Одајем признање господину Бранимиру Гајићу и господину Душану Напијалу, на великом доприносу да овај град уреже још увек живо сећање у камен својих зидина.
Будућа спомен-плоча биће портал, путем кога ће се изражавати саосећање за наше суграђане, невине страдалнике, заточенике отргнутих адских звери.
Залажем се, морам рећи, за реконструкцију сајмишта, које би било централни дом Музеја геноцида, сабиралишта свих наших Калварија и чувара колективног сећања на жртве.
“Најновија иницијатива око пројекта Београд на води започела је, за јавност, пре скоро две године, у време претпрошлих избора. Тај пројекат се и данас налази у некој врсти полуилегале – о пројекту нема квалификованих стручних информација. С времена на време појаве се доста површни новинарски текстови са похвалама инвеститорима и панегирицима генијалном пројектанту. Појавиле су се и неке електронске анимације, као и слике неких политичара који са удивљењем гледају оно што не разумеју. Али оно што политичари не разумеју, разумеју професионални урбанисти, већ на први поглед. Неколико маргиналија које следе говоре о ономе што се, на први поглед, види у понуђеном пројекту Београд на води. Налазим да су то теме за врло озбиљан стручни разговор.
1. Контекст.
Савски амфитеатар се простире од Господарске механе до Косанчићевог венца и обухвата леву и десну страну Саве које треба интегрисати. Пројектом Београд на води обухваћен је мали део Савског амфитеатра, који се третира аутономно као фрагмент укупног простора Амфитеатра, што није добро. Из понуђеног решења види се да се задржава Зарићев (трамвајски) мост, да се не планира мост у Немањиној улици. Представа околног простора је нетачна, јер није „подигнута“ из геодетске подлоге па садржи нетачне габарите, односно волумене објеката, што отежава оријентацију у простору.
2. Река.
Сава је међународни пловни пут коме се мора обезбедити минимална ширина од 120 м између стубова планираних мостова и најмање 12 м висине моста изнад новоа велике воде. Ширина Саве у зони Савског амфитеатра је око 200 м. Због кривине реке матица је ближа десној обали, која је вековима изложена бочној флувијалној ерозији. Дубљи део корита је ближи десној обали реке. Неке од интервенција у оквиру пројекта Београд на води битно мењају карактер тока реке, што ће имати значајан утицај на њено коришћење.
3. Мостови.
Планирани пешачки мост постављен је ниско изнад воде са много стубова, односно лукова малог распона. Оваква концепција моста укида Саву као пловни пут. Зарићев (трамвајски) мост се задржава, мост у продужетку Немањине улице за који постоји урађена техничка документација се не предвиђа. Овај мост је био предвиђен за моторни саобраћај.
4. Кула.
Планирана кула око 50 м улази у речно корито Саве из потпуно нејасних разлога. Једини разлог за то може бити жеља да се оствари оригиналност по сваку цену. Оваква позиција куле изазваће поремећај протока воде – успор узводно од куле и убрзање протока у профилу куле. Позиција куле ће отежати маневар бродова и баржи. Појавиће се велики проблеми фундирања куле, одбране од леда и друго, јер Сава под Београдом није поток у Прованси. Облик куле је неоригиналан тј. он је имитација лондонског „краставца“. Кула ће апсолутно домининирати сликом и силуетом Београда, односно оспориће доминацију Храма светог Саве у слици и силуети града. Планирана кула ће исто као и црна Београђанка бити део обичног пословног сервиса Београда, односно биће симбол ничега.
5. Развој.
Планирано је између 1,5 и 2,0 милиона м2 пословног простора. Рачунајући са 15 м2 по запосленом то је 100 до 130 хиљада радних места у једној смени, односно 200 до 260 хиљада раних места у две смене. Ако 1/3 тога броја попуне незапослени Београђани осталих 130 до 160 хиљада радних места попуниће се имиграцијом у Београд, односно редистрибуцијом становништва унутар Србије. Просечна породица у Србији има три члана, што значи 390 до 480 хиљада нових становника у Београду. Београду већ недостаје 100 до 120 хиљада станова, а за имигранте треба изградити још око 150 хиљада станова. Све ово значи даље пражњење Србије, односно стварање у Србији два гета – гета Београд и гета Србија. После реализације пројекта Београд на води прича о равномерном регионалном развоју Србије може бити намењена само малоумним грађанима.
