... ČČČ ... (Čuburske čarlame i čipkaste gaćice) ...
"Za vreme prvog stanovanja kod Mike (mi, matematičari zvali smo Mihaila Petrovića: Mika), vrlo često smo on i ja uveče, izlazili u neku kafanu u kojoj je svirao neki violinski orkestar. Najrađe bismo išli u kafanu gde je svirao ciganski orkestar. To je bila Čubura, gde su većinom stanovali Cigani. Tamo se sviralo i pevalo gotovo cele noći. Mi smo napuštali kafanu oko ponoći. Po tim periferijskim kafanama znao se neki red do pola noći, a tada je nastajao, kako se to obično kaže, urnebes.
Po povratku kući, Mika bi uzeo svoju omiljenu violinu i prigušenim zvukom svirao one melodije, koje smo u kafani slušali.
Još kao dečak on je počeo da svira na violini i to kao samouk. Kasnije je učio sviranje kod Arse Ciganina. Ovaj Arsa imao je svoj ciganski orkestar koji je svirao po beogradskim kafanama, a Mika je išao da ga sluša. Mnogo mu je imponovao Arsa kao primaš, pa je i Mika kasnije osnovao svoj takozvani "Suzovski orkestar" u kome je bio primaš. Ovaj "Suzovski orkestar" bio je deo "Društva Suz", koje je on osnovao krajem 19. veka po povratku sa studija iz Pariza. Cilj društva je bio zabava i veselje, svirkom I pesmom na povremenim sastancima, obično večernjim. On je govorio: "Čovek treba bar jednommesečno da se izludira". To ludiranje se sastojalo iz pesme, svirke i raznoraznih viceva i šala, koji su bili na odmerenom nivou, sa završetkom čitanja "Celomudrija ovoga sveta". U ponoć, čitanje i tumačenje "Celomudrija ovoga sveta", vršio je Jelenko Mihailović, intiman Mikin prijatelj.
"Celemudrija ovoga sveta" predstavljala su skup raznoraznih isečaka iz dnevnih listova koji se, usled štamparskih grešaka, ili nezgodne stilizacije, mogu šaljivo protumačiti. Ovi isečci, prema stepenu šaljivosti i dvosmislenosti, raspoređivani su i lepljeni u naročito za to pripremljene knjige. Ovo je u početku radio sam Mika, a docnije su mu se pridružili i ostali članovi Suza, kao i svi matematičari. Bilo je više ovakvih knjiga, ali je samo jedna ostala u životu, koja se nalazila kod Jelenka Mihailovića. Ona se i danas nalazi kod njegovih potomaka. Ostale su propale, jer je u Mikinu kuću ušla vojska posle rata iupropastila ih. Članovi Suza i orkestra bili su prijatelji i dobri poznanici i to, većinom, intelektualci.
Sastanci društva "Suz" bili su dvojaki: muški i mešoviti. Muški sastanci su biln češći, prema prilikama, mesečni ili dvomesečni, a mešovati jednom ili dva puta godišnje. Muški sastanci priređivani su u kafanama sa gurmanskim specijalitetima, među kojima je bila obavezna riba, spremljena na razne načine, a po Mikinoj sugestiji. Mešoviti pak, sastanci priređivani su po restoranima koji, kako je Mika govorno, odgovaraju otmenoj gospodi sa damama. To su bili Balkan, Kolarac (kafana), Imperijal I druge. Ja sam, posle Prvog svetskog rata, prisustvovao svim ovim sastancima. Muški sastanci bili su pousmenom dogovoru, a mešoviti sa specijalnim pozivnicama.
Reč "Suz", kako mi je objanšnjavao Mika, čuo je prvi put od šefa ciganskog orkestra Arse. Pred početak sviranja, Arsa je viknuo "Suz bre" i sviranje nastaje. Izgleda da mu je izraz "Suz bre" bio znak za davanje tona sviranja, ili muzičkim jezikom, intonacnje. Katkad je i Mika, pre početka nekog sviranja upotrebio izraz "Suz bre", ali je to bilo posle pola noći i u čistom suzovskom-muškom društvu. Samu reč "Suz" je pri sviranju često upotrebljavao. Ta mu je reč predstavljala neki muzički akord. On je imao I specijalne nazive za muzičke akorde od kojih mu je prvi "Suz".
Kako je "Društvo Suz" ili kako ga je Mika zvao "Drusto Suz", bilo veselo društvo, to je orkestar svirao, gotovo, samo vesele pesme ili muzičkim jezikom, u duru. Što se pak tiče kola za igranje, za njih se moraju "opanci" dobro pritegnuti. Ali, najteže je bilo igrati "Baba Mudrino kolo". To je igranje sa preponama. Poređaju se stolice i stolovi i pri igranju, mora da se ide preko njih. Jednom prilikom je priređen "Džumbus bal" u kafani Kolarac, kome su prisustvovale i dame. Posle večere nastala je igranka. Neposredno pred ponoć, jer se oko pola noći čita i tumači "Celomudrija ovoga sveta" zasvira, "Suzovskiorkestar" "Baba Mudrino kolo". Kolo povede Jelenko Mihailović i igrajući normalno, sačeka da se malo kolo poveća, naročito sa ženskim svetom, pa krene preko postavljenih prepona. Tada nastaje vrisak žena, jer ne mogu da se penju i koračaju preko prepona. Međutim, orkestar sve više ubrzava sviranje, a Jelenko juri napred kao besan. Tada su se za sreću ili nesreću, kako za koga, nosile uske suknje, pa počeše da pucaju i spadaju sa žena. Ali iz kola se ne može. Tu je morala da se potvrdi ona narodna poslovica "Dala baba groš da se uhvati u kolo, ali bi sada dala 100 da se pusti". Ali puštanja nema. Kadasu se nekim ženama pokazale čipkane gaćice i kombinezoni, orkestar je prestao. Po prestanku igre, žene su sa suknjama u rukama pojurile u skrivene prostorije radi doterivanja svojih toaleta.
