Ovo gradilište se nalazilo negede u centru Beograda. Moj deda je od 1930-1941, zidao mnoge zgrade po Beogradu. Voleo bih da znam koji se ovo objekat zidao i gde se nalazio. Godina je negde oko 1932-33, U desnom uglu sede gospoda i vlasnici zgrade na zajedničkom ručku. Moj deda je bio preduzimać, koliko vidim jedino je prepoznatljiv krojački salon Petković-Petrović u pozadini. Molim za indetifikaciju lokacije. Hvala svima unapred.
Ово би требало да је Балканска улица, јер једино у њој 1933. постоји кројачки салон на броју 13, а да се власник презива Петровић или Петковић. Овај је Петровић Александар. Чини се да и нагиб улице одговара.
Наиме, крајем 19. века (1891.)је откривен Јонин саркофаг у Београду, најстарији ранохришћански споменик шире територије Балкана, иначе јединствен по декорацији и представама. Данас се налази у Великом барутном магацину подно Београдске тврђаве, док је реплика предње стране тренутно изложена у витрини код Делијске чесме или Академије наука или испред улаза у Галерију САНУ. Публикујући овај налаз у Старинару, професор Михаило Валтровић је веома енигматично навео позицију налаза. Већ више од 15 година покушавам да откријем где је то место. Оно што се чини као најзначајнији податак је да се откриће догодило приликом постављања темеља за кућу Марка Марковића дворског књижара. Податке о овом човеку сам нашао у некој архивској грађи с краја 19. века, али никако да поуздано дефинишем где је била његова кућа. У питању је део Београда око Јованове улице. Интересантно је да је Јелисавета Начић радила 1904. пројекат за кућу Марка Марковића трговца (ГОсподар Јованова 45а), међутим није у питању исти човек (претпостављам), пошто хронолошки не одговара време изградње прве и друге куће. Да проф. Валтровић није јасно могао да наведе место јасно ми је после увида у једну фотографију (друга половина 19. века) тог дела Београда, на којој се јасно виде парцеле, тарабе и по која приземна кућа. Тек формиран растер. Дакле уколико неко зна неку породичну причу о књижару Марку Марковићу нека је подели са нама на форуму. Уколико неко има такође податке о неким римским налазима са територије Београда такође би било веома корисно за историју Београда да је изнесе овде. Сваки податак је значајан с обзиром да археолози нису имали много могућности да ископавају по Београдским градилиштима и самим тим су многи делови Сингидунума остали непознати. Нарочито Дедиње и Сењак где су откривени најстарији римски остаци из 1. века, али је археолозима било забрањено да врше истраживања. Уколико неко има питања у вези са Београдом и околином пре 19. века, слободно нека пита, радо ћу одговорити. Хвала унапред.
Нешто није у реду. Завод за заштиту споменика заштитио је кућу књижара Марка Марковића, али ону подигнуту 1904. године! Ево текста из Политике, а исто је на сајту Завода:
"Кућа књижара Марка Марковића
Саграђена је 1904. године према пројекту прве српске жене архитекте Јелисавете Начић као угаона, академски обликована приземна породична кућа са баштом. Објекат у Господар Јовановој 45-а једини је сачувани пример породичне куће из стваралачког опуса ауторке и до данас је неизмењеног изгледа.
Својим општим архитектонским и урбанистичким концептом, кућа Марка М. Марковића, дворског књижара у време Карађорђевића, представља аутентични урбанистички израз једног времена. И данас се користи за становање."
Или Завод брља, што му не би било први пут (ставили су таблу на кућу Љубе Давидовића, а да то није Љубина кућа), или се Валтровић пребацио у времену и простору.
Иначе, 1912. у крају нема живог Марка Марковића. Ту су три удовице Марковићке: Смиљка је у Јовановој 47, што је вероватно ова заштићена; Јелисавета у Баба Вишњиној 15 и Катарина у Јевремовој 22.
Један мали одлазак у даљу прошлост...
Ево нашег Београда у приказу који нам долази из отоманске Угарске.
Мени је привукао пажњу плутајући мост на Сави и пут којим се даље иде ка вароши.
Рекао бих да је реч о позицији данашње Париске улице од угла са Карађорђевом где се чак и нека џамија налази у близини локације Саборне цркве.
Наравно, обзиром на произвољност цртежа, ово моје запажање се може приписати и машти.
Da li mi se samo cini da vidim Nebojsinu kulu u okviru fortifikacijskih zidina? Ona je sazidana u XVI (ili XVII) veku, nisam siguran, i vazan je reper. I meni se cini da se buduca Pariska lepo vidi. Doduse, ... ovaj, ne vidim zgradu "Nacional"-a ===> :).
На овом цртежу виде се ОБЕ Куле Небојше.
Под бројем 1 је данашња Кула Небојша у Доњем граду, а под бројем 2 првобитна Кула Небојша у цитадели Горњег града.
На основу тога очигледно је да је цртеж настао између 1360. године када је подигнута Кула Небојша у Доњем граду и 1690. године када је оригинална Кула Небојша заједно са цитаделом одлетела у ваздух. А када узмемо у обзир да се на цртежу виде и џамије, онда се временски период може сузити од 1521. године када је Београд потпао под турску власт до 1690. године.
У том периоду кула под бројем 1 имала је неколико имена: Бела кула, Водена кула, Дунавска кула... а када је после 1690. године кула под бројем 2 разнета, Водена кула је почетком 18. века понела њен назив који и данас има.
Иначе, термин Кула Необјша потиче од тога да онај који је у тој кули нетреба ничега да се боји јер је неосвојива.
