На овој фотографији (за мене непозната локација) су неимари предратног Београда, ја препознајем само петог с лева Ивана М. Ивановића 1899-1968 који је пре рата много зидао по Београду. Градитељ је и власник зграде на Славији (Немњина 36) која је у бомбардовању страдала све до другог спрата. Ако неко зна нешто више било би лепо да нас подучи.
O Ivanu Ivanoviću ima mnogo po ondašnjim opštinskim novinama, mislim da je bio preduzimač. Nisam siguran da li je imao i zvanje inženjera. Ako dobro pamtim, njegova je i kuća na uglu Majke Jevrosime i Nušićeve, ali bi se tu još trebalo istražiti jer je zaista imao i sazidao poregršt zgrada.
Ovu na Slaviji projektovao je čuveni arhitekta Jovan Bjelović, a takođe mislim da je isti arhitekta projektovao još par zgrada za istog naručioca.
Zanimljivo je da je danas ova zgrada koja je tako teško nastradala u bombardovanju majstorski zakrpljena, tako da samo uz velik napor i saznanje o tome šta je bilo - možete tek znati da je bila uništena u tolikoj meri.
I pitanje, eto, za znanca: Šta se desilo posle rata sa Ivanom Ivanovićem. Može li se rasvetliti njegova sudbina?
Ivan Ivanović je umro u Beogradu u svom jedinom stanu koji su mu komunisti ostavili 1968. Mnogo toga bi mogao da vam ispričam ali prvo moram da se konsultujem sa njegovom porodicom da li je to primereno za forum.Možda i neki znaju, Ivan Ivanović je bio Tast čuvenom Rajku Mitiću. U tu čast jedna zanimljiva Fotka. Malo o njemu znam o predratnom periodu.
Vitomir Mitić(otac), Rajko Mitić, Ljubinka (Ilić) Mitić i Ivan Ivanović (otac) u stanu posle venčanja Rajka Mitića i Ljubinke Mitić 1953 god. u stanu na Slaviji.
Eve dve sportske sa prvomajske parade, imam još par fotki, ali bi zamolio one koji imaju u svojoj kolekciji slične da prilože danas, 1.maj 1953:Predrag Drago Đajić i Kosta Tomašević nose grb.
Parada 1. maj 1947 Slavija, Fudbaleri C. zvezde.
Да, биле су величанствене те првомајске параде шездесетих година прошлог века. На позив моје тетке, која је становала у Булевару револуције (за млађе, то је садашњи Булевар краља Александра) моја породица је из Кучева допутовала у Београд, да у престоници проведе првомајске празнике.
Било је потресно. Цео Булевар се тресао од тенкова. Уплашио сам се буке, па ме је отац подигао на своја рамена, тако да сам боље могао да видим сво оружје којим смо тада располагали...
Додуше, било је оних који су говорили да је цена за то била сувише велика. Велики број, никад се неће знати колики, "народних непријатеља, домаћих издајника, сеоских кулака, грађанских капиталиста, израбљивача потлачене радничке класе, непоштене интелигенције" је платио својим животима, мучењима у затворима, вишегодишњим робијама, целокупном својом, не малом, имовином која је конфискована...
Увек има оних који кажу да је њихова мука била већа. Тако су неки причали да је "револуција као крмача, која једе своју децу" и да је после рата побијено, мучено и затварано више комуниста него пре рата у "ненародној диктатури србофашистичке монархије" и за време рата од окупатора и "домаћих издајника".
Говорено је, опет, да је све то завист опортуниста, оних који нам завиде на нашој срећи, напретку и угледу у свету. Завидљиваца је било највише у Источном блоку. Блиц је у фебруару објавио докле је ишла та завидљивост из "лагера" Варшавског пакта:
Стварно дегутантно и непримерено интернационализму и коегзистенцији у солидарности, која је требало да влада међу партијама комунистичке провенијенције.
Срамота!
Неки знају примерено овом форуму да обележе Први мај а неки не.
Морам да признам да сам се понадао да ће бити онако како треба након одличног текста из старе Политике.
