^^ Остале фотографије из 1989. године. У неку руку ми је жао што нисам доживео то време (рођен сам нешто касније), у смислу другачије атмосфере, тих старих реклама, читавих, неполупаних возила ЈГП-а, (тада још) неоптерећених људи политиком (макар у односу то како је то данас случај; или како је то био случај само годину-две дана касније)...
Иначе, има још занимљивих фотографија из Београда на том сајту. Потребно је укуцати у претраживачку линију: ベオグラード ( <- Београд на јапанском, хвала и Гугл преводиоцу).
Прва ноћна утакмица у Београду одиграна је између СК Југославије и Париског Расинга (3:0) 22. Јуна 1932 год. Тада је први пут примењен систем унакрсних сијалица (рефлектотора), који су били закачени на мрежи каблова у осам редова, на висини од 10 метара.
А прва ноћна утакмица на стадиону БСК-а одиграна 24. Јула 1934 године када су се састали БСК и Рапид из Беча.
... guja prisojkinja, majka Tereza i bg. kaldrma ...
Милорад је написао/ла:
Да, биле су величанствене те првомајске параде шездесетих година прошлог века. На позив моје тетке, која је становала у Булевару револуције (за млађе, то је садашњи Булевар краља Александра) моја породица је из Кучева допутовала у Београд, да у престоници проведе првомајске празнике.
Било је потресно. Цео Булевар се тресао од тенкова. Уплашио сам се буке, па ме је отац подигао на своја рамена, тако да сам боље могао да видим сво оружје којим смо тада располагали...
Додуше, било је оних који су говорили да је цена за то била сувише велика. Велики број, никад се неће знати колики, "народних непријатеља, домаћих издајника, сеоских кулака, грађанских капиталиста, израбљивача потлачене радничке класе, непоштене интелигенције" је платио својим животима, мучењима у затворима, вишегодишњим робијама, целокупном својом, не малом, имовином која је конфискована...
Увек има оних који кажу да је њихова мука била већа. Тако су неки причали да је "револуција као крмача, која једе своју децу" и да је после рата побијено, мучено и затварано више комуниста него пре рата у "ненародној диктатури србофашистичке монархије" и за време рата од окупатора и "домаћих издајника".
Говорено је, опет, да је све то завист опортуниста, оних који нам завиде на нашој срећи, напретку и угледу у свету. Завидљиваца је било највише у Источном блоку. Блиц је у фебруару објавио докле је ишла та завидљивост из "лагера" Варшавског пакта:
Стварно дегутантно и непримерено интернационализму и коегзистенцији у солидарности, која је требало да влада међу партијама комунистичке провенијенције.
Срамота!
... posle veselog celodnevnog praznovanja, očekivao sam da ću u sličnom raspoloženju provesti i kraj dana listajući nove sličice i komentare... ali kao što to često biva, ne lezi vraže ...
... kolega Milorad u uvodnom delu svoje nadahnute praznične crtice nagovestio je da će evocirati svoje dječarske uspomene o prvomajskom boravku kod tetke u velegradu ... ali rukopis iskusnog spisatelja brzo nam je ukazao da od priče - Po prvi put u Bulevaru, nema baš ništa - to je bio samo lahki šlagvortić za poentu koja je usledila ... u maniru filma Neki to vole vruće sa poznatom sekvencom kada se glavni bos, valjda Mali Bonaparta, u rođendanskom govoru promuklim glasom obraća Gamašni - "neki govore ... a ja kažem", Milorad nas upoznaje sa svojim najranijim saznanjima o crvenom teroru prvomajaca i njihovih sledbenika ...
... šlag na Prvomajskoj torti je link ka palacajućoj guji koja blica iz riznica istorije ...
... i da ne budem pogrešno shvaćen ... znam ja da su ukusi različiti i da za mene sve torte nisu jestive - što bi rekli naši stari - neko voli popa, neko popadiju, ili što vele moji Mokrolužani - neko Geringa i naci-svastiku, a neko druga Starog i Crvenu zvezdu ... i tu ima problema, i to podosta, ali potpuno nebitnih za ovdašnju priču...
... problem je što Kasini, tobože dobronamerno i u cilju viših interesa jelte, kolega Milorad otoič savetuje da lizne kapislu i da skine pedalu sa gasa, pošto je, nako pomireteljsko-eštonski prethodno već konstatovao da mi je kratak fitilj ... a drugima, jel, kao dugačak ...
... e pa kolega Milorade, ne biva to tako ... ne znam kako je bilo u Kučevu, al još u Majke Jevrosime naučio sam šibicarski fazon kad te tobože razdvajaju u tuči - tako što te "mirotvorac" hvata za ruke, a ovi ovi drugi mlate ...
... prosto ki pasulj - onda prvo moraš da ajsneš kvazi-neutralca, pa ondak redom ... mislim nako, figurativno, takoreći, primereno-snažno-dugo-kapislasto ...
Више је (за)хвала (према) Јапанцима
http://4travel.jp/travelogue/10198224
^^ Остале фотографије из 1989. године. У неку руку ми је жао што нисам доживео то време (рођен сам нешто касније), у смислу другачије атмосфере, тих старих реклама, читавих, неполупаних возила ЈГП-а, (тада још) неоптерећених људи политиком (макар у односу то како је то данас случај; или како је то био случај само годину-две дана касније)...
