mmilovan је написао/ла:

Ево, за господина Дунду и за све остале заинтересоване - човек који поседује нешто аматерских филмова (али и мало играног материјала) на Пате бејби формату 9.5 милиметара био је љубазан да их фотографише и да описе фотографија. Он је велики поштовалац овог форума и старог Београда и захваљујем му се на љубазном излажењу у сусрет:





Опис:


"Na odjavnim spicama uglavnom pise "Subasic i komp. Beograd - Zagreb"

Uglavnom su to kratki filmovi od po 3 minuta.

One 4 kasete bez etikete, razvijene su u Subasicevoj laboratoriji - provereno!

Samo na odjavnim spicama na ta 4 amaterska filma je pisalo - na ostalima ne.

Ali sto mi je bilo interesantno - jedan od onih igranih filmova je imao prevod. Oni medjunatpisi su na srpskom."

Драги пријатељу ММиловане, хвала и Вама и Вашем пријатељу на овим дивним сликама. Узбудио сам се гледајући их.

Као што се види на горњој слици, имали смо два пројектора у кући (стоје уза зид поред радија). Зашто је отац купио два – не знам. Касније, под старе дане, наишао је на неког старинара, телала и лешинара и направио неку трампу за нешто што му је било потребније. Уз пројектор отишли су и сви играни филмови. Остало ми је десетак ролни са аматерским снимцима мог оца. Још увек ме душа боли.

На крају сваког аматерског филма писало је „Субашић и компанија...“ јер сви ти филмови су били лабораторијски обрађени код Субашића у Загребу. Ролне, које видимо на слици, садржале су по 5 m или 10 m филма, али време пројекције није било исто за све филмове исте дужине. Зависило је од тога, колики удео су имали текстови и мирне слике. Пројектори, као овај на слици, имали су један механизам за заустављање филма на сликама које мирују. Тек после неколико секунди филм је ишао даље. То се постизало на тај начин што се на одређеном размаку пре „стојеће“ слике на ивицу филма засецао један полукруг. Један механички сензор, по којем је ивица филма стално клизила, упадао је у тај зарез и привремено искључивао грајфер. Други један механизам „акумулирао“ је време и после неколико секунди поново укључивао грајфер. Цео овај механизам добро сам познавао јер сам га неколико пута поправљао. Мислим да је ово био једини такав систем на свету. Он се задржао само на малим пројекторима (као овај на слици). Каснијим развојем прешло се на велике пројекторе (9,5 mm) са много бољом оптиком и много јачим лампама, на којима филм није смео да се зауставља. Интересантан је податак, да Pathé Baby филмови нису били запаљиви, али деформисали су се и топили при дужем излагању високој температури. Ко је желео да пројектује своје старе филмове на новим пројекторима, морао је да их да (Субашићу) на прераду.

Систем Pathé Baby је настао у Француској али брзо се раширио по целом свету. Ко зна колико филмског материјала је пропало на аматерским снимцима, укључујући ту и снимке старог Београда. Добар део сачуваних филмова не може више да се користи. Имам неколико сачуваних филмова али не усуђујем се да их пипнем: ломе се врло лако.

Сећам се филмова који су били преведени на хрватски (вероватно код Субашића). Иначе код нас су се користили филмови на француском и на немачком. То су били језици који су се у то време код нас разумевали.

Ако неко каже offtopic, жао нам је. Систем Pathé Baby је био јако распрострањен и омиљен у Београду кога више нема. Ред је да га се сетимо. И било би још лепше када бисмо знали да ли је Субашић у Коларчевој улици био онај о коме овде пишемо.

Узгред речено:

Горњи снимак начињен је у тренутку кад су сви медији извештавали о убиству краља Александра I Карађорђевића.