosnu službu. Prema većini izvora na internetu umro je 1947, a na jednim mestu navodi se 1949. godina.
KOJEN LEON DR., liječnik operator (23/10 1876, Beograd). Gimnaziju je svršio u Beču 1901. Specijalizirao se u kirurgiji u Beču, Parizu i kod Dr. V. Subotića u Beogradu. Od 1903 radio je na kirurškom odeljenju Opšte Državne Bolnice u Beogradu, od 1919 šef je novoosnovanog kirurško-urološkog odeljenja iste bolnice. Sudjelovao je u svima ratovima 1912-1918 kao kirurg. Znatniji su mu radovi: O trepanacijama u ratu (u knjizi Dr. Vlad. Stojanovića, Istorija Srpskog Vojnog Saniteta, 1925) i rasprave u Srpskom Arhivu.
Prema raznim intenet stranicama, bio je suvlasnik sanatorijuma "Vračar" i dvorski lekar kralja Aleksandra i kraljice Marije, a za vreme Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici iz koga je otišao u emigraciju na ličnu intervenciju italijanske kraljice Jelene i generala Milana Nedića. Nosilac je mnogih odlikovanja (odren „Sveti Sava” V, IV, III reda, orden „Beli orao” V i IV reda. Zlatna medalja za revnosnu službu. Prema većini izvora na internetu umro je 1947, a na jednim mestu navodi se 1949. godina.
Malocas razgovarao s Prof. Jocom Nikolicem, urologom. On bio je nas ubedljivo najbolji uroloski operator. Ucenik bio je Prim. Tomica ( maunuelni hir. talenat - analogo rodjenim duborezackim talentima). Njegov sin je mladi (bio/budem) Oliver Tomic, 'kulturni' voditelj na TV-u, a sestra bila mu je nasa manje poznata klafsenistkinja Olivera Djurdjevic.
Prim. Tomic nije mogao da svojevrmeno uidje u nastavno osoblje Med. fakulteta jer otac mu je jedno vreme bio gradonacelnik BG u toku II WW. Kod nas se o najboljima govori najmanje, najcesce ni malo - sto i nije tako lose za rad najboljih. Represija radja novine.
Prof. Joca, skoro da nema nista o Kojenu. Ono sto je i imao pokrali mu Cigani iz vikendice na Kosmaju gde je drzao razna pica i veliku strucnu dokumentaciju (ali ipak vrlo oskudnu o Kojenu).
Ima ovde nesto o cemu se ne govori: kada kolege vide da se, osim medicine, bavis nekim drugim "aktivnostima" kao hobijima: imas dvorske veze, 'guras' se i drugde gde lekaru nije mesto - oni te na tihi nacin sahrane kao kolegu. Lekar treba da je samo lekar [ tako je to od H. ]. Sumnjivo je sve van lekarske 'poslovnosti'. Neki veliki pisci jesu bili i lekari ( i Nobelovci ) ali su svoje lekarstvo napustili, ili marginisali, zarad pisanja. Zao mi je sto sam bio nekorisan.
Pozdrav pokorni mici milovanovicu.
Hvala g. VJ na ovom kadru Dečanske, mada je ovo dvadesetak godina pre izgradnje palate Vreme. Ne znam da li se s te strane nešto bitnije menjalo. Koliko se sećam tu su bile uglavnom radnjice sa auto-delovima. Nađoh jednu odavno postavljenu, jako zanimljivu.
Ovo je početak gradnje Agrarne banke. Postoji još jedna fotografija koja hvata ugao više udesno i isto ćoše desetak godina ranije dok su još tu bile prizemljuše.
KOJEN LEON DR., liječnik operator (23/10 1876, Beograd). Gimnaziju je svršio u Beču 1901. Specijalizirao se u kirurgiji u Beču, Parizu i kod Dr. V. Subotića u Beogradu. Od 1903 radio je na kirurškom odeljenju Opšte Državne Bolnice u Beogradu, od 1919 šef je novoosnovanog kirurško-urološkog odeljenja iste bolnice. Sudjelovao je u svima ratovima 1912-1918 kao kirurg. Znatniji su mu radovi: O trepanacijama u ratu (u knjizi Dr. Vlad. Stojanovića, Istorija Srpskog Vojnog Saniteta, 1925) i rasprave u Srpskom Arhivu.
Prema raznim intenet stranicama, bio je suvlasnik sanatorijuma "Vračar" i dvorski lekar kralja Aleksandra i kraljice Marije, a za vreme Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici iz koga je otišao u emigraciju na ličnu intervenciju italijanske kraljice Jelene i generala Milana Nedića. Nosilac je mnogih odlikovanja (odren „Sveti Sava” V, IV, III reda, orden „Beli orao” V i IV reda. Zlatna medalja za revnosnu službu. Prema većini izvora na internetu umro je 1947, a na jednim mestu navodi se 1949. godina.
