Нисам сигуран која је локација у питању, важи за обе, неко ће можда знати:

Не знам како би другачије била обновљена фасада када на слици видимо да је добрих 3/4 потпуно очувано.
Ове радове су изводили исти они људи који би их изводили и да није дошла нова власт - врсни инжењери и врсне занатлије који су преживели рат.
Истина, могли су да их изводе и ратни заробљеници под надзором несвршених грађевинских техничара који су се определили за победничку страну и тиме постали политички подобни.
Исто тако, немамо податак зашто је баш ова зграда пажљиво и ваљано обнављана а неке нису већ су порушене иако им је било спаса а на њиховом месту сазидани нови објекти.

Ако је ова реченица изазвана судбином Коруновићеве поште коју су почели и врапци да спомињу, само ћу рећи да је о томе доста говорено и на овом форуму, као и да је било каква паралела са овом кућом  бесмислена.
Ако је пак нешто друго по среди, онда се извињавам Миловану уз савет да не залази у те воде без преке потребе јер му сасвим добро иду критике савремених реконструкција и ревитализација објеката које са уживањем читам.

Ovde izgleda neki mogu da zalaze u neke vode a nekima se to ne preporucuje ... malo sebicno ...

Није то баш тако, цитирана је само једна Милованова реченица коју сам нашао за сходно да прокоментаришем без икакве лоше намере.
Препорука за вас: прво скок па хоп.

Ову сте једноставно призвали...

.... Obrisao pogresnu identifikaciju Kostanovih slika da ne navedem na pogresan trag.

 Miša Krstić: Jazz

Džez okruženje

Sudeći po novinskim oglasima iz „Politike” na igrankama je u to vreme uvek svirao „odličan džez, sako obavezan”. Verovatno je da je broj muških glava brojčano nadmašivao broj sakoa u gradu, pa je nositi sako koji je pozajmljen od oca, brata ili druga značilo po svaku cenu izbegavati kavge i incidentne situacije u kojima bi se sako mogao oštetiti. Posetilac igranki i muzičar, ukoliko nije bio gologlav, nosio je malu beretku (za razliku od velike Njujorške bap beretke) a nikako buržujski šešir namenjen starijima ili ružni radnički kačket. Situacija neposredno posle rata, kada su „drugovi na zadatku” po igrankama sekli buržujske mašne i uske pantalone (Predrag Ivanović pominje lice po imenu Burzan) bila je prevaziđena, ali se kod sedenja „problem” kratkih muških sokni domaće proizvodnje, za razliku od dužih zapadnih, poduže održao. Zanimljivo je, ali i normalno za tadašnje prilike, da je muzičare koji su svirali po prijemima i po ambasadama vrbovala UDB-a za nemuzičku saradnju u formi „cinkarenja”, sa nepoznatim ishodom za javnost, ali treba predpostaviti da je muzičarima bilo neuputno da odole ovako „primamljivim” ponudama. Ipak, ondašnji muzičari se danas rado sećaju „tezgi” zbog izvanrednih honorara koji su često bili u visini polovine prosečne trudbeničke plate. U očima mladog urbanog društva Beograda muzičari koji su svirali po igrankama bili su zvezde (“glavne dase”), i zbog njih su se sazivale žurke koje su bile predmet prepričavanja danima.   

Сам појам  "давања савета"  садржи у себи нешто непримерено...  Савет се може заправо само тражити...

1931.