Хвала госн Мићо, мада их нисам ја сликао   А такође ни одсекао коњу главу, тако је била развијена кад ми је допала у скенер. 

Прво и прво, одличне слике!!!

Дргуо, а зашто баш 1915? Зато што има доста војске по улицама? Оно што је сигурно је да су сликане пре 1930, око које је настала већина претходних слика. Ја бих ипак рекоа да су послератне јер (1) ено ниче нека велика зграда десно на првој слици и (2) Светоникољски парк је већ добро израстао.

Одлична ствар! Хвала! Само што бих ја рекао да то није киоск, већ продавница на углу. Узгред, не знам да ли сте запазили али та слика је заправо антологијска: столар се очигледно увелико прешалтао на прављење мртвачких сандука а ено их и Аустријанци извлаче - свима су требали...

Их, чика Владо, па Ви као да не знате колика је то работа.  А вала се човек и изнервира па му више није ни до форума а камоли до понављања истог... Стварно су мука те пропале стране...

Ја бих рекао да су највероватније у питању касне двадесете. 

Pozdrav svima ...

Не знам, меншчини да прво и основно треба одредити чије ли су униформе овијех војака и надлежних органа.

Друго, сигурно није друга половина двадесетих, јер је колосек трамвајски до тада био дуплиран у том делу града. Такође, овај (белгијски) тип трамваја, по набавци моторних кола из Немачке 1923. године, више се (про)налазио на споредним линијама.

Светоникољски парк? Па можда је неко ћорнуо дрвета из истог како би наложио свој дом у зла несрећна ратна и послератна времена.

Oficir sa sabljom na konju, vojnik sa bajonetom za pojasom, bure sigurno nije sa benzinom već sa vodom, blatnjava ulica kojom je prošlo puno zaprega ili vojske ka utvrdama... Meni tako izgleda predvečerje rata.
Može da bude 1914. a može i 1915. Hotel Bristol je izgrađen 1912. Na drugoj slici se vide i spušteni metalni šaloni na izlozima. Biću zaista iznenađen (ne i uvređen) ako neko utvrdi znatniju razliku u datiranju.
A za „Mićinog konja” stvarno šteta, ali to je trenutak, možda je konj namerno zakoračio… Mogao bih celo subotnje jutro do podne da gledam ovu scenu.

Овде је одличан поглед на Земун! Црква са десне стране је Николајевска и саграђена је 1745. Лево од ње је црква блажене девице Марије завршена 1795, а нижа зграда приближно у средини слике треба да је царинарница, она је саграђена 1781. год. 

Pridružujem se predlogu Dorćolca. Trebalo bi da i Milorad [ i, s poštovanjem, još "neki" ― … ] blagovremeno najave to isto (da nabavim dostojno vino), da se blagovremeno konvertujem na naboj bezbedne prošlosti. Većina smo ovde šovinisti svega narodnog iz duše, naročito kada na fotkama razaberemo koliko se Srbstvo oslanjalo na princip časnosti. Da i ne pominjem zračenje čiste rešenosti. Srbin ne poštuje silu. Ne razmatrajući pri tome rizik vs. šansa. Ne oseća pravednički gnev. Ne oslanja se ni na intuiciju jer ona nije arbitar istine. Liberalne sklonosti u Srba uvek su u duhu nacionalnog raspoloženja. Sve to postaje evidentno sa ovih fotki. Prošlost i njen smeštajni prostor deluju manje konačni i postaju autentična akademija srbskog života i kulture. To je kao otkrivanje novih doba s onu stranu zakona o vremenu. Mada bez etosa tajnosti, ove fotke omogućuju san sazdan od realnosti, jedan ezoteričan iskorak u logici. A nema ni zabrana za stoku. Teško je precizno utvrditi koliko ono što fotke prikazuju potiče iz još nepotrošenog detinjstva naroda. Teško je proceniti sopstvene pretke, kao što neko isuviše nizak teško određuje visinu ptica.