Бато Дорћолче, пивница код Руског цара се лепо види у левом делу, са баштом.
На том месту је од 1922. до 1926. године подигнута нова кафана која је преузела њено име.
Сећам се да сам раније улазио у ту кафану, док је ту био експрес ресторан под називом Загреб.
Од реновирања сам улазио само пар пута, споради себе.
У башти сам седео више пута и слушао како шоробоћу фонтане на тргу...
Pa dobar si. Tvoje sećanje doseže čak do devedesetih.
Чича Илија Станојевић, београдски писац и глумац, стални гост Три шешира, заклео се да три месеца неће сести за кафански сто.
Већ сутрадан га неко срете пијаног.
- Зар се, Чича Илија, тако држи реч?
А овај му одговори.
- Нисам седео за столом, стојао сам уз шанк.
На неком ручку Евжен Дероко прича о некој својој рођаци, чији већ трећи муж лежи на самртничкој постељи и вели:
- Коме ли је оставља?
Стеван Сремац одврати:
- Четвртом несрећнику!
Срео Нушић неког познаника нерасположеног и ћутљивог, па га упита што се тако покуњио.
- Како да се не покуњим. Ето, недавно сам се оженио, а морам да правим већ другу меницу. Нисам ни слутио да брак колико кошта.
- Не брини ништа, младићу - теши са Нушић. - Жена је скупа ствар, али зато дуго траје.
И кад је имао изнајмљен стан, Тин Ујевић је радије, после пробдевене ноћи, одспавао на клупи у парку. Једном приликом га је жандарм будио.
- Псссст, тише, - рече Тин. - Пробудићеш ми подстанара!
И покаже на Раку Драинца испод клупе.
После повратка из емиграције, Црњански се нашао у неком ријечком одмаралишту где су летовали и високи руковосиоци Комунистичке партије, међу њима и Александар Ранковић.
Стане једном Црњански да посматра шаховску партију између Ранковића и Друловића. У једном тренутку, Ранковић диже главу, спази Црњанског и упита га:
- Шта мислите, друже Црњански, чија је ова партија?
- У сваком случају, господине Ранковићу, партија је ваша.
Пита Брана Петровић Милана Комненића:
- Је ли, буразеру, јеси ли читао Рат и мир?
- Побогу Брано, како нисам читао...
- Мислим, да ли си успео да прочиташ до краја?
Једне вечери, Брана Петровић се кући вратио веома касно.
- Изгледа да си се преморио? - пита га жена.
- Јесам! - одговори Брана. - Било је много посла у редакцији...
- Јеси ли огладнео?
- Баш јесам!
- Спремила сам сарму, колико ћеш?
- Три па једну, - одговори Брана.
- Видим ја шта си ти радио, - рече жена.
Неки Ратомир Стричевић - Паче се у Загребу и северном приморју представљао да је Матија Бећковић. Беђковић је то знао, чак се и упознао са својим „двојником“.
Мића Поповић позове неко друштво на вечеру, па се и Паче некако нађе ту. Сместише га поред Вере Павладољске - Бећковић. По њеном свиленом осмеху, било је очигледно да Паче Веру успешно забавља.
- О чему то вас двоје тако поверљиво причате? - упита их Михиз.
Жена од духа је елегантно ушла у игру:
- О породичним стварима, шта би друго! - осмехну се Вера.
Бато Дорћолче, пивница код Руског цара се лепо види у левом делу, са баштом.
На том месту је од 1922. до 1926. године подигнута нова кафана која је преузела њено име.
Сећам се да сам раније улазио у ту кафану, док је ту био експрес ресторан под називом Загреб.
Од реновирања сам улазио само пар пута, споради себе.
У башти сам седео више пута и слушао како шоробоћу фонтане на тргу...
Pa dobar si. Tvoje sećanje doseže čak do devedesetih.
Jel znate da je Zagreb u šezdesetim godinama. kada je donji deo bio pretvoren u ekspres restoran, bio ne samo fensi mesto, u kome su se okupljali Hipici, već je i imao najmodernije dizajnarino enetrijer, a posebno stepenište, u Bgd-u. Milovane, da li znaš koji arhitekta je preuredio enterijer... A, ako neki ima fotke neka okači "korbizijevski" dizaniran Zagreb, da se vidi jedan od Bgd. vrhova...
Два пецароша су годинама пецали заједно. Међутим, један од њих се повремено губио, није долазио на пецање по неколико дана, па се онда опет појављивао. После неког времена, пријатељ га упита:
- Извини, брате, а шта ти радиш кад не долазиш на пецање?
- Ма, ништа, нашао сам неку женску...
- Каква ти та девојка?
- Право да ти кажем, никаква. Матора, дебела, подбула, пије...
- Па, јел барем богата?
- Ма јок, гола ко пиштољ!
- А у кревету, каква је?
- Ко клада!
- Па, што си с њом?
- Има глисте.
***
Тако је и у животу, неки људи нису ни за шта, али друштво има неку вајду од њих.
Барем глисте, ако ништа друго...
Дунавски Вуче, хвала ти на подсећању!
Оче Владо, ови из Завода се жале да је неко унаказио оригинални ентеријер Руског цара.
Тако му то дође.
„Свијету се не може угодити!“
Naravno da je bilo dobronamerno.Naleteo sam na neki kalendarčić za 1976.godinu i ne pročitah šta piše. A piše , verovatno, koja firma je gradila tu zgradu na Banovom brdu. E, ona je iz Bačke Topole!! Ali ćorav karte ne igra. Nikad mi ne bi palo na pamet da je zgrada u Beogradu. Da Znanac ne napisa i uslika, ostade zgrada u Bačkoj Topoli mojom greškom. Još jednom hvala.