Како год, љубав према Херману Герингу и доброј капљици увек надвладају разум, тема форума ишчили, па се ту некако увек појави белај.
Ево још мало злоупотребе међународног празника рада, уз искрену жељу да је ово последња.
Геринг за све оне који не могу да забораве прву љубав...
... ko se još seća nekadašnjih Džemsova ... eh vozio sam to, pre takođe okruglo 40 godina ...
... ništa bez lake konjice ...
... u parteru, al u prvom redu - diplomate, novinari i ostali stranci ...
... e tu su već raketle ...
... Kolarčeva ispred brojeva 5 i 7 ...
... pozdravljaju vas moje Mokrolužanke - na vreme sve shvatile
O Ivanu Ivanoviću ima mnogo po ondašnjim opštinskim novinama, mislim da je bio preduzimač. Nisam siguran da li je imao i zvanje inženjera. Ako dobro pamtim, njegova je i kuća na uglu Majke Jevrosime i Nušićeve, ali bi se tu još trebalo istražiti jer je zaista imao i sazidao poregršt zgrada.
Ovu na Slaviji projektovao je čuveni arhitekta Jovan Bjelović, a takođe mislim da je isti arhitekta projektovao još par zgrada za istog naručioca.
Zanimljivo je da je danas ova zgrada koja je tako teško nastradala u bombardovanju majstorski zakrpljena, tako da samo uz velik napor i saznanje o tome šta je bilo - možete tek znati da je bila uništena u tolikoj meri.
I pitanje, eto, za znanca: Šta se desilo posle rata sa Ivanom Ivanovićem. Može li se rasvetliti njegova sudbina?
Ivan Ivanović je umro u Beogradu u svom jedinom stanu koji su mu komunisti ostavili 1968. Mnogo toga bi mogao da vam ispričam ali prvo moram da se konsultujem sa njegovom porodicom da li je to primereno za forum.Možda i neki znaju, Ivan Ivanović je bio Tast čuvenom Rajku Mitiću. U tu čast jedna zanimljiva Fotka. Malo o njemu znam o predratnom periodu.
Vitomir Mitić(otac), Rajko Mitić, Ljubinka (Ilić) Mitić i Ivan Ivanović (otac) u stanu posle venčanja Rajka Mitića i Ljubinke Mitić 1953
Parada 1. maj 1947 Slavija, Fudbaleri C. zvezde.
Било је потресно. Цео Булевар се тресао од тенкова. Уплашио сам се буке, па ме је отац подигао на своја рамена, тако да сам боље могао да видим сво оружје којим смо тада располагали...
Додуше, било је оних који су говорили да је цена за то била сувише велика. Велики број, никад се неће знати колики, "народних непријатеља, домаћих издајника, сеоских кулака, грађанских капиталиста, израбљивача потлачене радничке класе, непоштене интелигенције" је платио својим животима, мучењима у затворима, вишегодишњим робијама, целокупном својом, не малом, имовином која је конфискована...
Увек има оних који кажу да је њихова мука била већа. Тако су неки причали да је "револуција као крмача, која једе своју децу" и да је после рата побијено, мучено и затварано више комуниста него пре рата у "ненародној диктатури србофашистичке монархије" и за време рата од окупатора и "домаћих издајника".
Говорено је, опет, да је све то завист опортуниста, оних који нам завиде на нашој срећи, напретку и угледу у свету. Завидљиваца је било највише у Источном блоку. Блиц је у фебруару објавио докле је ишла та завидљивост из "лагера" Варшавског пакта:
http://www.blic.rs/Riznica/Istorije/445419/Druze-Tito-nacisticka-zmijo-Josip-...
Стварно дегутантно и непримерено интернационализму и коегзистенцији у солидарности, која је требало да влада међу партијама комунистичке провенијенције.
Срамота!
Морам да признам да сам се понадао да ће бити онако како треба након одличног текста из старе Политике.
Како год, љубав према Херману Герингу и доброј капљици увек надвладају разум, тема форума ишчили, па се ту некако увек појави белај.
Ево још мало злоупотребе међународног празника рада, уз искрену жељу да је ово последња.
Геринг за све оне који не могу да забораве прву љубав...