Поштовани "Београдска тврђава", захваљујем Вам на сугестији и одгонетању локације са цртежа Љубе Ивановића. Слике из времена одбране Београда у Великом рату које тренутно постављам су делом из књиге: "Агонија Београда" а делом и других из међуратног периода.
Pozdrav Forumu, bio odsutan ... . Evo nekih skromnih fotki, verov vec bilih ...
* * *
Beogradska topolivnica, 1941g.
Velika pijaca
Danas zgrada rektorata BU. Na vrhu zdanja je svetlarnik. Skoro sam cuo da je svrha svetlarnika bila da se osmatra grad radi blagovremenog uocavanja pozara. Fotka iz 1867.
Srbski (levi) i turski policajac ( u dnu su Velike pijace, valjda rogalj s Visnjicevom).
Upsss, ovo prevazilazi zacrtani dogovor o Starom Beogradu, malo sam se zaneo. Praštajte, danas se malo slavilo - Đurđic!
Živeli! Srećna slava domaćini!
Ма када је са мером, лепо дође по неки интермецо.
Него, верујем да се славио Ђурђевдан а не Ђурђиц који пада тамо средином новембра ;)
Uzgred ali kao prvo: Zahvaljujem se na sjajnim fotkama u kojima intenzivno uzivam jer sam bio odsutan. Fala Dorcolcu na fotki "Infektivne bolnice" koju sam prihvatio kao poklon. Moj prijatelj, profesor i lekar ove klinike u penziji, Dr Milorad Pavlovic, kaze da je kujna Inf. klinike jos kada se on u njoj zaposlio ( ~ 1975. ) izdavala prvoklasnu hranu. Naravno, sve najsvezije spremljeno. I dezurni lekar, a on je tada dezurao > 4-5 puta mesecno (a posle dezurstva ostajao koliko je morao), jedva je cekao ove obroke veoma ukusne 'bolesnicke' hrane jer dezurnom je pripadalo tri besplatna obroka iz ove kujne (a repete po zelji).
Fala i svim clanovima Foruma na odlicnim fotkama u poslednjih 20-etak strana. Da ne pominjem njihove 'avatare' i imena, to svi znamo.
Ovo dole su oni, ranije pominjani, NOSACI s kolicima na roglju Njegoseve i K. Milutina. Iza njihovih kolica je zgrada prve hemijske laboratorije u BG. Zrenjaninac Pavle Ilic bio je prvi zacetnik hemijske analize [ one naucne a ne babske :) ] u nas i direktor ove ustanove. On bio je i inspektor svih apoteka u Srbiji.* A prva apoteka u Srbiji bila je preko puta Citalista beogradskog (1846.), podignuta ~ 1830.
________________________
* = Levo od zgrade hem. labor. bila je nekada kafana "Vardar" koja se ovde ne vidi. Secam je se kao dete: kafanska sala s olajisanim podom od dasaka, "bubnjarom" u cosku. Pored nje tada sam samo prolazio. Redovni gosti "Vardara", na jutarnjoj kafi i rakiji, bili su ovi nosaci.
Fotka s kraja '50-etih.
Izvinjenje na ponavljanju (!) jer ovo sve je naravno jos odavno bilo na Forumu. Ali ajde da i ja kao nesto diletantski postujem.
Мислим да ни солана није погрешан назив. Наиме у процесу обраде коже постоји фаза сољења. Сирове коже се слажу на гомиле, а између сваког реда кожа иде ред соли. Со служи за конзервисање кожа (да се не би уквариле, убуђале или почеле да труле), али и за извлачење воде, влаге из кожа.
Prihvatam mogućnost da je , pomenuti crtež , zgrada SOLANE u okviru kompleksa SALANE. Da se nađemo na pola... Al' se i dalje nadam da je čukarička.
Upsss, ovo prevazilazi zacrtani dogovor o Starom Beogradu, malo sam se zaneo. Praštajte, danas se malo slavilo - Đurđic!