На том месту је од 1922. до 1926. године подигнута нова кафана која је преузела њено име.
Сећам се да сам раније улазио у ту кафану, док је ту био експрес ресторан под називом Загреб.
Од реновирања сам улазио само пар пута, споради себе.
У башти сам седео више пута и слушао како шоробоћу фонтане на тргу...
Pa dobar si. Tvoje sećanje doseže čak do devedesetih.
Већ сутрадан га неко срете пијаног.
- Зар се, Чича Илија, тако држи реч?
А овај му одговори.
- Нисам седео за столом, стојао сам уз шанк.
На неком ручку Евжен Дероко прича о некој својој рођаци, чији већ трећи муж лежи на самртничкој постељи и вели:
- Коме ли је оставља?
Стеван Сремац одврати:
- Четвртом несрећнику!
Срео Нушић неког познаника нерасположеног и ћутљивог, па га упита што се тако покуњио.
- Како да се не покуњим. Ето, недавно сам се оженио, а морам да правим већ другу меницу. Нисам ни слутио да брак колико кошта.
- Не брини ништа, младићу - теши са Нушић. - Жена је скупа ствар, али зато дуго траје.
И кад је имао изнајмљен стан, Тин Ујевић је радије, после пробдевене ноћи, одспавао на клупи у парку. Једном приликом га је жандарм будио.
- Псссст, тише, - рече Тин. - Пробудићеш ми подстанара!
И покаже на Раку Драинца испод клупе.
После повратка из емиграције, Црњански се нашао у неком ријечком одмаралишту где су летовали и високи руковосиоци Комунистичке партије, међу њима и Александар Ранковић.
Стане једном Црњански да посматра шаховску партију између Ранковића и Друловића. У једном тренутку, Ранковић диже главу, спази Црњанског и упита га:
- Шта мислите, друже Црњански, чија је ова партија?
- У сваком случају, господине Ранковићу, партија је ваша.
Пита Брана Петровић Милана Комненића:
- Је ли, буразеру, јеси ли читао Рат и мир?
- Побогу Брано, како нисам читао...
- Мислим, да ли си успео да прочиташ до краја?
Једне вечери, Брана Петровић се кући вратио веома касно.
- Изгледа да си се преморио? - пита га жена.
- Јесам! - одговори Брана. - Било је много посла у редакцији...
- Јеси ли огладнео?
- Баш јесам!
- Спремила сам сарму, колико ћеш?
- Три па једну, - одговори Брана.
- Видим ја шта си ти радио, - рече жена.
Неки Ратомир Стричевић - Паче се у Загребу и северном приморју представљао да је Матија Бећковић. Беђковић је то знао, чак се и упознао са својим „двојником“.
Мића Поповић позове неко друштво на вечеру, па се и Паче некако нађе ту. Сместише га поред Вере Павладољске - Бећковић. По њеном свиленом осмеху, било је очигледно да Паче Веру успешно забавља.
- О чему то вас двоје тако поверљиво причате? - упита их Михиз.
Жена од духа је елегантно ушла у игру:
- О породичним стварима, шта би друго! - осмехну се Вера.
На том месту је од 1922. до 1926. године подигнута нова кафана која је преузела њено име.
Сећам се да сам раније улазио у ту кафану, док је ту био експрес ресторан под називом Загреб.
Од реновирања сам улазио само пар пута, споради себе.
У башти сам седео више пута и слушао како шоробоћу фонтане на тргу...
Pa dobar si. Tvoje sećanje doseže čak do devedesetih.
Jel znate da je Zagreb u šezdesetim godinama. kada je donji deo bio pretvoren u ekspres restoran, bio ne samo fensi mesto, u kome su se okupljali Hipici, već je i imao najmodernije dizajnarino enetrijer, a posebno stepenište, u Bgd-u. Milovane, da li znaš koji arhitekta je preuredio enterijer... A, ako neki ima fotke neka okači "korbizijevski" dizaniran Zagreb, da se vidi jedan od Bgd. vrhova...
- Извини, брате, а шта ти радиш кад не долазиш на пецање?
- Ма, ништа, нашао сам неку женску...
- Каква ти та девојка?
- Право да ти кажем, никаква. Матора, дебела, подбула, пије...
- Па, јел барем богата?
- Ма јок, гола ко пиштољ!
- А у кревету, каква је?
- Ко клада!
- Па, што си с њом?
- Има глисте.
***
Тако је и у животу, неки људи нису ни за шта, али друштво има неку вајду од њих.
Барем глисте, ако ништа друго...
Дунавски Вуче, хвала ти на подсећању!
Оче Владо, ови из Завода се жале да је неко унаказио оригинални ентеријер Руског цара.
Тако му то дође.
„Свијету се не може угодити!“
Naravno da je bilo dobronamerno.Naleteo sam na neki kalendarčić za 1976.godinu i ne pročitah šta piše. A piše , verovatno, koja firma je gradila tu zgradu na Banovom brdu. E, ona je iz Bačke Topole!! Ali ćorav karte ne igra. Nikad mi ne bi palo na pamet da je zgrada u Beogradu. Da Znanac ne napisa i uslika, ostade zgrada u Bačkoj Topoli mojom greškom. Još jednom hvala.
Pozdrav svima ...