Још једна из тог херојског доба и како су га видели Американци. Фебруар 1951. Шта ли се гради? То ће вероватно први погодити Милован или Француз. Каже "Нови Београд" али ово друго скоро па сигурно није.
Nisam prozvan, ali da nije Cvijićeva?
Nije, ima balkone. Cvijićeva nema.
Ovo će možda biti Novi Bgd ("Paviljoni")
За леву слику су и мени Павиљони прво пали на памет. Но на десној ми се чини као да постоји неко брдашце у позадини... Да ли је и она снимљена на истом месту?
The Servian tragedy, with some impressions of Macedonia, by Herbert Vivian. London, 1904.
Може ли неко да ме подсети шта смо на крају рекли, где би могла бити ова кућа? Било је речи да је на Косанчићевом венцу, али мени некако нагиб терена не одговара.
Мислим да су се овде Недељаши мало прерачунали. Иван бегова улица носи име по Ивану Црнојевићу, у песмама прозваном Иван бег. Неће бити да је ту икада живео неко истог имена. Даље, Штајнлехнерова кућа је ова у позадини, у којој је тада радила Државна штампарија. Ако је тако, онда ово ни не може бити Иван бегова улица већ је у питању неко двориште у Поп Лукиној или Бранковој. Тако ја гледам на ово.
Постоје историчари у свету који замишљају, пројектују, шта би се догодило да се неки пресудни историјски догађај није догодио. Например како би данас изгледала Енглеска да је тамо остала Римокатоличка црква, да није настало Англиканске цркве, да није било протестантизма...
Понекад ми падне на ум: Како би изгледала Србија да Франца Фердинанда није убио Србин Гаврило Принцип, него например Мухамед Мехмедбашић, или Мустафа Голубић или Иво Крањчевић, који су такође били чланови Младе Босне и борили се против аустријске окупације и за југословенство?
Да ли знате да је народни херој Слободан Принцип Сељо био синовац Гаврила Принципа, син Гавриловог брата Јове. Слободан је рођен 25. маја 1914. године месец дана пре атентата. Јово је обавестио брата Гаврила о рођењу сина, а Гаврило је предложио да се то дете назове Слободан, по тежњи становника Босне ка ослобођењу.
У породици Принципа постоји и данас Гаврило Принцип, унук Гавриловог брата Јове. Има око 60 година и живи у Источном Сарајеву.
Лепо подсећање, МиЛОраде. Мишљења сам да би све било исто јер је поента била у томе ко им је дао оружје а то су били Црнорукци. А притом су се и Мехмедбашић и Голубић сматрали за Србе.
Једна од улица најзагонетнијег имена. Да ли је понела име по Троји, по Тројану или по нечему што се ту тројило? Ја још немам идеју.
Тројанска улица. Пружала се од улице Змаја од Ноћаја до Господар Јевремове улице, пресецајући улицу Цара Уроша па косо, поред северног зида Бајрак џамије, секла је Господар Јованову улицу, пружајући се паралелно са улицом Краља Петра до Душанове улице (1872-1896), односно од Господар Јованове улице до Страхињића Бана (1896 - око 1930). Улица више не постоји.
The Servian tragedy, with some impressions of Macedonia, by Herbert Vivian. London, 1904.
Може ли неко да ме подсети шта смо на крају рекли, где би могла бити ова кућа? Било је речи да је на Косанчићевом венцу, али мени некако нагиб терена не одговара.
Znam da lupam, ali meni pomalo liči na ovaj kraj oko Gavrila Principa ulice i Crnogorske:
Лепо подсећање, Милораде. Мишљења сам да би све било исто јер је поента била у томе ко им је дао оружје а то су били Црнорукци. А притом су се и Мехмедбашић и Голубић сматрали за Србе.
Да, треба одвојити узрок и повод.
Аустријанцима није било битно како се осећају Мехмедбашић и Голубић.