Иначе, има још занимљивих фотографија из Београда на том сајту. Потребно је укуцати у претраживачку линију: ベオグラード ( <- Београд на јапанском, хвала и Гугл преводиоцу).
П.С.: Ипак је боље овако - директни линкови:
http://4travel.jp/os_travelogue_list-city-beograd.html
http://4travel.jp/os_travelogue_list-city-beograd.html?page=2&sort=trip_time
http://4travel.jp/os_travelogue_list-city-beograd.html?page=3&sort=trip_time
http://4travel.jp/os_travelogue_list-city-beograd.html?page=4&sort=trip_time
http://4travel.jp/os_travelogue_list-city-beograd.html?page=5&sort=trip_time
http://4travel.jp/os_travelogue_list-city-beograd.html?page=6&sort=trip_time
http://4travel.jp/os_travelogue_list-city-beograd.html?page=7&sort=trip_time
... e tu su već raketle ...
Било је ово прво јавно приказивање ПВО ракета (С-75 Двина) у наоружању југословенске Армије.
Таквим ракетним системом на исти датум четири године раније оборен је изнад СССР Гари Пауерс.
Љубомир Ивановић - Београд, поглед са Саве, цртеж, 1919.
Прва ноћна утакмица у Београду одиграна је између СК Југославије и Париског Расинга (3:0) 22. Јуна 1932 год. Тада је први пут примењен систем унакрсних сијалица (рефлектотора), који су били закачени на мрежи каблова у осам редова, на висини од 10 метара.
А прва ноћна утакмица на стадиону БСК-а одиграна 24. Јула 1934 године када су се састали БСК и Рапид из Беча.
Стадин СК Југославије 22. јун 1932
Љубомир Ивановић - Београд 1913.
Љубомир Ивановић - Кнез Милетина, цртеж, 1919.
Било је потресно. Цео Булевар се тресао од тенкова. Уплашио сам се буке, па ме је отац подигао на своја рамена, тако да сам боље могао да видим сво оружје којим смо тада располагали...
Додуше, било је оних који су говорили да је цена за то била сувише велика. Велики број, никад се неће знати колики, "народних непријатеља, домаћих издајника, сеоских кулака, грађанских капиталиста, израбљивача потлачене радничке класе, непоштене интелигенције" је платио својим животима, мучењима у затворима, вишегодишњим робијама, целокупном својом, не малом, имовином која је конфискована...
Увек има оних који кажу да је њихова мука била већа. Тако су неки причали да је "револуција као крмача, која једе своју децу" и да је после рата побијено, мучено и затварано више комуниста него пре рата у "ненародној диктатури србофашистичке монархије" и за време рата од окупатора и "домаћих издајника".
Говорено је, опет, да је све то завист опортуниста, оних који нам завиде на нашој срећи, напретку и угледу у свету. Завидљиваца је било највише у Источном блоку. Блиц је у фебруару објавио докле је ишла та завидљивост из "лагера" Варшавског пакта:
http://www.blic.rs/Riznica/Istorije/445419/Druze-Tito-nacisticka-zmijo-Josip-...
Стварно дегутантно и непримерено интернационализму и коегзистенцији у солидарности, која је требало да влада међу партијама комунистичке провенијенције.
Срамота!
... posle veselog celodnevnog praznovanja, očekivao sam da ću u sličnom raspoloženju provesti i kraj dana listajući nove sličice i komentare... ali kao što to često biva, ne lezi vraže ...
... kolega Milorad u uvodnom delu svoje nadahnute praznične crtice nagovestio je da će evocirati svoje dječarske uspomene o prvomajskom boravku kod tetke u velegradu ... ali rukopis iskusnog spisatelja brzo nam je ukazao da od priče - Po prvi put u Bulevaru, nema baš ništa - to je bio samo lahki šlagvortić za poentu koja je usledila ... u maniru filma Neki to vole vruće sa poznatom sekvencom kada se glavni bos, valjda Mali Bonaparta, u rođendanskom govoru promuklim glasom obraća Gamašni - "neki govore ... a ja kažem", Milorad nas upoznaje sa svojim najranijim saznanjima o crvenom teroru prvomajaca i njihovih sledbenika ...
... šlag na Prvomajskoj torti je link ka palacajućoj guji koja blica iz riznica istorije ...
... i da ne budem pogrešno shvaćen ... znam ja da su ukusi različiti i da za mene sve torte nisu jestive - što bi rekli naši stari - neko voli popa, neko popadiju, ili što vele moji Mokrolužani - neko Geringa i naci-svastiku, a neko druga Starog i Crvenu zvezdu ... i tu ima problema, i to podosta, ali potpuno nebitnih za ovdašnju priču...
... problem je što Kasini, tobože dobronamerno i u cilju viših interesa jelte, kolega Milorad otoič savetuje da lizne kapislu i da skine pedalu sa gasa, pošto je, nako pomireteljsko-eštonski prethodno već konstatovao da mi je kratak fitilj ... a drugima, jel, kao dugačak ...
... e pa kolega Milorade, ne biva to tako ... ne znam kako je bilo u Kučevu, al još u Majke Jevrosime naučio sam šibicarski fazon kad te tobože razdvajaju u tuči - tako što te "mirotvorac" hvata za ruke, a ovi ovi drugi mlate ...
... prosto ki pasulj - onda prvo moraš da ajsneš kvazi-neutralca, pa ondak redom ... mislim nako, figurativno, takoreći, primereno-snažno-dugo-kapislasto ...