6. Шопинг мол.
Шопинг молови великог капацитета који захтевају хиљаде и десетине хиљада паркинг места најбоље је да се граде на периферијским локацијама уз приступне аутопутеве а не у центру града на најскупљем градском грађевинском земљиишту.
7. Технички параметри.
Сваки урбанистички пројекат па и овај пројекат остварује се не само финансијским него и техничким средствима. Пројекат ове врсте не може се представљати само компјутерским анимацијама него и техничким параметрима који потпуно недостају.
Као релативни стручњак, који се урбанизмом бави преко 40 година из наведених чињеница изводим следеће закључке:
- Људи укључени у пројекат Београд на води показују озбиљан дилетантизам тј. показују да не знају ни где су ни шта раде.
- Очигледно је да српски модел демократије подразумева да свако ради оно што не зна.
- Демократија је по дефиницији поштовање процедура и јавност тих процедура. У случају овог пројекта све одредбе закона и подзаконских аката, Генералног урбанистичког плана (ГУП-а) и др. су поништене или произвољно тумачене.
- Постоји потребе сваке нове власти у Србији да се обележи и запише у урбану структуру Београда неким стварним или лажним симболом, без обзира на цену. Примери су Адски мост, жеља за изградњом жичаре између Тврђаве и Ратног острва и слично. За неуспеле урбанистичке и друге инвестиционе захвате у Београду и Србији треба увести лустрацију у политичко-правни систем. Лустрација за Адски мост спроведена је вољом грађана у протеклим изборима.
- Елиминација домаће памети и знања има цену. То показује пример моста код Бешке који је уговорен за 36 милиона евра, а извођач тражи скоро 100 милиона евра, то показује и Адски мост и низ других инвестиција у Београду и Србији.
- Елиминације домаће памети и знања показује профинцијални комплекс наше власти, коју је прецизно дефинисала народна пословица „У туђег татка, слађа патка“. Потребно је проучити резултате стављања домаће памети и знања ван употребе, тј. колико кошта увођење у разне инвестиционе послове фирме и људе који не познају ни град, ни проблем, ни простор, ни политичко-правни систем.
- Треба сагледати огромне социјалне последице те политике. Тако, на пример, све наше техничке факултете треба прогласити за факултете за школовање подизвођача, као следећи корак поробљавања домаће техничке памети. Треба на одговарајући начин променити наставни и школски систем, а студенти заједно са дипломом треба да добију и пасош.
- На крају, посебан коментар, односно предлог да се уведе нова револуционарна демократска пракса и да се та пракса озакони новим Законом о планирању и изградњи.
Сваки јавни посао подлеже примедбама. Оне могу бити паметне и глупе, злобне и пријатељске, умесне и неумесне, аргументоване и неаргументоване. Творци пројекта Београд на води очекују само похвале.
На многе примедбе разних врста и несмислене и смислене, одговор је био само један – имате ли ви 3 милијарде евра? Као стар човек схватио сам друштвену суштину овог одговора – не може свако да има право на мишљење о овом пројекту нарочито ако нема 3 милијарде евра. Дух примедбе је увођење економског цензуса на право на мишљење. Ја лично имам око 300 хиљада евра у некретнинама, библиотеци, хемеротеци, фототеци, фонотеци и друго. То је један десетохиљадити део од 3 милијарде евра. За толико сам и примедбовао.”
Читајући ово збуњен сам податком да постоји пријекат моста преко Саве у продужетку Немањине. Тај мост или би морао да "прескочи" зграду железничке станице или би се део станичне зграде, која је под заштитом државе као споменик културе, морао срушити.
Читајући ово збуњен сам податком да постоји пријекат моста преко Саве у продужетку Немањине. Тај мост или би морао да "прескочи" зграду железничке станице или би се део станичне зграде, која је под заштитом државе као споменик културе, морао срушити.
