Тражећи једну особу налетим на Телефонски именик за Београд и Панчево из 1939. године. У њему пише адреса: Нова улица (Кварт XII) кућа позади Ластовске 9. Да ли неко може да ми каже где се налазила та кућа. Унапред се захваљујем.
Sve je tu, i polucindri, i šeširi, i šubare, i fesovi i kačketi i šapke....
Ne sedi li za stolom Dobrica Milutinovic, sa zabacenim sesirom i leptir masnom, prvi levo od drveta na slici? Fala na glumackim fotkama Milorade. Pozdrav ...
Ово није Београд, то је градић Поукипси у САД, око 1905. године. Хтео сам само да вам покажем како је изгледао градић, мањи од Београда, а далеко мањи од Чикага или Њујорка. Био је буквално премрежен телефонским жицама. А телефонских стубова је било сијасет!
Српски поштари су на време направили закон, најпре да се по вароши не могу постављати стубови, него да се телефонске линије развлаче по крововима. То је било у самом почетку. Прва централа је имала свега око 200-300 бројева. То је била она у Коларчевом здању. Следећа централа је имала капацитет 1000 прикључака, и била је постављена у згради која се некад налазила испред данашње Старе телефонске централе у Косовској. Пре него што је та централа била инсталисана, телефонџије су поставили преко 11 километара подземних телефонских каблова, и тако је избегнута оваква гужва у ваздуху изнад Београда.
Na ovoj slici se vidi jedna vrlo interesantna građevina koju sam identifikovao kao pred rat započetu i usled rata nikad dovršenu višespratnicu (nije poznato ko ju je projektovao)...
Зашто ову улицу зовете Космајском, када се и тада (1980) звала као и данас - Маршала Бирјузова?
Ја је зовем Космајском јер се то каже у једном даху док за Маршала Бирјузова човек мора да удахне и да се спреми. Такође дуго ми се дешавало да кренем да кажем "Маршала Толбухина" - некако ову двојицу нисам имао раздвојене у глави па сам ишао "по звучности".
Када су се улицама давала имена Немањина, Васина, Чика Љубина и т д. није ту била реч само о присности релативно мале вароши већ и о практичности. Шта је вредело што се Славија годинама звала "Трг Димитрија Туцовића" или што се Кнез-Михајлова званично зове "Улица Кнеза Михаила". И која је поента да се улица зове Булевар кнеза Александра Карађорђевића? Па ко ће то тако звати? Одмах се ствара двојност: како се зове и како је зовемо, а онда настају проблеми. Нико те улице није тако звао нити ће их ико чист тако звати. То су примери где бирократе намећу народу решења о којима нико није размишљао да ли могу да се одрже.
Можда се Путину то не допада али ово је Космајска улица и то јој се види из сваког детаља! : )
...takoreći komšiluk - pozdrav iz VML
... pozdrav iz VML i do Dorčola ...
Sve je tu, i polucindri, i šeširi, i šubare, i fesovi i kačketi i šapke....
Ne sedi li za stolom Dobrica Milutinovic, sa zabacenim sesirom i leptir masnom, prvi levo od drveta na slici? Fala na glumackim fotkama Milorade. Pozdrav ...
Српски поштари су на време направили закон, најпре да се по вароши не могу постављати стубови, него да се телефонске линије развлаче по крововима. То је било у самом почетку. Прва централа је имала свега око 200-300 бројева. То је била она у Коларчевом здању. Следећа централа је имала капацитет 1000 прикључака, и била је постављена у згради која се некад налазила испред данашње Старе телефонске централе у Косовској. Пре него што је та централа била инсталисана, телефонџије су поставили преко 11 километара подземних телефонских каблова, и тако је избегнута оваква гужва у ваздуху изнад Београда.
... pozdrav iz VML i do Dorčola ...
Odlični, ali odlični crteži.
Arhitekta se, inače, zvao Veljko Milošević, ali mi je iz sećanja iščilelo šta je sve projektovao i koje su njegove kuće u Beogradu.
Na ovoj slici se vidi jedna vrlo interesantna građevina koju sam identifikovao kao pred rat započetu i usled rata nikad dovršenu višespratnicu (nije poznato ko ju je projektovao)...
Kosmajska, maj 1980.
Зашто ову улицу зовете Космајском, када се и тада (1980) звала као и данас - Маршала Бирјузова?
Ја је зовем Космајском јер се то каже у једном даху док за Маршала Бирјузова човек мора да удахне и да се спреми. Такође дуго ми се дешавало да кренем да кажем "Маршала Толбухина" - некако ову двојицу нисам имао раздвојене у глави па сам ишао "по звучности".
Када су се улицама давала имена Немањина, Васина, Чика Љубина и т д. није ту била реч само о присности релативно мале вароши већ и о практичности. Шта је вредело што се Славија годинама звала "Трг Димитрија Туцовића" или што се Кнез-Михајлова званично зове "Улица Кнеза Михаила". И која је поента да се улица зове Булевар кнеза Александра Карађорђевића? Па ко ће то тако звати? Одмах се ствара двојност: како се зове и како је зовемо, а онда настају проблеми. Нико те улице није тако звао нити ће их ико чист тако звати. То су примери где бирократе намећу народу решења о којима нико није размишљао да ли могу да се одрже.
Можда се Путину то не допада али ово је Космајска улица и то јој се види из сваког детаља! : )