Živeli! Srećna slava domaćini!
Ма када је са мером, лепо дође по неки интермецо.
Него, верујем да се славио Ђурђевдан а не Ђурђиц који пада тамо средином новембра ;)
Ташмајдан 1881, коло за весели форум
Fala bauk baukampfu na ovoj fotki. Ovo je proslava Markova-dne ( on u XIX. veku padao je na danasnji dan, 7. maj (NS) ). U XX. i XXI veku Markov dan je 8. maj (NS). To je bio i dan crkvene slave, hrama Sv. ap. i evang. Marka (u pozadini). Tako je naravno i danas. Markov-dan bio je slava Obrenovica i pracen veklikim veseljima svuda po Beogradu ali najvise na Tasmajdanu i Trkalistu. Vec ranije je ovo pominjano na Forumu kao i kratka 'crtica' Branislava Nusica "Markov dan".
Prihvatam mogućnost da je , pomenuti crtež , zgrada SOLANE u okviru kompleksa SALANE. Da se nađemo na pola... Al' se i dalje nadam da je čukarička.
Ма, није битно... само сам напоменуо.
Треба се подсетити да се у близини, на Топчидеру, налазила табакана, радионица за штављење коже, и ледерница, радионица за обраду коже, неки кажу и за производњу обуће за војску.
Све је то, једно с другим, повезано.
Интересантно је како су се у исто време употребљавала два назива за кожу: табак, турски и ледер, немачки.
Кола Ђорђа Вајферта А. Д. Београд. Двоосовни вагон са ручном и пнеуматичном кочницом. Тежина товара: 15 т. Запремина товара:19,38 м2 Дужина вагона с одбојницима: 9, 55 м Тежина кола: 13,08 т
Моторна кола Управе Трамваја и Осветљења Града Београда. Лиферована у заједници са Шкодиним Заводом А. Д. у Прагу и Чешкоморавским А. Д. Колбен-Данек у Прагу. Двоосовна моторна кола. Седишта: 22 Места за стајање: 20 Дужина кола са везницама: 10,6 м Тежина кола са електр. опремом 11,8 т
Господин са шеширом је архитекта Николај Краснов
Pozdrav Forumu, bio odsutan ... . Evo nekih skromnih fotki, verov vec bilih ...
* * *
Beogradska topolivnica, 1941g.
Velika pijaca
Danas zgrada rektorata BU. Na vrhu zdanja je svetlarnik. Skoro sam cuo da je svrha svetlarnika bila da se osmatra grad radi blagovremenog uocavanja pozara. Fotka iz 1867.
Srbski (levi) i turski policajac ( u dnu su Velike pijace, valjda rogalj s Visnjicevom).
Upsss, ovo prevazilazi zacrtani dogovor o Starom Beogradu, malo sam se zaneo. Praštajte, danas se malo slavilo - Đurđic!
Živeli! Srećna slava domaćini!
Ма када је са мером, лепо дође по неки интермецо.
Него, верујем да се славио Ђурђевдан а не Ђурђиц који пада тамо средином новембра ;)
Ташмајдан 1881, коло за весели форум
________________________Uzgred ali kao prvo: Zahvaljujem se na sjajnim fotkama u kojima intenzivno uzivam jer sam bio odsutan. Fala Dorcolcu na fotki "Infektivne bolnice" koju sam prihvatio kao poklon. Moj prijatelj, profesor i lekar ove klinike u penziji, Dr Milorad Pavlovic, kaze da je kujna Inf. klinike jos kada se on u njoj zaposlio ( ~ 1975. ) izdavala prvoklasnu hranu. Naravno, sve najsvezije spremljeno. I dezurni lekar, a on je tada dezurao > 4-5 puta mesecno (a posle dezurstva ostajao koliko je morao), jedva je cekao ove obroke veoma ukusne 'bolesnicke' hrane jer dezurnom je pripadalo tri besplatna obroka iz ove kujne (a repete po zelji).