H. na informacijama, meni vecinom, do sada, nepoznatim. Pozdrav ...
Прво да се извиним Милораду, наравно да нисам помислио да било ко овде не зна која је џамија у питању, ал ето, понело ме да додам :) За Громана барем знамо иницијале. Иначе у позадини се види Капетан-Мишино здање које грађено у више етапа, односно бочна крила су накнадно дотата да би читав комплекс какав данас познајемо на крају био заокружен и формирано двориште. То у вези са романтичарском архитектуром и кареткеристичним венцем слепих аркадица.
Главна војна и јавна телеграфско-телефонска централа Београд
Šuco,
kako se stručno zove ono što je obavijeno oko nogu kod trećeg lica....
Da se ubacim: otac mi je rekao da se to naziva "zavijači". Menjali bi se, lako bi se prali i susili a sluzili su i kao "grejači" potkolenica u hladne zimnje (kako bi otac govorio, ne "zimske" kako danas kazemo) dane. Nosile su ih mnoge vojske pa i Srbi a eto i KuK-ovci.
Ево једне породичне, година је 1970. Пре проширења моста, још увек је ту блок кућа где је сада "парк", то би требало да су бројеви 45-47. Такође и совјетски хидроглисер.
Да, те куће су срушене због проширења моста - али ни данас ми није јасно зашто су склоњена оба паркића са љуљашкама, пењалицама, клацкалицама?
Evo i ja nešto da stavim na ovu temu...
Izvinjavam se"malo"је veća...Nisam dugo postavljao,pa sam zaboravio kako se smanjuje...
Ово би требало да је Балканска улица, јер једино у њој 1933. постоји кројачки салон на броју 13, а да се власник презива Петровић или Петковић. Овај је Петровић Александар. Чини се да и нагиб улице одговара.
Нешто није у реду. Завод за заштиту споменика заштитио је кућу књижара Марка Марковића, али ону подигнуту 1904. године! Ево текста из Политике, а исто је на сајту Завода:
"Кућа књижара Марка Марковића
Саграђена је 1904. године према пројекту прве српске жене архитекте Јелисавете Начић као угаона, академски обликована приземна породична кућа са баштом. Објекат у Господар Јовановој 45-а једини је сачувани пример породичне куће из стваралачког опуса ауторке и до данас је неизмењеног изгледа.
Својим општим архитектонским и урбанистичким концептом, кућа Марка М. Марковића, дворског књижара у време Карађорђевића, представља аутентични урбанистички израз једног времена. И данас се користи за становање."
Или Завод брља, што му не би било први пут (ставили су таблу на кућу Љубе Давидовића, а да то није Љубина кућа), или се Валтровић пребацио у времену и простору.
Иначе, 1912. у крају нема живог Марка Марковића. Ту су три удовице Марковићке: Смиљка је у Јовановој 47, што је вероватно ова заштићена; Јелисавета у Баба Вишњиној 15 и Катарина у Јевремовој 22.
Ево нашег Београда у приказу који нам долази из отоманске Угарске.
Мени је привукао пажњу плутајући мост на Сави и пут којим се даље иде ка вароши.
Рекао бих да је реч о позицији данашње Париске улице од угла са Карађорђевом где се чак и нека џамија налази у близини локације Саборне цркве.
Наравно, обзиром на произвољност цртежа, ово моје запажање се може приписати и машти.
Da li mi se samo cini da vidim Nebojsinu kulu u okviru fortifikacijskih zidina? Ona je sazidana u XVI (ili XVII) veku, nisam siguran, i vazan je reper. I meni se cini da se buduca Pariska lepo vidi. Doduse, ... ovaj, ne vidim zgradu "Nacional"-a ===> :).
На овом цртежу виде се ОБЕ Куле Небојше.
Под бројем 1 је данашња Кула Небојша у Доњем граду, а под бројем 2 првобитна Кула Небојша у цитадели Горњег града.
На основу тога очигледно је да је цртеж настао између 1360. године када је подигнута Кула Небојша у Доњем граду и 1690. године када је оригинална Кула Небојша заједно са цитаделом одлетела у ваздух. А када узмемо у обзир да се на цртежу виде и џамије, онда се временски период може сузити од 1521. године када је Београд потпао под турску власт до 1690. године.
У том периоду кула под бројем 1 имала је неколико имена: Бела кула, Водена кула, Дунавска кула... а када је после 1690. године кула под бројем 2 разнета, Водена кула је почетком 18. века понела њен назив који и данас има.
Иначе, термин Кула Необјша потиче од тога да онај који је у тој кули нетреба ничега да се боји јер је неосвојива.
H. na informacijama, meni vecinom, do sada, nepoznatim. Pozdrav ...
Ako ne gresim zvao se Ivan Vasiljevic Groman.
Šuco,
kako se stručno zove ono što je obavijeno oko nogu kod trećeg lica....
Da se ubacim: otac mi je rekao da se to naziva "zavijači". Menjali bi se, lako bi se prali i susili a sluzili su i kao "grejači" potkolenica u hladne zimnje (kako bi otac govorio, ne "zimske" kako danas kazemo) dane. Nosile su ih mnoge vojske pa i Srbi a eto i KuK-ovci.
Mile, detalji su ti odlična stvar. Očekujem nastavak... Ovaj duh su izgleda dvojica....
Evo i ja nešto da stavim na ovu temu...
Izvinjavam se"malo"је veća...Nisam dugo postavljao,pa sam zaboravio kako se smanjuje...
Pozdrav!