Аустријанцима није било битно одакле је било оружје којим је извршен атентат.
Аустријанцима није био битан ни сам атентат.
Јер све то је било само повод или „оправдање“ за напад на Србију.
Узрок је био положај и напредовање Србије. Било је потребно покорити или потчинити Србију.
Nisam prozvan, ali da nije Cvijićeva?
Nije, ima balkone. Cvijićeva nema.
Ovo će možda biti Novi Bgd ("Paviljoni")
За леву слику су и мени Павиљони прво пали на памет. Но на десној ми се чини као да постоји неко брдашце у позадини... Да ли је и она снимљена на истом месту?
The Servian tragedy, with some impressions of Macedonia, by Herbert Vivian. London, 1904.
Може ли неко да ме подсети шта смо на крају рекли, где би могла бити ова кућа? Било је речи да је на Косанчићевом венцу, али мени некако нагиб терена не одговара.
Чини ми се да ових митинга није било тако пуно да неби могли да установимо који је ово. Запазите детаљ бандере излепљене плакатима и објавама! Лепо!
Мислим да су се овде Недељаши мало прерачунали. Иван бегова улица носи име по Ивану Црнојевићу, у песмама прозваном Иван бег. Неће бити да је ту икада живео неко истог имена. Даље, Штајнлехнерова кућа је ова у позадини, у којој је тада радила Државна штампарија. Ако је тако, онда ово ни не може бити Иван бегова улица већ је у питању неко двориште у Поп Лукиној или Бранковој. Тако ја гледам на ово.
Једна од улица најзагонетнијег имена. Да ли је понела име по Троји, по Тројану или по нечему што се ту тројило? Ја још немам идеју.
Понекад ми падне на ум: Како би изгледала Србија да Франца Фердинанда није убио Србин Гаврило Принцип, него например Мухамед Мехмедбашић, или Мустафа Голубић или Иво Крањчевић, који су такође били чланови Младе Босне и борили се против аустријске окупације и за југословенство?
Да ли знате да је народни херој Слободан Принцип Сељо био синовац Гаврила Принципа, син Гавриловог брата Јове. Слободан је рођен 25. маја 1914. године месец дана пре атентата. Јово је обавестио брата Гаврила о рођењу сина, а Гаврило је предложио да се то дете назове Слободан, по тежњи становника Босне ка ослобођењу.
У породици Принципа постоји и данас Гаврило Принцип, унук Гавриловог брата Јове. Има око 60 година и живи у Источном Сарајеву.
Лепо подсећање, МиЛОраде. Мишљења сам да би све било исто јер је поента била у томе ко им је дао оружје а то су били Црнорукци. А притом су се и Мехмедбашић и Голубић сматрали за Србе.
Тројанска улица. Пружала се од улице Змаја од Ноћаја до Господар Јевремове улице, пресецајући улицу Цара Уроша па косо, поред северног зида Бајрак џамије, секла је Господар Јованову улицу, пружајући се паралелно са улицом Краља Петра до Душанове улице (1872-1896), односно од Господар Јованове улице до Страхињића Бана (1896 - око 1930). Улица више не постоји.
The Servian tragedy, with some impressions of Macedonia, by Herbert Vivian. London, 1904.
Може ли неко да ме подсети шта смо на крају рекли, где би могла бити ова кућа? Било је речи да је на Косанчићевом венцу, али мени некако нагиб терена не одговара.
Znam da lupam, ali meni pomalo liči na ovaj kraj oko Gavrila Principa ulice i Crnogorske:
http://binged.it/1eIx7gL
Да, треба одвојити узрок и повод.
Аустријанцима није било битно како се осећају Мехмедбашић и Голубић.
Аустријанцима није било битно одакле је било оружје којим је извршен атентат.
Аустријанцима није био битан ни сам атентат.
Јер све то је било само повод или „оправдање“ за напад на Србију.
Узрок је био положај и напредовање Србије. Било је потребно покорити или потчинити Србију.