Ta ideja je postojala u vreme Nenada Bogdanovića, dok je bio gradonačelnik, od 2000-2004. Vezivala se na njegovu viziju razvoja Novog Beograda koji u to vreme otvaranjem nekoliko bulevara i premošćavanjem auto-puta sa dva kružna prelaza dobija novi zamah. Cilj je bio da se spoji Nemanjina, odnosno, Slavija, odnosno, Bulevar Oslobodjenja sa NBG, tj. da se napravi brzi link izmedju dva dela grada... To je bio koren ideje koja je kasnije donela Most na Adi.
Ne sećam se više koje je tačno rešenje bilo za Žel.stanicu, nešto mislim da je bila predviđena neka manja zaobilaznica oko same zgrade. Inače, u "paketu" sa tim mostom je trebalo da ide izmeštanje obe stanice i oslobadjanje zemljišta oko Save, ovog prosotra koji danas "nosi" ideju "Beograda na vodi"... Bogdanović je potpuno pao u istorijsku anonimnost, nažalost, ali je po idejama i onim što je započeo (pa i ostvario) bio veoma značajan beogradski gradonačenik.
Hvala VJ na pohvalama, nažalost, opet su nam progutane strane pa ne znamo baš svi o čemu je bila reč... Da ne pišem ponovo, možda se i povrate strane. Ako ne, da razmislimo možda o nekom drugom serveru? Svi mi aktivni forumaši damo doprinos i platimo zakup za godinu-dve i onda na miru čitamo sve što se napiše, neograničeno...? Naravno, forum ostaje Politikinog Zabavnika ali drugačije (pouzdanije) postavljen. Toliki doprinos možemo da izvedemo, pored ovog u materijalima.
P.S. I jedna lepa vest: danas smo našli 48 originalnih KOLOR dijapozitiva Riste Marjanovića na kojima je zabeleženo nekoliko savezničkih bombardovanja Beograda 1944. Izuzetno otkriće!
...
...
Будућа спомен-плоча биће портал, путем кога ће се изражавати саосећање за наше суграђане, невине страдалнике, заточенике отргнутих адских звери.
Залажем се, морам рећи, за реконструкцију сајмишта, које би било централни дом Музеја геноцида, сабиралишта свих наших Калварија и чувара колективног сећања на жртве.
...
По други пут међу форумашима...
Б.Бојовић, архитекта
Дилетантизам као урбанизам – Београд на води
“Најновија иницијатива око пројекта Београд на води започела је, за јавност, пре скоро две године, у време претпрошлих избора. Тај пројекат се и данас налази у некој врсти полуилегале – о пројекту нема квалификованих стручних информација. С времена на време појаве се доста површни новинарски текстови са похвалама инвеститорима и панегирицима генијалном пројектанту. Појавиле су се и неке електронске анимације, као и слике неких политичара који са удивљењем гледају оно што не разумеју. Али оно што политичари не разумеју, разумеју професионални урбанисти, већ на први поглед. Неколико маргиналија које следе говоре о ономе што се, на први поглед, види у понуђеном пројекту Београд на води. Налазим да су то теме за врло озбиљан стручни разговор.
1. Контекст.
Савски амфитеатар се простире од Господарске механе до Косанчићевог венца и обухвата леву и десну страну Саве које треба интегрисати. Пројектом Београд на води обухваћен је мали део Савског амфитеатра, који се третира аутономно као фрагмент укупног простора Амфитеатра, што није добро. Из понуђеног решења види се да се задржава Зарићев (трамвајски) мост, да се не планира мост у Немањиној улици. Представа околног простора је нетачна, јер није „подигнута“ из геодетске подлоге па садржи нетачне габарите, односно волумене објеката, што отежава оријентацију у простору.
2. Река.
