FOTOGRAFIJE FRANCUSKIH FOTOGRAFA IZ 19. VEKA NA IZLOŽBI KOJU JE PRIREDIO ČEDOMIR VASIĆ
Baveći se službenim odelom u Srbiji, Čedomir Vasić, slikar i profesor Fakulteta likovnih umetnosti, otkrio je fotografije sa potpisom Photographie internationale, De Jongh Frères, (Međunarodna fotografija, Braća De Žon) koje su snimljene u Beogradu maja 1888. godine, i zainteresovao se za njihove autore. Rezultat njegovog osmogodišnjeg istraživanja je izložba fotografija Braća De Žon u Beogradu 1888, u Kulturnom centru Beograda (6–29. mart), i istoimena knjiga.
Na izložbi je predstavljeno dvadeset šest fotografija, koje prikazuju ličnosti iz školskih ustanova, vojnih jedinica, žandarmerije i policije. Dva snimka prikazuju kralja Milana Obrenovića sa društvom i diplomatskim korom.
....
BEOGRAD: U Beogradu su braća De Žon boravila tokom aprila i maja 1888. godine. Razlog dolaska braće De Žon profesor Vasić nalazi u dnevničkim beleškama dr Vojislava Bakića, upravnika Učiteljske škole, u kojima je 21. aprila 1888. godine po starom kalendaru, zapisano: "Francuski fotografi su slikali naše đake i nastavnike (za parisku izložbu)." Nastanak fotografija bio je, dakle, vezan za vrlo ozbiljne pripreme koje je Kraljevina Srbija sprovodila za nastup na Svetskoj izložbi u Parizu 1889. Predstavljanje nastavnika i đaka najvažnijih obrazovnih ustanova, Učiteljske škole, Prve beogradske gimnazije, Realke, Bogoslovije ili Vojne akademije i Veterinarsko-potkivačke škole, zatim vojnih komandi, jedinica i njihovog naoružanja, imali su za cilj afirmaciju prosvetnih i vojnih dometa srpske države. "U Evropi je razumevanje značaja prosvete bilo veliko u 19. veku, pa i kod nas, što sada izgleda možda čudno. Uzimajući u obzir civilizacijski istorijski trenutak, vidljivo je da se Srbija, koja se osamostalila tek 1878. godine, trudila da uhvati korak sa svetom. U duhovnom civilizacijskom smislu Evropa u 19. veku nije bila ništa manje povezana nego sada, naravno bilo je političkih sukobljavanja, na kraju to je dovelo do Prvog svetskog rata, ali civilizacijski, društveno, težilo se ka integraciji. Sada administracija guši prirodnu potrebu za povezivanjem. Ono što je nama posebno važno je da je Srbija tada tražila i našla svoje mesto u toj Evropi" priča Vasić.
Beogradske fotografije braće De Žon su značajne za našu kulturnu i društvenu istoriju zato što prikazuju niz ličnosti koje će odigrati važnu ulogu u budućim vremenima. Profesor Vasić je uspeo da identifikuje mnoge profesore beogradskih škola: Đorđa Stanojevića, profesora fizike i mehanike, Marka Leka, profesora hemije, kompozitora Stevana Mokranjca, lekara dr Milana Jovanovića-Batuta i mnoge druge. Na dve fotografije nalaze se kralj Milan i diplomatski kor, u dvorskoj bašti u Beogradu. Prva je u vlasništvu Jelisejskog muzeja u Lozani, prikazuje srpskog kralja dok sa društvom igra kroket. Druga, nazvana U krugu zvanica, poznata iz knjige Vladana Đorđevića Golgota, prikazuje kralja Milana u društvu dama i gospode u ležernoj atmosferi prolećnog teferiča. Iako su koncipirane kao grupni portreti, ove dve fotografije prikazuju jedan neobavezni trenutak u kraljevom životu i imaju karakter žanr-scene, što se retko sreće kod naših fotografa tog vremena.
Ono što ostaje i posle zatvaranja izložbe biće knjiga u izdanju Kulturnog centra Beograda: "Knjigu koja izlazi ovih dana posmatram kao početak istraživanja, da li za mene ili nekog drugog, videćemo. Po brojevima negativa zaključio sam da su u Beogradu napravili možda i 200 snimaka. Mi smo našli 26, postoji mogućnost da će se pronaći još neki, što bi bilo posebno zanimljivo", kaže profesor Vasić. "Baviti se braćom De Žon mogao bi da bude transevropski projekat nekog instituta, to je posao prevelik za jednog istraživača. Moj rad je neka vrsta inicijacije. Čini mi se da je njihov rad jedinstven, polje delovanja je ogromno i može da se čita na različite načine i samim tim zaslužuje da se dalje istražuje."
FK Elektrosrbija (kasnije Minel) iz Ripnja 1964. godine. Zanimljivo je da neki fudbaleri nose trenerke FK Crvena Zvezda koje su dobili kao poklon ili pre kao pomoć koju su veliki klubovi donirali nižerazrednim klubovima. Inače najzanimljivije je da je ovo snimljeno na terenu FK Heroj koji se nalazio otprilike na mestu današnje trase autoputa i NIS-ove pumpe kod Steka, ispod porodilišta u Višegradskoj koje se i vidi u pozadini. Danas tu juri užurbana Evropa da predje preko Gazele a nekada su tu bili kućerci, vrbaci i naravno fudbalski teren. Moj otac Ljubiša stoji prvi sdesna.
Ову слику сам једном постављао у серији фотографија породице Обреновић. Те фотографије сам скенирао из једног историјског романа Владана Ђорђевића, који је говорио о краљу Милану, Артемизи, Александру, Драги и Наталији. Сад не могу да се сетим назива књиге (да ли: Крај једне династије?) али се сећам коментара Путниковог у односу на Миланову љубавницу, или другу жену, Артемизу...
Ostadosmo preko vikenda bez Foruma. Stvarno nije u redu.
Ma skoro svaki drugi vikand puca forum. Zašto?
<< VREME | BR 1212 | 27. MART 2014.
KULTURA
IZLOŽBE – BRAĆA DE ŽON U BEOGRADU 1888 >
Dvor na teferiću
FOTOGRAFIJE FRANCUSKIH FOTOGRAFA IZ 19. VEKA NA IZLOŽBI KOJU JE PRIREDIO ČEDOMIR VASIĆ
Baveći se službenim odelom u Srbiji, Čedomir Vasić, slikar i profesor Fakulteta likovnih umetnosti, otkrio je fotografije sa potpisom Photographie internationale, De Jongh Frères, (Međunarodna fotografija, Braća De Žon) koje su snimljene u Beogradu maja 1888. godine, i zainteresovao se za njihove autore. Rezultat njegovog osmogodišnjeg istraživanja je izložba fotografija Braća De Žon u Beogradu 1888, u Kulturnom centru Beograda (6–29. mart), i istoimena knjiga.
Na izložbi je predstavljeno dvadeset šest fotografija, koje prikazuju ličnosti iz školskih ustanova, vojnih jedinica, žandarmerije i policije. Dva snimka prikazuju kralja Milana Obrenovića sa društvom i diplomatskim korom.
....
BEOGRAD: U Beogradu su braća De Žon boravila tokom aprila i maja 1888. godine. Razlog dolaska braće De Žon profesor Vasić nalazi u dnevničkim beleškama dr Vojislava Bakića, upravnika Učiteljske škole, u kojima je 21. aprila 1888. godine po starom kalendaru, zapisano: "Francuski fotografi su slikali naše đake i nastavnike (za parisku izložbu)." Nastanak fotografija bio je, dakle, vezan za vrlo ozbiljne pripreme koje je Kraljevina Srbija sprovodila za nastup na Svetskoj izložbi u Parizu 1889. Predstavljanje nastavnika i đaka najvažnijih obrazovnih ustanova, Učiteljske škole, Prve beogradske gimnazije, Realke, Bogoslovije ili Vojne akademije i Veterinarsko-potkivačke škole, zatim vojnih komandi, jedinica i njihovog naoružanja, imali su za cilj afirmaciju prosvetnih i vojnih dometa srpske države. "U Evropi je razumevanje značaja prosvete bilo veliko u 19. veku, pa i kod nas, što sada izgleda možda čudno. Uzimajući u obzir civilizacijski istorijski trenutak, vidljivo je da se Srbija, koja se osamostalila tek 1878. godine, trudila da uhvati korak sa svetom. U duhovnom civilizacijskom smislu Evropa u 19. veku nije bila ništa manje povezana nego sada, naravno bilo je političkih sukobljavanja, na kraju to je dovelo do Prvog svetskog rata, ali civilizacijski, društveno, težilo se ka integraciji. Sada administracija guši prirodnu potrebu za povezivanjem. Ono što je nama posebno važno je da je Srbija tada tražila i našla svoje mesto u toj Evropi" priča Vasić.
Beogradske fotografije braće De Žon su značajne za našu kulturnu i društvenu istoriju zato što prikazuju niz ličnosti koje će odigrati važnu ulogu u budućim vremenima. Profesor Vasić je uspeo da identifikuje mnoge profesore beogradskih škola: Đorđa Stanojevića, profesora fizike i mehanike, Marka Leka, profesora hemije, kompozitora Stevana Mokranjca, lekara dr Milana Jovanovića-Batuta i mnoge druge. Na dve fotografije nalaze se kralj Milan i diplomatski kor, u dvorskoj bašti u Beogradu. Prva je u vlasništvu Jelisejskog muzeja u Lozani, prikazuje srpskog kralja dok sa društvom igra kroket. Druga, nazvana U krugu zvanica, poznata iz knjige Vladana Đorđevića Golgota, prikazuje kralja Milana u društvu dama i gospode u ležernoj atmosferi prolećnog teferiča. Iako su koncipirane kao grupni portreti, ove dve fotografije prikazuju jedan neobavezni trenutak u kraljevom životu i imaju karakter žanr-scene, što se retko sreće kod naših fotografa tog vremena.
Ono što ostaje i posle zatvaranja izložbe biće knjiga u izdanju Kulturnog centra Beograda: "Knjigu koja izlazi ovih dana posmatram kao početak istraživanja, da li za mene ili nekog drugog, videćemo. Po brojevima negativa zaključio sam da su u Beogradu napravili možda i 200 snimaka. Mi smo našli 26, postoji mogućnost da će se pronaći još neki, što bi bilo posebno zanimljivo", kaže profesor Vasić. "Baviti se braćom De Žon mogao bi da bude transevropski projekat nekog instituta, to je posao prevelik za jednog istraživača. Moj rad je neka vrsta inicijacije. Čini mi se da je njihov rad jedinstven, polje delovanja je ogromno i može da se čita na različite načine i samim tim zaslužuje da se dalje istražuje."
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1185086
FK Elektrosrbija (kasnije Minel) iz Ripnja 1964. godine. Zanimljivo je da neki fudbaleri nose trenerke FK Crvena Zvezda koje su dobili kao poklon ili pre kao pomoć koju su veliki klubovi donirali nižerazrednim klubovima. Inače najzanimljivije je da je ovo snimljeno na terenu FK Heroj koji se nalazio otprilike na mestu današnje trase autoputa i NIS-ove pumpe kod Steka, ispod porodilišta u Višegradskoj koje se i vidi u pozadini. Danas tu juri užurbana Evropa da predje preko Gazele a nekada su tu bili kućerci, vrbaci i naravno fudbalski teren. Moj otac Ljubiša stoji prvi sdesna.
Ову слику сам једном постављао у серији фотографија породице Обреновић. Те фотографије сам скенирао из једног историјског романа Владана Ђорђевића, који је говорио о краљу Милану, Артемизи, Александру, Драги и Наталији. Сад не могу да се сетим назива књиге (да ли: Крај једне династије?) али се сећам коментара Путниковог у односу на Миланову љубавницу, или другу жену, Артемизу...