lion, hvala na komentaru vezanom za Vladu Ilića. Nisam znao za detalje o broju konfiskovanih konja, ali sam znao da ih je znatan broj...
Pošto trenutno sam pri dovršetku jedne publikacije/knjige koja se bavi jugoslovenskim derbi pobenicima između dva rata,
voleo bih da tu knjigu ilustrujem što većim brojem slika sa beogradskog hipodroma između dva rata, a pogotovu slikama konja koji su pobeđivali
u Derbiju.
Kao što ti je verovatno poznato, Vlada Ilić je imao najveći broj konja koji su pobeđivali u toj trci, što samostalno, što u
okviru ergele Kamendin koju je jedno vreme držao ortački sa Đokom Dunđerskim i sasvim sigurno je bio naš daleko
najuspešniji vlasnik trkačkih grla između dva rata.
Ako znaš još nešto više o tome, a posebno ako poseduješ neku fotografiju vezanu za konje Vlade Ilića,
jako bih voleo da mi se javiš na moj mejl dimm et eunet.rs.
Zdravko Šotra MADERA(ŠI) –
I u „Maderi“ sam bio u stalnoj postavi gostiju. Tu sam imao sasvim drukčije društvo – „maderaše“. Partizanovci su tvrdili da je „Madera“ jazbina iz koje moćna zvezdaška mafija upravlja državom. Valjda zato što je posle rata u toj zgradi bio CKKPJ, a u „Maderi“ im je bila menza. Neki od njih su nastavili da tu dolaze a i da navijaju za Zvezdu, naročito Draža Marković. Miljan Miljanić je imao dobro posećenu ložu, pa se partizanovcima činilo da se tu nešto mutno odlučuje. A jedino što je istina je da su u „Maderu“ dolazili skoro isključivo zvezdaši.
Tu su uvek bili Ljuba Tadić, dr Aca Obradović, fini predratni gospodin, član svetskih fudbalskih asocijacija dr Mihajlo Andrejević, Bane Vukosavljević i Škoba Božović, nekadašnji teniseri Ika Panajotović i Ivko Plećević, stari novinar Predrag Milojević, predratni dopisnik „Politike“ iz Berlina koji je intervjuisao Hitlera, reditelji Stole Janković, Saša Petrović... Odatle su mnogi, jedan po jedan, odlazili u večnu kuću.
Tu je bio i Ciga Ilić, kozer i pisac scenarija za film „Subotom uveče“. Veliki kozer je bio i moj drug iz Prve muške, Miša Radan, predsednik Svetskog vaterpolo saveza.
te]
Odlična fotka.
D ali znate da je Šobota bio jedan od najznačaniji za procvat beogradskoj muškog šminkeraja i uspon subulture "šminkera" s kraja sedamdesetih i u ranim osamdesetim.
Kolege da li imate još nekih sličnih fotki....
V.A.][quote=ZvezdarkaVracaric<br /> је написао/ла:
[/quo
te]
Odlična fotka.
D ali znate da je Šobota bio jedan od najznačaniji za procvat beogradskoj muškog šminkeraja i uspon subulture "šminkera" s kraja sedamdesetih i u ranim osamdesetim.
Kolege da li imate još nekih sličnih fotki....
Ovo je fotografija fudbalskog tima iz 1939 god. Na fotografiji je jedan od naših najboljh fudbalera posle rata, zanimljivo je i gde se nalazilo igralište. Za mnoge nepoznato mesto, a za neke znance kojih na forumu ima dosta, jako prepoznatljivo mesto.
Конкордатска криза или Конкордатска борба је назив за верско-политичку кризу у Краљевини Југославији која се распламсала 1937. године. Министар правде Људевит Ауер је потписао конкордат у Риму 1935. године. Новембра 1936. Намесништво је издало указ којим је овластило Владу Стојадиновић-Корошец-Спахо да Конкордат упути Народној скупштини на усвајање. Децембра 1936. године Архијерејски сабор упутио је влади меморандума са поруком да Српска православна црква не може на такву одлуку да пристане.
Жандари су имали наређење да спрече демонстранте да прођу поред Дома Народне скупштине која је заседала док су демонстранти желели да истрају у својим намерама покушавши да пробију жандарски кордон, након чега је дошло до изгреда.
За 19. јул 1937. године, када је била заказана седница Скупштине о Конкордату, било је заказано и молетествије за оздрављење оболелог патријарха. Полиција је забранила скуп. Литија је требало да крене од Саборне цркве у Београду до храма Светог Саве. Замишљена „као велика манифетсација у борби против Конкордата“, литија је кренула у Кнез Михаилову улицу. У Кнез Михаловој дошло је до сукоба грађана и полиције. Интервениција полиције је била насилна али су повреде учесника литије преувеличаване. Политичка борба, око Конкордата се наставила. Кнезу Павлу је упућен меморандум Светог синода „у коме се тражило да одмах Краљевска влада др Милана Сојадиновића поднесе оставку и да се Конкордат скине са дневног реда. Стојадиновић није хтео да одустане од ратификације Конкордата. Притисци на посланике да не гласају за Конкордат вршени су са разних страна — од Цркве до опозиционара.
После гласања у Скупштини 1. августa 1937. године, Свети архијерејски синод једногласно је донео одлуку о ескомуникацији министара и посланика православне вере, који су гласали за Конкордат и искључени су из цркве. Председник владе Стојадиновић је тражио да се укине ескомуникација. После Владиног одрицања од конкордата и Црква је попустила у свом ставу према ескомуникацији. На спољнополитичком плану, Стојадиновић је конкордатом хтео да потврди своје пријатељске везе са италијанском владом. Али, и италијанска влада, бринући се да конкордатска криза не доведе до Стојадиновићевог пада, почела се хладити према конкордату. Пошто су обе стране у спору попустиле, у фебруару 1938. године, за новог патријарха изабран је Гаврило Дожић. На тај избор утицао је Милан Стојадиновић. Црногорски митрополит био је његов пријатељ још од двадесетих година, када је као радикалски посланик ишао по Црној Гори.