Fala i svim clanovima Foruma na odlicnim fotkama u poslednjih 20-etak strana. Da ne pominjem njihove 'avatare' i imena, to svi znamo.
Ovo dole su oni, ranije pominjani, NOSACI s kolicima na roglju Njegoseve i K. Milutina. Iza njihovih kolica je zgrada prve hemijske laboratorije u BG. Zrenjaninac Pavle Ilic bio je prvi zacetnik hemijske analize [ one naucne a ne babske :) ] u nas i direktor ove ustanove. On bio je i inspektor svih apoteka u Srbiji.* A prva apoteka u Srbiji bila je preko puta Citalista beogradskog (1846.), podignuta ~ 1830.
* = Levo od zgrade hem. labor. bila je nekada kafana "Vardar" koja se ovde ne vidi. Secam je se kao dete: kafanska sala s olajisanim podom od dasaka, "bubnjarom" u cosku. Pored nje tada sam samo prolazio. Redovni gosti "Vardara", na jutarnjoj kafi i rakiji, bili su ovi nosaci.
Fotka s kraja '50-etih.
Izvinjenje na ponavljanju (!) jer ovo sve je naravno jos odavno bilo na Forumu. Ali ajde da i ja kao nesto diletantski postujem.
Наиме у процесу обраде коже постоји фаза сољења. Сирове коже се слажу на гомиле, а између сваког реда кожа иде ред соли. Со служи за конзервисање кожа (да се не би уквариле, убуђале или почеле да труле), али и за извлачење воде, влаге из кожа.
Prihvatam mogućnost da je , pomenuti crtež , zgrada SOLANE u okviru kompleksa SALANE. Da se nađemo na pola... Al' se i dalje nadam da je čukarička.
Upsss, ovo prevazilazi zacrtani dogovor o Starom Beogradu, malo sam se zaneo. Praštajte, danas se malo slavilo - Đurđic!
Živeli! Srećna slava domaćini!
Ма када је са мером, лепо дође по неки интермецо.
Него, верујем да се славио Ђурђевдан а не Ђурђиц који пада тамо средином новембра ;)
Ташмајдан 1881, коло за весели форум
Fala bauk baukampfu na ovoj fotki. Ovo je proslava Markova-dne ( on u XIX. veku padao je na danasnji dan, 7. maj (NS) ). U XX. i XXI veku Markov dan je 8. maj (NS). To je bio i dan crkvene slave, hrama Sv. ap. i evang. Marka (u pozadini). Tako je naravno i danas. Markov-dan bio je slava Obrenovica i pracen veklikim veseljima svuda po Beogradu ali najvise na Tasmajdanu i Trkalistu. Vec ranije je ovo pominjano na Forumu kao i kratka 'crtica' Branislava Nusica "Markov dan".
Pozdrav ...
Ма, није битно... само сам напоменуо.
Треба се подсетити да се у близини, на Топчидеру, налазила табакана, радионица за штављење коже, и ледерница, радионица за обраду коже, неки кажу и за производњу обуће за војску.
Све је то, једно с другим, повезано.
Интересантно је како су се у исто време употребљавала два назива за кожу: табак, турски и ледер, немачки.
...
лав краљеве чесме..
Поново гњури..
Има ли могућности да се, ако не у потпуности уреди, а оно бар заштити..?
Кола Ђорђа Вајферта А. Д. Београд.
Двоосовни вагон са ручном и пнеуматичном кочницом.
Тежина товара: 15 т.
Запремина товара: 19,38 м2
Дужина вагона с одбојницима: 9, 55 м
Тежина кола: 13,08 т
Моторна кола Управе Трамваја и Осветљења Града Београда.
Лиферована у заједници са Шкодиним Заводом А. Д. у Прагу и Чешкоморавским А. Д. Колбен-Данек у Прагу.
Двоосовна моторна кола.
Седишта: 22
Места за стајање: 20
Дужина кола са везницама: 10,6 м
Тежина кола са електр. опремом 11,8 т