Posle završene igre, "Baba Mudrinog kola" i, pošto su žene doterale, kako tako, svoje toalete, nastao je komentar o igranju ovog kola. Na osnovu ovog komentara i prema raspoloženju žena, primetio sam da nisu, posle ove igre bile neraspoložene. Pre bih rekao da im je ovaj način igre prijao.
"Društvo Suz", ili po Mikinom "Drusto Suz", imalo je svoju slavu "Sveti apostol Filimon", 5. decembra. Slavi je prisustvovalo samo muško društvo. To su bili članovi "Društva Suz" i drugi Mlikini poznanici i prijatelji. Slavski obred je obavljan po svim slavskim propisima: sečenje kolača sa sveštenikom i osvećenje žita. Zatim nastaje ručak, a posle ručka pesma, svirka, igra i veselje do duboko u noć. Slava je, najčešće, obavljana u stanu Jelenka Mihailovića na Tašmajdanu, jer je tamo bilo najzgodnije. Pored slavlja ustanovljene su i "paterice", koje su se proslavljale docnije, a mogle su se proslavljati makog dana u godini.
Muški sastanci Suzovaca zvali su se "Džumbus veselje ; mešoviti "Džumbus balovi ". Paterice su spadale u "Džumbus balove". Na ove "Džumbus balove" pozivani su Suzovci kao i drugi prijatelji društva sa porodicama. Svakome je slata odštampana pozivnica sa dnevnim redom, počevši od jelovnika pa do čitanja "Celomudrija", sa naznakom ulazne cene. Ceo aražman i pripreme za "Džumbus bal", vršio je Mika sa Jelenkom Mihailovićem i svojim alasima. Prva tačka je uvek bila alaska čorba spremljena po Mikinom receptu.
Prvi "Džumbus bal" koji je priređen posle Prvog svetskog rata i kome sam ja prisustvovao, bio je uhotelu Balkan. Na ulazu pored vrata, sedeo je određeni Suzovac sa otvorenom i razvučenom šubarom u koju je svaki posetilac bala morao da stavi označenu ulaznu cenu u groševima: Cena je važila za celuporodicu.Mika je sam sastavljao tekst za pozivince sa vrlo interesantnom stilizacijom. Na primer, jedenje I pijenje po sopstvenoj volji; pevanje, sviranje i igranje latinicom i ćirilicom; kako je koga milo; kafe
pijenje na persijski način. Kakav je taj način objasniću kasnije.Ovom balu Prisustvovao je i čuveni pevač sevdalinki Mijat Mijatović uz pratnju Suzovog orkestra. Bal je trajao do zore i, već je bilo uveliko svanulo, kad smo Mika i ja stigli kući.
Ovakvi su se balovi posle ređali, ali najviše jedan ili dva godišnje. Pored ovih Suzovih sastanaka obe vrste mi, matematičari, imali smo svoje večernje sastanke i to po kafanama, gde se nalazila riba ili dobar roštilj. U periodu od 1921. do 1925. godine ovi sastanci matematičara nisu bili tako česti jer, nas je bilo
malo. Ali su oni došli do naročitog izražaja 1926. godine, kada se broj matematičara uvećao."
Богами, и ја сам распаљивао ватру. Додуше, лигхт верзија. Пилеће бело!
Manje više ovo belo, ali Vukomane ovaj roštilj ti je ko onaj švajcarski čamac!? Otkud ti tolike pare? Fasciniran sam!
Olga Stojanović i njena drugarica. Jagnje je đurđevdansko-slavsko!
Manje više ovo belo, ali Vukomane ovaj roštilj ti je ko onaj švajcarski čamac!? Otkud ti tolike pare? Fasciniran sam!
Модел М57 – дефанзиван за дејствовање по живој сили холестеролом.
Фиока од шпорета и решетка стара 30 година.
Позиција „спреман за марш”
Bogami, mrtva trka!
Ovakvi su se balovi posle ređali, ali najviše jedan ili dva godišnje. Pored ovih Suzovih sastanaka obe vrste mi, matematičari, imali smo svoje večernje sastanke i to po kafanama, gde se nalazila riba ili dobar roštilj. U periodu od 1921. do 1925. godine ovi sastanci matematičara nisu bili tako česti jer, nas je bilo
http://myelab.net/~cane/T%20Pejovic_Moje%20uspomene/T_Pejovic_knjiga2.pdf
KK nemoj da kukaš, skenirao pa mi žao da bacim