Сава је међународни пловни пут коме се мора обезбедити минимална ширина од 120 м између стубова планираних мостова и најмање 12 м висине моста изнад новоа велике воде. Ширина Саве у зони Савског амфитеатра је око 200 м. Због кривине реке матица је ближа десној обали, која је вековима изложена бочној флувијалној ерозији. Дубљи део корита је ближи десној обали реке. Неке од интервенција у оквиру пројекта Београд на води битно мењају карактер тока реке, што ће имати значајан утицај на њено коришћење.
3. Мостови.
Планирани пешачки мост постављен је ниско изнад воде са много стубова, односно лукова малог распона. Оваква концепција моста укида Саву као пловни пут. Зарићев (трамвајски) мост се задржава, мост у продужетку Немањине улице за који постоји урађена техничка документација се не предвиђа. Овај мост је био предвиђен за моторни саобраћај.
4. Кула.
Планирана кула око 50 м улази у речно корито Саве из потпуно нејасних разлога. Једини разлог за то може бити жеља да се оствари оригиналност по сваку цену. Оваква позиција куле изазваће поремећај протока воде – успор узводно од куле и убрзање протока у профилу куле. Позиција куле ће отежати маневар бродова и баржи. Појавиће се велики проблеми фундирања куле, одбране од леда и друго, јер Сава под Београдом није поток у Прованси. Облик куле је неоригиналан тј. он је имитација лондонског „краставца“. Кула ће апсолутно домининирати сликом и силуетом Београда, односно оспориће доминацију Храма светог Саве у слици и силуети града. Планирана кула ће исто као и црна Београђанка бити део обичног пословног сервиса Београда, односно биће симбол ничега.
5. Развој.
Планирано је између 1,5 и 2,0 милиона м2 пословног простора. Рачунајући са 15 м2 по запосленом то је 100 до 130 хиљада радних места у једној смени, односно 200 до 260 хиљада раних места у две смене. Ако 1/3 тога броја попуне незапослени Београђани осталих 130 до 160 хиљада радних места попуниће се имиграцијом у Београд, односно редистрибуцијом становништва унутар Србије. Просечна породица у Србији има три члана, што значи 390 до 480 хиљада нових становника у Београду. Београду већ недостаје 100 до 120 хиљада станова, а за имигранте треба изградити још око 150 хиљада станова. Све ово значи даље пражњење Србије, односно стварање у Србији два гета – гета Београд и гета Србија. После реализације пројекта Београд на води прича о равномерном регионалном развоју Србије може бити намењена само малоумним грађанима.
6. Шопинг мол.
Шопинг молови великог капацитета који захтевају хиљаде и десетине хиљада паркинг места најбоље је да се граде на периферијским локацијама уз приступне аутопутеве а не у центру града на најскупљем градском грађевинском земљиишту.
7. Технички параметри.
Сваки урбанистички пројекат па и овај пројекат остварује се не само финансијским него и техничким средствима. Пројекат ове врсте не може се представљати само компјутерским анимацијама него и техничким параметрима који потпуно недостају.
Као релативни стручњак, који се урбанизмом бави преко 40 година из наведених чињеница изводим следеће закључке:
- Људи укључени у пројекат Београд на води показују озбиљан дилетантизам тј. показују да не знају ни где су ни шта раде.
- Очигледно је да српски модел демократије подразумева да свако ради оно што не зна.
- Демократија је по дефиницији поштовање процедура и јавност тих процедура. У случају овог пројекта све одредбе закона и подзаконских аката, Генералног урбанистичког плана (ГУП-а) и др. су поништене или произвољно тумачене.
- Постоји потребе сваке нове власти у Србији да се обележи и запише у урбану структуру Београда неким стварним или лажним симболом, без обзира на цену. Примери су Адски мост, жеља за изградњом жичаре између Тврђаве и Ратног острва и слично. За неуспеле урбанистичке и друге инвестиционе захвате у Београду и Србији треба увести лустрацију у политичко-правни систем. Лустрација за Адски мост спроведена је вољом грађана у протеклим изборима.
- Елиминација домаће памети и знања има цену. То показује пример моста код Бешке који је уговорен за 36 милиона евра, а извођач тражи скоро 100 милиона евра, то показује и Адски мост и низ других инвестиција у Београду и Србији.