Malocas razgovarao s Prof. Jocom Nikolicem, urologom. On bio je nas ubedljivo najbolji uroloski operator. Ucenik bio je Prim. Tomica ( maunuelni hir. talenat - analogo rodjenim duborezackim talentima). Njegov sin je mladi (bio/budem) Oliver Tomic, 'kulturni' voditelj na TV-u, a sestra bila mu je nasa manje poznata klafsenistkinja Olivera Djurdjevic.
Prim. Tomic nije mogao da svojevrmeno uidje u nastavno osoblje Med. fakulteta jer otac mu je jedno vreme bio gradonacelnik BG u toku II WW. Kod nas se o najboljima govori najmanje, najcesce ni malo - sto i nije tako lose za rad najboljih. Represija radja novine.
Prof. Joca, skoro da nema nista o Kojenu. Ono sto je i imao pokrali mu Cigani iz vikendice na Kosmaju gde je drzao razna pica i veliku strucnu dokumentaciju (ali ipak vrlo oskudnu o Kojenu).
Ima ovde nesto o cemu se ne govori: kada kolege vide da se, osim medicine, bavis nekim drugim "aktivnostima" kao hobijima: imas dvorske veze, 'guras' se i drugde gde lekaru nije mesto - oni te na tihi nacin sahrane kao kolegu. Lekar treba da je samo lekar [ tako je to od H. ]. Sumnjivo je sve van lekarske 'poslovnosti'. Neki veliki pisci jesu bili i lekari ( i Nobelovci ) ali su svoje lekarstvo napustili, ili marginisali, zarad pisanja. Zao mi je sto sam bio nekorisan.
Pozdrav pokorni mici milovanovicu.
Hvala na informacijama. Nadam se da su sakupljači sekundarnih sirovina i arhivske građe prodali nekome dotična dokumenta na Buvljaku (kao što ja ponekad pronađem slična dokumenta), pa da je to ipak negde nekako ispliva.
KOJEN LEON DR., liječnik operator (23/10 1876, Beograd). Gimnaziju je svršio u Beču 1901. Specijalizirao se u kirurgiji u Beču, Parizu i kod Dr. V. Subotića u Beogradu. Od 1903 radio je na kirurškom odeljenju Opšte Državne Bolnice u Beogradu, od 1919 šef je novoosnovanog kirurško-urološkog odeljenja iste bolnice. Sudjelovao je u svima ratovima 1912-1918 kao kirurg. Znatniji su mu radovi: O trepanacijama u ratu (u knjizi Dr. Vlad. Stojanovića, Istorija Srpskog Vojnog Saniteta, 1925) i rasprave u Srpskom Arhivu.
Prema raznim intenet stranicama, bio je suvlasnik sanatorijuma "Vračar" i dvorski lekar kralja Aleksandra i kraljice Marije, a za vreme Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici iz koga je otišao u emigraciju na ličnu intervenciju italijanske kraljice Jelene i generala Milana Nedića. Nosilac je mnogih odlikovanja (odren „Sveti Sava” V, IV, III reda, orden „Beli orao” V i IV reda. Zlatna medalja za revnosnu službu. Prema većini izvora na internetu umro je 1947, a na jednim mestu navodi se 1949. godina.
Malocas razgovarao s Prof. Jocom Nikolicem, urologom. On bio je nas ubedljivo najbolji uroloski operator. Ucenik bio je Prim. Tomica ( maunuelni hir. talenat - analogo rodjenim duborezackim talentima). Njegov sin je mladi (bio/budem) Oliver Tomic, 'kulturni' voditelj na TV-u, a sestra bila mu je nasa manje poznata klafsenistkinja Olivera Djurdjevic.
Prim. Tomic nije mogao da svojevrmeno uidje u nastavno osoblje Med. fakulteta jer otac mu je jedno vreme bio gradonacelnik BG u toku II WW. Kod nas se o najboljima govori najmanje, najcesce ni malo - sto i nije tako lose za rad najboljih. Represija radja novine.
Prof. Joca, skoro da nema nista o Kojenu. Ono sto je i imao pokrali mu Cigani iz vikendice na Kosmaju gde je drzao razna pica i veliku strucnu dokumentaciju (ali ipak vrlo oskudnu o Kojenu).
Ima ovde nesto o cemu se ne govori: kada kolege vide da se, osim medicine, bavis nekim drugim "aktivnostima" kao hobijima: imas dvorske veze, 'guras' se i drugde gde lekaru nije mesto - oni te na tihi nacin sahrane kao kolegu. Lekar treba da je samo lekar [ tako je to od H. ]. Sumnjivo je sve van lekarske 'poslovnosti'. Neki veliki pisci jesu bili i lekari ( i Nobelovci ) ali su svoje lekarstvo napustili, ili marginisali, zarad pisanja. Zao mi je sto sam bio nekorisan.
Pozdrav pokorni mici milovanovicu.
