Овде се ради о 1904. години. Фонограф би пре требало да буде апарат за снимање, него за пренос говора,
Познато је, додуше нешто мање, да је први директан телефонски пренос из скупштинске сале (микрофон је био постављен на говорници), још 1888/89 године, слушао краљ Милан, а касније и краљ Александар Обреновић.
О томе и Димитрије Ц. Ђорђевић пише: Стари Београђани чудили су се у своје време, када је краљ Милан слушао у своме двору, преко телефона, посланичке говоре на једној скупштинској седници која га је нарочито интересовала. То је био први случај код нас. (Политика, 18. 9. 1938)
[ Snalazenje po zgradama (ali ne i ulicama grada) - mene mora neko da vodi po zgradi Klin. centra Srbije kada se ide na neki drugi sprat a i na sopstvenom spratu se zbunjujem evo vec vise od 20. godina (a tu radim). Takodje, nesposoban sam da ispunim bilo kakav formular, postansku uputnicu i sl. Ima jos takvih stvari. Тako sam rodjen. Uvek sam se cudio osobama koje s tim nemaju problema a one mene gledaju u cudu.
ХеХе, само те слушам, лукавче. Значи зато се ослањаш на млађе медицинске сестре у Клиничком центру?
Додуше, има случајева да су људи у нечему ускраћени, али су зато вишеструко обдарени у другим стварима!
Ово нисам сигуран одакле је, пада ми на памет Вазнесењска због нагиба а и објекат је негде из тог времена...
То је, мислим, ова зграда иза славолука, а локација је, готово сигурно, угао Милошеве и Немањине где је данас МИП:
Пре Првог светског рата то је била артиљеријска касарна, а после њега 1) коњички ескадрон 1. жандармеријске бригаде и 2) стан неборачког дела Дунавске дивизијске области, према адресарима из 1912. и 1922.
Овде се ради о 1904. години. Фонограф би пре требало да буде апарат за снимање, него за пренос говора,
Познато је, додуше нешто мање, да је први директан телефонски пренос из скупштинске сале (микрофон је био постављен на говорници), још 1888/89 године, слушао краљ Милан, а касније и краљ Александар Обреновић.
О томе и Димитрије Ц. Ђорђевић пише:
Стари Београђани чудили су се у своје време, када је краљ Милан слушао у своме двору, преко телефона, посланичке говоре на једној скупштинској седници која га је нарочито интересовала. То је био први случај код нас. (Политика, 18. 9. 1938)
ХеХе, само те слушам, лукавче. Значи зато се ослањаш на млађе медицинске сестре у Клиничком центру?
Додуше, има случајева да су људи у нечему ускраћени, али су зато вишеструко обдарени у другим стварима!
Београд, Теразије 1941-1945.
Детаљ са горње слике
Београд за време окупације 1941-1945
То је, мислим, ова зграда иза славолука, а локација је, готово сигурно, угао Милошеве и Немањине где је данас МИП:
Пре Првог светског рата то је била артиљеријска касарна, а после њега 1) коњички ескадрон 1. жандармеријске бригаде и 2) стан неборачког дела Дунавске дивизијске области, према адресарима из 1912. и 1922.
Београд, телефонска центрана 1941-1945
Београд 1941-1945. Кров телефонске централе
Београд 1941-1945
Београд 1941-1945
Београд 1941-1945