Него, у последње време сам нешто запоставио постављање сличица. Ево једна лепа, како бисте рекли "премијерно" мада се ради о добро познатој локацији:
........
Pa, i nije baš poznata....ali je fenomenalna
Ovi bedemi su srušeni zbog trasiranja ulice i izmeštanja paruge nakon izgradnje Beton hale.
Кућа породице Жујовић подигнута средином XIX века у бондруку, зидана лепом, представља најстарију кућу доњег потеза Карађорђеве улице. То је прелазни тип куће са елементима балканске и средњоевропске архитектуре. Главни део окренут је према улици, а крило представља вероватно нешто каснију везу између предње куће и задњег дворишног објекта, такоће у бондруку. Интересантно је даље ширење по дубини, то јест уз висину шанца имања породице Жујовић. Оно се простире до улице Косанчићев венац. На овај простор пење се степеништем кроз дворишну кућу и даље, другим степеништем, поред још једне мање, такође бондручне куће породице Жујовић. Читав овај комплекс са поменутом везом Карађорђева-Косанчићев венац потребно је сачувати. Аутентичност и атрактивност куће Жујовића пружа разнолике могућности њене ревитализације. Посебно је леп ентеријер у дрвету са тремом некада застакљеним шареним стаклом. Овакав простор носи у себи још по мало орјенталног штимунга.
Локали у приземљу могу да добију разнолику намену, на спрату је могуће отворити продавницу нарочитих ћилима и персијских тепиха на пример, или неки други сличан ексклузивни продајни простор. Преласком на горwи виши ниво према Косанчићевом венцу на овом простору је могуће формирати ресторан са изванредним видиковцем. Из свега излази да на овом делу потез Косанчићев венац-Карађорђева треба решавати комплексно са евентуалним могућим објектом на локацији Косанчићев венац бр. 21. У стени иза куће Жујовића из Карађорђеве улице улази се у лагум.
Кућа је данас напуштена и потпуно девастирана. Фасада је упропашћена приликом покушаја реконструкције током деведесетих,од стране фирме “Процес-Продукт инжењеринг” а онда су радови стали.
Тих година, у “Политици” је изашао чланак са следећим садржајем: “Поштујући услове Завода за заштиту споменика културе града, кући ћемо вратити некадашњи изглед обнављањем њене дрвене конструкције, постављањем нове ћерамиде на кров и враћањем старе фасаде. Тако ће у Карађорђевој 29. поново осванути кућа са прозорима од храстовине, онакви какви се могу видети на зидовима кафане “?”, и дрвеним балконима у унутрашњости кућа какве су се градиле у време кнеза Милоша. Уколико нам за овај пројект завод да сагласност, одмах ћемо почети обнову фасаде. Иначе, целу кућу реконструисаћемо својим средствима, макар то и потрајало – каже Мирослав Загорац, директор Процес-Продукт инжењеринга. Стара грађевина површине 1000 квадрата биће реконструисана за пословне потребе Процес-Продукт инжењеринга. Обновиће се и други-стражњи део куће, односно три велике сале исклесане у стени. У радњама у приземљу, испод канцеларија, како сазнајемо наћи ће се изложбени и продајни салон машина, уређаја, фонтана и других производа Процес-Продукт инжењеринга.”
Предузеће је у међувремену пропало и кућа већ петнаест година пропада.
То је иначе одломак из анекса мог прастарог семинарског рада о Карађорђевој Информације су мукотрпно прикупљане и преписиване у Заводу за ЗСКБГ.
Иначе, овако је изгледала 2003, каква је и дан данас Део дворишног крила није порушен приликом речене реконструкције али се у међувреману самоурушио.
У ствари сада сам схватила.... Решисте драги људи да ме данас "убијете" информацијама :) Прочитала сам текст неколико пута и прошетла мислима сваким "басамаком" како су га тадашњи станари звали. Да, кућа јесте излазила на Косанчићев венац стрмим басамацима, до предивног видиковца на крову куће (где смо се често лети сунчали). Постојао је и улаз у лагум, али не сећам се да је неко дао одушка својој знатижељи.
Слике унутрашњег дела куће не знам да ли негде постоје, али су на моју велику срећу овековечене више од 15 минута у филму "Шмекер".
Својевремено, сам чула за идеју да ће кућа бити обновљена и дан-данас се томе надам. А да ли ће заиста?
Негде сам написала да мислим да би Београд изгубио идентитет ако нестану те сада веома неугледне кућице у Карађорђевој улици.
Често сам се правила важна и хвалила да сам рођена у јединој старој београдској улици која излази на реку :)
И шта још написати - осим драги Костане, надам се да је Ваш семинарски рад оцењен највишом оценом !
Хвала Вам од срца !
Пошто схватам да се озбиљно бавите и да сте се дуго бавили Карађорђевом улицом, имам једно питање за вас:
Ову ми је фотографију својевремено послао господин Јуришић као енигму за коју није нашао локацију.
Ради се о пословници ''Српске Банке'' која би по пропратном тексту уз ову фотографију требало да се налазила у Карађорђевој улици...
По мени, ако се налазила у Карађорђевој, ( зграда је Сецесија, види се да је подигнута или преправљена пре 1914 године), могуће је једино да се налазила у једном од два блока зграда, од Каменичке до улице Краљевића Марка...
Ни на једној фотографији које сам до сада видео овог дела града нисам нашао ништа што би ми у разрешавању ове енигме помогло.
Пошто схватам да се озбиљно бавите и да сте се дуго бавили Карађорђевом улицом, имам једно питање за вас:
Ову ми је фотографију својевремено послао господин Јуришић као енигму за коју није нашао локацију.
........
Ради се о пословници ''Српске Банке'' која би по пропратном тексту уз ову фотографију требало да се налазила у Карађорђевој улици...
...............
По мени, ако се налазила у Карађорђевој, ( зграда је Сецесија, види се да је подигнута или преправљена пре 1914 године), могуће је једино да се налазила у једном од два блока зграда, од Каменичке до улице Краљевића Марка...
Ни на једној фотографији које сам до сада видео овог дела града нисам нашао ништа што би ми у разрешавању ове енигме помогло.
Пошто схватам да се озбиљно бавите и да сте се дуго бавили Карађорђевом улицом, имам једно питање за вас:
Ову ми је фотографију својевремено послао господин Јуришић као енигму за коју није нашао локацију.
Ради се о пословници ''Српске Банке'' која би по пропратном тексту уз ову фотографију требало да се налазила у Карађорђевој улици...
Што волим кад видимо неку нову кућу! Још ако је од пре Првог светског рата - јаоооо! : ) А највише волим када сазнамо и где је била, како је наставила и како је завршила. Иначе, чудо је та Карађорђева а ово како данас изгледа је одраз небриге о вредним стварима у нашем граду.
Онолики отворише Facebook страницу са фотографијама старог Београда, поткрадају нас беспрекидно и бесомучно китећи се туђим перјем, уз то силне грешке праве у опису слика, не умеју одавде ни да препишу...
Само ми немамо нашу званичну страницу... Шта о овом предлогу мислите?
Пошто схватам да се озбиљно бавите и да сте се дуго бавили Карађорђевом улицом, имам једно питање за вас:
Ову ми је фотографију својевремено послао господин Јуришић као енигму за коју није нашао локацију.
Ради се о пословници ''Српске Банке'' која би по пропратном тексту уз ову фотографију требало да се налазила у Карађорђевој улици...
По мени, ако се налазила у Карађорђевој, ( зграда је Сецесија, види се да је подигнута или преправљена пре 1914 године), могуће је једино да се налазила у једном од два блока зграда, од Каменичке до улице Краљевића Марка...
Ни на једној фотографији које сам до сада видео овог дела града нисам нашао ништа што би ми у разрешавању ове енигме помогло.
Да ли ви случајно о овоме нешто знате?
Гос"н Француз, нисам баш толики зналац иако ме тема изузетно занима али ето, у међувремену је мистерија решена захваљујћи Рељи Иначе баш сам размишљао о том блоку између Загребачке, тадашње Суботичке и Краљевића Марка али очигледно да смо били на погрешном трагу.
Него ево да не пропадне постављам план тог дела са диспозицијом објеката из "Наслеђа" а који сам био припремио не би ли нам помогао...
“Na osnovu svedočenja kompetentnih savremenika (B. Simić, V.Simić, V.Đonović, P.Ivanović) može se smatrati da je do kraja Drugog svetskog rata u Beogradu džez bio prisutan samo u vidu nagoveštaja i impresije, uprkos nekim pristrasnim nastojanjima da se na džez gleda “šire”. Prema mišljenju Vojislava Simića tadašnje beogradske improvizacije nisu bile ono što se smatra u današnjem džez smislu te reči (kreiranje novih melodija po postojećem harmonskom planu teme), već stidljivo variranje i ukrašavanje melodije same teme. U predratnom periodu se pominju samo (ili jedino postoje) dvojica sposobnih improvizatora – bubnjar Isa Alfandari, koji je ubijen za vreme rata, i klarinetista Milan Pavlović (1906-1970), koji je, kažu, 1928. godine doneo u Beograd prvi alt-saksofon. Kao bogataški potomak Ćir Mijajla Pavlovića, Milan Pavlović je prethodno studirao u Švajcarskoj (Nojšatelu) i kasnije boravio u Parizu, odakle je doneo kolekciju gramofonskih ploča. Legenda kaže da je u Parizu imao prilike da kontaktira sa Džangom, pa čak i Sidnijem Bešeom. Po povratku u Beograd, kao čovek koji nije čitao note, pa prema tome nije u početku svirao u tadašnjim ansamblima gde se muzika isključivo čitala, imao je rezervisan sto u ”Inžinjerskom domu” u ul. Kneza Miloša (danas bioskop “Tackwood”) i to uz samu binu, odakle bi davao signale orkestru kada je želeo da odsvira improvizovani solo uz pratnju ritam sekcije. Kasnije je Pavlović svirao u ”Ratničkom domu” (Dom vojske) sa orkestrom za igru, a nemogućnost čitanja sa lista kompenzovao je izuzetnim muzičkim pamćenjem. Pavlović, upamćen po lepom tonu i maniru koji je podsećao na Džonija Hodžisa, nastavio je uspešno da svira i posle rata kada su se pojavili njemu dorasli improvizatori mlađe generacije. ”Čika Milan” je zaslužan što je izdejstvovao tajno odobrenje funkcionara Đilasa za nabavku ”Selmer” instrumenata za orkestar KUD “Polet” i džez ploča, u poratno vreme kada je uvoz sa Zapada bio težak. Ali kada je kao visoki bankarski činovnik dobio za šefa jednog bivšeg partizana, on je 1959. godine, kao svetski čovek koji je i mlađima persirao, momentalno dao otkaz i prodao imanje na Topčiderskom Brdu. Na zaprepašćenje srpskih džezista kupio je kuću na selu kraj Topole, gde je preneo svoje ploče i izolovao se, i gde je umro.
Pavloviću i Alfandariju se po značaju može pridodati i gitarista Mirko Marković, koji je po saznanju bubnjara Radeta Milivojevića dobijao ploče džez muzike od rođaka iz Amerike. Verovatno je njegovom zaslugom Radio Beograd krajem tridesetih godina puštao u program snimke Djuka Elingtona. Marković je 1939. godine bio poslat od strane jugoslovenske države sa malim sastavom na Svetsku izložbu u Njujork. U Americi je produžio boravak, gde ga je kasnije zadesio i rat, a život je izgubio u jednom požaru.
........
Pa, i nije baš poznata....ali je fenomenalna
Ovi bedemi su srušeni zbog trasiranja ulice i izmeštanja paruge nakon izgradnje Beton hale.
Карађорђева 29
То је иначе одломак из анекса мог прастарог семинарског рада о Карађорђевој
Иначе, овако је изгледала 2003, каква је и дан данас
У ствари сада сам схватила.... Решисте драги људи да ме данас "убијете" информацијама :) Прочитала сам текст неколико пута и прошетла мислима сваким "басамаком" како су га тадашњи станари звали. Да, кућа јесте излазила на Косанчићев венац стрмим басамацима, до предивног видиковца на крову куће (где смо се често лети сунчали). Постојао је и улаз у лагум, али не сећам се да је неко дао одушка својој знатижељи.
Слике унутрашњег дела куће не знам да ли негде постоје, али су на моју велику срећу овековечене више од 15 минута у филму "Шмекер".
Својевремено, сам чула за идеју да ће кућа бити обновљена и дан-данас се томе надам. А да ли ће заиста?
Негде сам написала да мислим да би Београд изгубио идентитет ако нестану те сада веома неугледне кућице у Карађорђевој улици.
Често сам се правила важна и хвалила да сам рођена у јединој старој београдској улици која излази на реку :)
И шта још написати - осим драги Костане, надам се да је Ваш семинарски рад оцењен највишом оценом !
Хвала Вам од срца !
Пошто схватам да се озбиљно бавите и да сте се дуго бавили Карађорђевом улицом, имам једно питање за вас:
Ову ми је фотографију својевремено послао господин Јуришић као енигму за коју није нашао локацију.
Ради се о пословници ''Српске Банке'' која би по пропратном тексту уз ову фотографију требало да се налазила у Карађорђевој улици...
По мени, ако се налазила у Карађорђевој, ( зграда је Сецесија, види се да је подигнута или преправљена пре 1914 године), могуће је једино да се налазила у једном од два блока зграда, од Каменичке до улице Краљевића Марка...
Ни на једној фотографији које сам до сада видео овог дела града нисам нашао ништа што би ми у разрешавању ове енигме помогло.
Да ли ви случајно о овоме нешто знате?
Пошто схватам да се озбиљно бавите и да сте се дуго бавили Карађорђевом улицом, имам једно питање за вас:
Ову ми је фотографију својевремено послао господин Јуришић као енигму за коју није нашао локацију.
........
Ради се о пословници ''Српске Банке'' која би по пропратном тексту уз ову фотографију требало да се налазила у Карађорђевој улици...
...............
По мени, ако се налазила у Карађорђевој, ( зграда је Сецесија, види се да је подигнута или преправљена пре 1914 године), могуће је једино да се налазила у једном од два блока зграда, од Каменичке до улице Краљевића Марка...
Ни на једној фотографији које сам до сада видео овог дела града нисам нашао ништа што би ми у разрешавању ове енигме помогло.
Да ли ви случајно о овоме нешто знате?
Ova zgrada, iz zbirke Jeremije Stanojevića koju se Zvezdarka skenirala i postavila na starom forumu, izgleda kao nadzidana kuća za koju se raspituješ
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=32921496&postcount=3123
Možda grešim, ali prvi spratovi ove dve kuće imaju nekoliko zajedničkih elemenata...
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=32921496&postcount=3123
Možda grešim, ali prvi spratovi ove dve kuće imaju nekoliko zajedničkih elemenata...
Сјајно! Јесте то је то! Решено!
Пошто схватам да се озбиљно бавите и да сте се дуго бавили Карађорђевом улицом, имам једно питање за вас:
Ову ми је фотографију својевремено послао господин Јуришић као енигму за коју није нашао локацију.
Ради се о пословници ''Српске Банке'' која би по пропратном тексту уз ову фотографију требало да се налазила у Карађорђевој улици...
Што волим кад видимо неку нову кућу! Још ако је од пре Првог светског рата - јаоооо! : ) А највише волим када сазнамо и где је била, како је наставила и како је завршила. Иначе, чудо је та Карађорђева а ово како данас изгледа је одраз небриге о вредним стварима у нашем граду.
Онолики отворише Facebook страницу са фотографијама старог Београда, поткрадају нас беспрекидно и бесомучно китећи се туђим перјем, уз то силне грешке праве у опису слика, не умеју одавде ни да препишу...
Само ми немамо нашу званичну страницу...
Пошто схватам да се озбиљно бавите и да сте се дуго бавили Карађорђевом улицом, имам једно питање за вас:
Ову ми је фотографију својевремено послао господин Јуришић као енигму за коју није нашао локацију.
Ради се о пословници ''Српске Банке'' која би по пропратном тексту уз ову фотографију требало да се налазила у Карађорђевој улици...
По мени, ако се налазила у Карађорђевој, ( зграда је Сецесија, види се да је подигнута или преправљена пре 1914 године), могуће је једино да се налазила у једном од два блока зграда, од Каменичке до улице Краљевића Марка...
Ни на једној фотографији које сам до сада видео овог дела града нисам нашао ништа што би ми у разрешавању ове енигме помогло.
Да ли ви случајно о овоме нешто знате?
Гос"н Француз, нисам баш толики зналац иако ме тема изузетно занима али ето, у међувремену је мистерија решена захваљујћи Рељи
Него ево да не пропадне постављам план тог дела са диспозицијом објеката из "Наслеђа" а који сам био припремио не би ли нам помогао...
Nego, kakva je ovo skalemerija sa dva točka parkirana ispred ove kuće?
Zar nismo skoro imali fotografiju upravo ovakve iste "aparaure"?
Praistorija do 1945. godine
“Na osnovu svedočenja kompetentnih savremenika (B. Simić, V.Simić, V.Đonović, P.Ivanović) može se smatrati da je do kraja Drugog svetskog rata u Beogradu džez bio prisutan samo u vidu nagoveštaja i impresije, uprkos nekim pristrasnim nastojanjima da se na džez gleda “šire”. Prema mišljenju Vojislava Simića tadašnje beogradske improvizacije nisu bile ono što se smatra u današnjem džez smislu te reči (kreiranje novih melodija po postojećem harmonskom planu teme), već stidljivo variranje i ukrašavanje melodije same teme. U predratnom periodu se pominju samo (ili jedino postoje) dvojica sposobnih improvizatora – bubnjar Isa Alfandari, koji je ubijen za vreme rata, i klarinetista Milan Pavlović (1906-1970), koji je, kažu, 1928. godine doneo u Beograd prvi alt-saksofon. Kao bogataški potomak Ćir Mijajla Pavlovića, Milan Pavlović je prethodno studirao u Švajcarskoj (Nojšatelu) i kasnije boravio u Parizu, odakle je doneo kolekciju gramofonskih ploča. Legenda kaže da je u Parizu imao prilike da kontaktira sa Džangom, pa čak i Sidnijem Bešeom. Po povratku u Beograd, kao čovek koji nije čitao note, pa prema tome nije u početku svirao u tadašnjim ansamblima gde se muzika isključivo čitala, imao je rezervisan sto u ”Inžinjerskom domu” u ul. Kneza Miloša (danas bioskop “Tackwood”) i to uz samu binu, odakle bi davao signale orkestru kada je želeo da odsvira improvizovani solo uz pratnju ritam sekcije. Kasnije je Pavlović svirao u ”Ratničkom domu” (Dom vojske) sa orkestrom za igru, a nemogućnost čitanja sa lista kompenzovao je izuzetnim muzičkim pamćenjem. Pavlović, upamćen po lepom tonu i maniru koji je podsećao na Džonija Hodžisa, nastavio je uspešno da svira i posle rata kada su se pojavili njemu dorasli improvizatori mlađe generacije. ”Čika Milan” je zaslužan što je izdejstvovao tajno odobrenje funkcionara Đilasa za nabavku ”Selmer” instrumenata za orkestar KUD “Polet” i džez ploča, u poratno vreme kada je uvoz sa Zapada bio težak. Ali kada je kao visoki bankarski činovnik dobio za šefa jednog bivšeg partizana, on je 1959. godine, kao svetski čovek koji je i mlađima persirao, momentalno dao otkaz i prodao imanje na Topčiderskom Brdu. Na zaprepašćenje srpskih džezista kupio je kuću na selu kraj Topole, gde je preneo svoje ploče i izolovao se, i gde je umro.
Pavloviću i Alfandariju se po značaju može pridodati i gitarista Mirko Marković, koji je po saznanju bubnjara Radeta Milivojevića dobijao ploče džez muzike od rođaka iz Amerike. Verovatno je njegovom zaslugom Radio Beograd krajem tridesetih godina puštao u program snimke Djuka Elingtona. Marković je 1939. godine bio poslat od strane jugoslovenske države sa malim sastavom na Svetsku izložbu u Njujork. U Americi je produžio boravak, gde ga je kasnije zadesio i rat, a život je izgubio u jednom požaru.