Ако је за утеху, ни инжењери који изађу из оквира своје струке не пролазе добро.
Овај скен је из "Борбе" коју смо добијали током служења војног рока.
Посебно ме "одушевио" навод да је колегама био сумњив "јер је много волео књиге"! Ко му је крив кад није, као и остале његове колеге, после посла засео у кафани и опијао се.
Уосталом, није тек тако у Светом писму записано: "Зло ће донети начитани!".
Пар месеци касније инжењеру Недићу изречена је и казна - 2 године затвора. На жалост, не могу да нађем и тај исечак из "Борбе", а знам да сам га сачувао.
Ако је за утеху, ни инжењери који изађу из оквира своје струке не пролазе добро.
Овај скен је из "Борбе" коју смо добијали током служења војног рока.
Посебно ме "одушевио" навод да је колегама био сумњив "јер је много волео књиге"! Ко му је крив кад није, као и остале његове колеге, после посла засео у кафани и опијао се.
[quote]Уосталом, није тек тако у Светом писму записано: "Зло ће донети начитани!".
Пар месеци касније инжењеру Недићу изречена је и казна - 2 године затвора. На жалост, не могу да нађем и тај исечак из "Борбе", а знам да сам га сачувао.
Nemoj da tražiš među „Borbama”, ovo je strana „Novosti”. Prepoznatljiva po svojim naslovnim slovima, usecajućim nadnaslovima, tačkama, isprekidanim okvirima. A i novinari su iz „Novosti”.
„Borba” je imala mnogo „strožu” grafiku.
Pozdrav svima ...
KOJEN LEON DR., liječnik operator (23/10 1876, Beograd). Gimnaziju je svršio u Beču 1901. Specijalizirao se u kirurgiji u Beču, Parizu i kod Dr. V. Subotića u Beogradu. Od 1903 radio je na kirurškom odeljenju Opšte Državne Bolnice u Beogradu, od 1919 šef je novoosnovanog kirurško-urološkog odeljenja iste bolnice. Sudjelovao je u svima ratovima 1912-1918 kao kirurg. Znatniji su mu radovi: O trepanacijama u ratu (u knjizi Dr. Vlad. Stojanovića, Istorija Srpskog Vojnog Saniteta, 1925) i rasprave u Srpskom Arhivu.
Prema raznim intenet stranicama, bio je suvlasnik sanatorijuma "Vračar" i dvorski lekar kralja Aleksandra i kraljice Marije, a za vreme Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici iz koga je otišao u emigraciju na ličnu intervenciju italijanske kraljice Jelene i generala Milana Nedića. Nosilac je mnogih odlikovanja (odren „Sveti Sava” V, IV, III reda, orden „Beli orao” V i IV reda. Zlatna medalja za revnosnu službu. Prema većini izvora na internetu umro je 1947, a na jednim mestu navodi se 1949. godina.
Malocas razgovarao s Prof. Jocom Nikolicem, urologom. On bio je nas ubedljivo najbolji uroloski operator. Ucenik bio je Prim. Tomica ( maunuelni hir. talenat - analogo rodjenim duborezackim talentima). Njegov sin je mladi (bio/budem) Oliver Tomic, 'kulturni' voditelj na TV-u, a sestra bila mu je nasa manje poznata klafsenistkinja Olivera Djurdjevic.
Prim. Tomic nije mogao da svojevrmeno uidje u nastavno osoblje Med. fakulteta jer otac mu je jedno vreme bio gradonacelnik BG u toku II WW. Kod nas se o najboljima govori najmanje, najcesce ni malo - sto i nije tako lose za rad najboljih. Represija radja novine.
Prof. Joca, skoro da nema nista o Kojenu. Ono sto je i imao pokrali mu Cigani iz vikendice na Kosmaju gde je drzao razna pica i veliku strucnu dokumentaciju (ali ipak vrlo oskudnu o Kojenu).
Ima ovde nesto o cemu se ne govori: kada kolege vide da se, osim medicine, bavis nekim drugim "aktivnostima" kao hobijima: imas dvorske veze, 'guras' se i drugde gde lekaru nije mesto - oni te na tihi nacin sahrane kao kolegu. Lekar treba da je samo lekar [ tako je to od H. ]. Sumnjivo je sve van lekarske 'poslovnosti'. Neki veliki pisci jesu bili i lekari ( i Nobelovci ) ali su svoje lekarstvo napustili, ili marginisali, zarad pisanja. Zao mi je sto sam bio nekorisan.
Pozdrav pokorni mici milovanovicu.
Јеврем Томић...
Једино за време његовога градоначелниковања Београдом (јуни 1940 - април 1941) имао је у овоме граду улицу толико заслужни на многим пољима Србин, др Владан Ђорђевић, којега се углавном данас сећају једино припадници Вашег еснафа, и ретки историографи, као, нпр, др Сузана Рајић...