Можда је ово Тобџијски трг? Десно се виде куполе Хотела Петроград.
Јесте, и Хајдук Вељков венац. Слика је најкасније из 1920-тих, пошто још нису пробијена двоја велика трокрила врата на Бајлонијевој пивници (једнспратна зграда десно, не бркати са пивницом у Скадарлији). Игњат Бајлони ју је подигао 1857. и представљала је једну од најбољих кафана у Београду, где су се, посебно на спрату, одржавали балови и забаве. Потпуно је заборављена, ваљда стога што је песничкој и новинарској банди било предалеко од центра да се деранжира. Зато је тамо ишао пристојан свет: тако је 1897. ту одржана забава поводом рођендана немачког цара, а полицијски извештај каже да је било доста "све отменог света". Поред Бајлонија, у похабаној приземној згради налазила се кафана Суви ђерам (натпис се назире).
Иначе, нисмо имали овако стару и добру фотографију овог дела града. Одлично.
[ Snalazenje po zgradama (ali ne i ulicama grada) - mene mora neko da vodi po zgradi Klin. centra Srbije kada se ide na neki drugi sprat a i na sopstvenom spratu se zbunjujem evo vec vise od 20. godina (a tu radim). Takodje, nesposoban sam da ispunim bilo kakav formular, postansku uputnicu i sl. Ima jos takvih stvari. Тako sam rodjen. Uvek sam se cudio osobama koje s tim nemaju problema a one mene gledaju u cudu.
ХеХе, само те слушам, лукавче. Значи зато се ослањаш на млађе медицинске сестре у Клиничком центру?
Додуше, има случајева да су људи у нечему ускраћени, али су зато вишеструко обдарени у другим стварима!
Eto i ti to ne priznajes. A ipak je tako. Odavno je gotovo s ml. sestrama. Pozdrav ...
Ово нисам сигуран одакле је, пада ми на памет Вазнесењска због нагиба а и објекат је негде из тог времена...
То је, мислим, ова зграда иза славолука, а локација је, готово сигурно, угао Милошеве и Немањине где је данас МИП:
Пре Првог светског рата то је била артиљеријска касарна, а после њега 1) коњички ескадрон 1. жандармеријске бригаде и 2) стан неборачког дела Дунавске дивизијске области, према адресарима из 1912. и 1922.
Не знам да ли је ова зграда на истом месту постојала и око 1835. године. Ако јесте, онда је онда имала назив Тобџијска касарна, а у њој је неко време заседао Државни Совјет, ондашња српска влада. Постоји и сећање да је на спрату Совјета једно време становао и први енглески конзул у Београду Џорџ Лојд Хоџес (дошао 1837), док му није приспела породица, и док није нашао трајније стамбено решење. Ако је то тачно, онда је ово мени први пут да видим слику Тобџијске касарне...
Сад сам погледао и Зарићев План Београда из 1878. Ова зграда је била на истом месту...
Ево, увеличах таблу али не могу да протумачим о чему се ради
I u Prokuplju (moje glavno merilo) je nekada bilo slicnih firmi. Onda, osim ako se ipak ne varam, na sredini firme je kupasta kosnica a levo od nje velika sveca s fitiljem. Ostalo su: sace, medenjak, itd. Dakle, mogla bi biti "voskarsko-medicarska" radnja.
Ево, увеличах таблу али не могу да протумачим о чему се ради
I u Prokuplju (moje glavno merilo) je nekada bilo slicnih firmi. Onda, osim ako se ipak ne varam, na sredini firme je kupasta kosnica a levo od nje velika sveca s fitiljem. Ostalo su: sace, medenjak, itd. Dakle, mogla bi biti "voskarsko-medicarska" radnja.
Ово је била радња са црквеним потрепштинама - свећама, иконама, кандилима и другим ситницама, како и треба да буде преко пута Саборне цркве. Власник Знака питања деценијама је био Иван Павловић, трговац свештеним стварима. На левом крају зграде налазило се стовариште звона, како се види на следећој фотографији:
Кућа Јована Ристића на углу Краља Милана и Ресавске.
Сад видех да ме Алекса опет претиче за минут!
Јесте, и Хајдук Вељков венац. Слика је најкасније из 1920-тих, пошто још нису пробијена двоја велика трокрила врата на Бајлонијевој пивници (једнспратна зграда десно, не бркати са пивницом у Скадарлији). Игњат Бајлони ју је подигао 1857. и представљала је једну од најбољих кафана у Београду, где су се, посебно на спрату, одржавали балови и забаве. Потпуно је заборављена, ваљда стога што је песничкој и новинарској банди било предалеко од центра да се деранжира. Зато је тамо ишао пристојан свет: тако је 1897. ту одржана забава поводом рођендана немачког цара, а полицијски извештај каже да је било доста "све отменог света". Поред Бајлонија, у похабаној приземној згради налазила се кафана Суви ђерам (натпис се назире).
Иначе, нисмо имали овако стару и добру фотографију овог дела града. Одлично.
Kuca Jovana Ristica, ugao Resavske i Kralja Milana.
PS Vidim da me pretekose uveliko :) al nek ostane zbog slike :)
Ovo je ugao Braće Jugovića i Dobračine, iznad kuće koju je projektovao Mihajlo Mitrović. Mislim da je Dobračina broj 14.
Baš lepa slika na kojoj se vidi banka Boškovića pre nego što su je oljuštili...
ХеХе, само те слушам, лукавче. Значи зато се ослањаш на млађе медицинске сестре у Клиничком центру?
Додуше, има случајева да су људи у нечему ускраћени, али су зато вишеструко обдарени у другим стварима!
Eto i ti to ne priznajes. A ipak je tako. Odavno je gotovo s ml. sestrama. Pozdrav ...
То је, мислим, ова зграда иза славолука, а локација је, готово сигурно, угао Милошеве и Немањине где је данас МИП:
Пре Првог светског рата то је била артиљеријска касарна, а после њега 1) коњички ескадрон 1. жандармеријске бригаде и 2) стан неборачког дела Дунавске дивизијске области, према адресарима из 1912. и 1922.
Ако је то тачно, онда је ово мени први пут да видим слику Тобџијске касарне...
Сад сам погледао и Зарићев План Београда из 1878. Ова зграда је била на истом месту...
Odlicna razjasnjenja.
I u Prokuplju (moje glavno merilo) je nekada bilo slicnih firmi. Onda, osim ako se ipak ne varam, na sredini firme je kupasta kosnica a levo od nje velika sveca s fitiljem. Ostalo su: sace, medenjak, itd. Dakle, mogla bi biti "voskarsko-medicarska" radnja.
I u Prokuplju (moje glavno merilo) je nekada bilo slicnih firmi. Onda, osim ako se ipak ne varam, na sredini firme je kupasta kosnica a levo od nje velika sveca s fitiljem. Ostalo su: sace, medenjak, itd. Dakle, mogla bi biti "voskarsko-medicarska" radnja.
Ово је била радња са црквеним потрепштинама - свећама, иконама, кандилима и другим ситницама, како и треба да буде преко пута Саборне цркве. Власник Знака питања деценијама је био Иван Павловић, трговац свештеним стварима. На левом крају зграде налазило се стовариште звона, како се види на следећој фотографији: