Na fotografiji Mice Milovanovica od 23. jula 2011 - strana 2462, dva vojnika - pitomca vojne akademije, cini mi se da je pitomac na levoj strain moj deda Pavle Babac. Molio bih da vidim sta pise na poledjini, ako ima potpis - godina. Trebalo bi da bude izmedju 1923-25. Dusan Babac

evo to je ta

 патријарх Димитрије Павловић патријарх српски (1905 - 1920 - 1930)

Одлука да се Српска православна црва, проглашена после стицања пуне независности на берлинском конгресу 1878. за аутокефалну, подигне на патријаршијски ниво формално је донета 13/26.5.1919. у Београду на састанку епископа свих делова некадашње Пећке патријаршије који су, како пише протојереј др Радомир Поповић, прогласили, у новој држави, духовно и административно јединство Српске православне цркве. У Карловцима је 30. августа 1920, на дан Сабора српских просветитеља, како пише Марјановић, "„прочитана изјава чланова Светог архијереј­ског сабора по којој, у споразуму са круном и сагласијем свете велике цариградске цркве, аутокефална уједињена Српска православна црква се подиже на ступањ и положај патријаршије, те се тиме обнавља српска патријаршија укинута 1766, године"“.

За првог српског патријарха обновљене пећке патријар­шије изабран је београдски митрополит Димитрије. Одмах по избору патријарх је "„нотифицирао своје ступање свима аутокефалним црквама"“, а цариградски патријарх Мелен­тија IV је 25. новембра 1921. године издао епистолију којом признаје уздизање српске цркве на степен патријаршије и избор новог патријарха. Свечани чин овог историјског догађаја потврђен је 20. марта 1922. године заједничком "„службом патријарха и синода српског са изаслаником цариградске патријаршије Германом, митрополитом Амасијским"“. Овим чином Цариградска патријаршија признанала је Српску патријаршију. Коначно устоличење патријарха на трон цркве је извршено 15. августа 1924. године на Велику Госпојину у Пећи. Том приликом Његово Величанство Краљ увео је патријарха у историјски сто који се у Пећи чува од давнина, прочитао историјску повељу патријарху и предао му и скупоцену панагију. Тада је по обичају древних патријарха одржана седница Светог архијерејског синода. Тако је завршен чин обнављања патријаршије.

За добијање томоса о самосталности СПЦ Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, морала је да исплати Цари­градској патријаршији милион и по француских франака у три транше (прва 24. децембра 1919. а трећа октобра 1922. године). 

У време пуне патријаршијске власти Димитрија хирото­нисано је 16 архијереја, обновљена је стара браничевска епархија, основане су Чешко-моравска, Америчко-канадска и 1925. године Бихачка епархија. Димитрије је покренуо и широку расправу о новом Уставу СПЦ који је због компликова процедуре доношења усвојен након његове смрти. У време патријарха Димитрија основан је Богословски факултет у Београду и Загребу и богословија у Битољу. Својим завеш­тањем патријарх Димитрије је омогућио подизање храма Светог Димитрија у селу Ратковићу и цркве Покрова пресвете Богородице у Београду, као и покретање часописа "„Богословље"“ при Богословском факултету у Београду. Основао је и фонд за изнемогле свештенике и њихову сирочад. Као реалан и рационалан човек Димитрије је умео да се снађе у оној сложеној симбиози Цркве и Државе у Србији. Био је, како истиче Стојмировић, моралан, испра­ван, озбиљан и поштен; није био ни мало лицемеран или театралан; коректан као монах, врсан као свештеник, природан као патријарх, он је био у свему трезвен и као човек. Димитрије није био ни писац, ни проповедник, премда је умео да говори и да се увек изрази достојанс­твено и паметно.

Први српски патријарх после друге обнове пећке патри­јаршије умро је 6. априла 1930. у Београду и по својој жељи сахрањен је у манастиру Раковица.

Nažalost, nije. Fotografisano je na Kalemegdanu u proleće 1938, a na slici su B. Bujošević i S. Stanojev.

Pozdrav
Mića

Puna zahvalnost MMilovanu, tek sad sam uočio statuu ispred ulaza. Pravo da ti kažem, nisam ni pomislio da se 45 u leto letilo avionom za Zagreb. Sve mi je u glavi železnička stanica i okolina...još jednom se zahvaljujem.

Moja saznanja kažu da je ulica Rige od Fere. Možda bi neko mogao da potvrdi.

Dolazak 4. konjičkog puka u Beograd i doček na beogradskoj železničkoj stanici

http://www.kinoteka.org.rs/di/efg/Http/EFG/Ser/sp_JK-Bogd-EFG108.html

A za ljubitelje Donjg Grada i Kalemegdana, takođe it Kinotekine digital-arhive:

http://www.kinoteka.org.rs/di/efg/Http/EFG/Ser/sp_JK-Bogd-EFG114.html