- Елиминације домаће памети и знања показује профинцијални комплекс наше власти, коју је прецизно дефинисала народна пословица „У туђег татка, слађа патка“. Потребно је проучити резултате стављања домаће памети и знања ван употребе, тј. колико кошта увођење у разне инвестиционе послове фирме и људе који не познају ни град, ни проблем, ни простор, ни политичко-правни систем.
- Треба сагледати огромне социјалне последице те политике. Тако, на пример, све наше техничке факултете треба прогласити за факултете за школовање подизвођача, као следећи корак поробљавања домаће техничке памети. Треба на одговарајући начин променити наставни и школски систем, а студенти заједно са дипломом треба да добију и пасош.
- На крају, посебан коментар, односно предлог да се уведе нова револуционарна демократска пракса и да се та пракса озакони новим Законом о планирању и изградњи.
Сваки јавни посао подлеже примедбама. Оне могу бити паметне и глупе, злобне и пријатељске, умесне и неумесне, аргументоване и неаргументоване. Творци пројекта Београд на води очекују само похвале.
На многе примедбе разних врста и несмислене и смислене, одговор је био само један – имате ли ви 3 милијарде евра? Као стар човек схватио сам друштвену суштину овог одговора – не може свако да има право на мишљење о овом пројекту нарочито ако нема 3 милијарде евра. Дух примедбе је увођење економског цензуса на право на мишљење. Ја лично имам око 300 хиљада евра у некретнинама, библиотеци, хемеротеци, фототеци, фонотеци и друго. То је један десетохиљадити део од 3 милијарде евра. За толико сам и примедбовао.”
Читајући ово збуњен сам податком да постоји пријекат моста преко Саве у продужетку Немањине. Тај мост или би морао да "прескочи" зграду железничке станице или би се део станичне зграде, која је под заштитом државе као споменик културе, морао срушити.
....
Читајући ово збуњен сам податком да постоји пријекат моста преко Саве у продужетку Немањине. Тај мост или би морао да "прескочи" зграду железничке станице или би се део станичне зграде, која је под заштитом државе као споменик културе, морао срушити.
Ta ideja je postojala u vreme Nenada Bogdanovića, dok je bio gradonačelnik, od 2000-2004. Vezivala se na njegovu viziju razvoja Novog Beograda koji u to vreme otvaranjem nekoliko bulevara i premošćavanjem auto-puta sa dva kružna prelaza dobija novi zamah. Cilj je bio da se spoji Nemanjina, odnosno, Slavija, odnosno, Bulevar Oslobodjenja sa NBG, tj. da se napravi brzi link izmedju dva dela grada... To je bio koren ideje koja je kasnije donela Most na Adi.
Ne sećam se više koje je tačno rešenje bilo za Žel.stanicu, nešto mislim da je bila predviđena neka manja zaobilaznica oko same zgrade. Inače, u "paketu" sa tim mostom je trebalo da ide izmeštanje obe stanice i oslobadjanje zemljišta oko Save, ovog prosotra koji danas "nosi" ideju "Beograda na vodi"... Bogdanović je potpuno pao u istorijsku anonimnost, nažalost, ali je po idejama i onim što je započeo (pa i ostvario) bio veoma značajan beogradski gradonačenik.
Hvala VJ na pohvalama, nažalost, opet su nam progutane strane pa ne znamo baš svi o čemu je bila reč... Da ne pišem ponovo, možda se i povrate strane. Ako ne, da razmislimo možda o nekom drugom serveru? Svi mi aktivni forumaši damo doprinos i platimo zakup za godinu-dve i onda na miru čitamo sve što se napiše, neograničeno...? Naravno, forum ostaje Politikinog Zabavnika ali drugačije (pouzdanije) postavljen. Toliki doprinos možemo da izvedemo, pored ovog u materijalima.
P.S. I jedna lepa vest: danas smo našli 48 originalnih KOLOR dijapozitiva Riste Marjanovića na kojima je zabeleženo nekoliko savezničkih bombardovanja Beograda 1944. Izuzetno otkriće!