Pošto trenutno sam pri dovršetku jedne publikacije/knjige koja se bavi jugoslovenskim derbi pobenicima između dva rata,
voleo bih da tu knjigu ilustrujem što većim brojem slika sa beogradskog hipodroma između dva rata, a pogotovu slikama konja koji su pobeđivali
u Derbiju.
Kao što ti je verovatno poznato, Vlada Ilić je imao najveći broj konja koji su pobeđivali u toj trci, što samostalno, što u
okviru ergele Kamendin koju je jedno vreme držao ortački sa Đokom Dunđerskim i sasvim sigurno je bio naš daleko
najuspešniji vlasnik trkačkih grla između dva rata.
Ako znaš još nešto više o tome, a posebno ako poseduješ neku fotografiju vezanu za konje Vlade Ilića,
jako bih voleo da mi se javiš na moj mejl dimm et eunet.rs.
Srdačan pozdrav
Miodrag Milovanović
I u „Maderi“ sam bio u stalnoj postavi gostiju. Tu sam imao sasvim drukčije društvo – „maderaše“. Partizanovci su tvrdili da je „Madera“ jazbina iz koje moćna zvezdaška mafija upravlja državom. Valjda zato što je posle rata u toj zgradi bio CKKPJ, a u „Maderi“ im je bila menza. Neki od njih su nastavili da tu dolaze a i da navijaju za Zvezdu, naročito Draža Marković. Miljan Miljanić je imao dobro posećenu ložu, pa se partizanovcima činilo da se tu nešto mutno odlučuje. A jedino što je istina je da su u „Maderu“ dolazili skoro isključivo zvezdaši.
Tu su uvek bili Ljuba Tadić, dr Aca Obradović, fini predratni gospodin, član svetskih fudbalskih asocijacija dr Mihajlo Andrejević, Bane Vukosavljević i Škoba Božović, nekadašnji teniseri Ika Panajotović i Ivko Plećević, stari novinar Predrag Milojević, predratni dopisnik „Politike“ iz Berlina koji je intervjuisao Hitlera, reditelji Stole Janković, Saša Petrović... Odatle su mnogi, jedan po jedan, odlazili u večnu kuću.
Tu je bio i Ciga Ilić, kozer i pisac scenarija za film „Subotom uveče“. Veliki kozer je bio i moj drug iz Prve muške, Miša Radan, predsednik Svetskog vaterpolo saveza.
http://www.svedok.rs/index.asp?show=91217
]
te]
Odlična fotka.
D ali znate da je Šobota bio jedan od najznačaniji za procvat beogradskoj muškog šminkeraja i uspon subulture "šminkera" s kraja sedamdesetih i u ranim osamdesetim.
Kolege da li imate još nekih sličnih fotki....
Molim Vas ako možete da pomognete. Šta bi tokom okupacije u Beogradu moglo da bude Stevan Nemanja - ulica, hotel, restoran, kafana?
te]
Odlična fotka.
D ali znate da je Šobota bio jedan od najznačaniji za procvat beogradskoj muškog šminkeraja i uspon subulture "šminkera" s kraja sedamdesetih i u ranim osamdesetim.
Kolege da li imate još nekih sličnih fotki....
Ih da li znamo ... Šiš'o se tamo ....
Жандари су имали наређење да спрече демонстранте да прођу поред Дома Народне скупштине која је заседала док су демонстранти желели да истрају у својим намерама покушавши да пробију жандарски кордон, након чега је дошло до изгреда.
За 19. јул 1937. године, када је била заказана седница Скупштине о Конкордату, било је заказано и молетествије за оздрављење оболелог патријарха. Полиција је забранила скуп. Литија је требало да крене од Саборне цркве у Београду до храма Светог Саве. Замишљена „као велика манифетсација у борби против Конкордата“, литија је кренула у Кнез Михаилову улицу. У Кнез Михаловој дошло је до сукоба грађана и полиције. Интервениција полиције је била насилна али су повреде учесника литије преувеличаване. Политичка борба, око Конкордата се наставила. Кнезу Павлу је упућен меморандум Светог синода „у коме се тражило да одмах Краљевска влада др Милана Сојадиновића поднесе оставку и да се Конкордат скине са дневног реда. Стојадиновић није хтео да одустане од ратификације Конкордата. Притисци на посланике да не гласају за Конкордат вршени су са разних страна — од Цркве до опозиционара.
После гласања у Скупштини 1. августa 1937. године, Свети архијерејски синод једногласно је донео одлуку о ескомуникацији министара и посланика православне вере, који су гласали за Конкордат и искључени су из цркве. Председник владе Стојадиновић је тражио да се укине ескомуникација. После Владиног одрицања од конкордата и Црква је попустила у свом ставу према ескомуникацији. На спољнополитичком плану, Стојадиновић је конкордатом хтео да потврди своје пријатељске везе са италијанском владом. Али, и италијанска влада, бринући се да конкордатска криза не доведе до Стојадиновићевог пада, почела се хладити према конкордату. Пошто су обе стране у спору попустиле, у фебруару 1938. године, за новог патријарха изабран је Гаврило Дожић. На тај избор утицао је Милан Стојадиновић. Црногорски митрополит био је његов пријатељ још од двадесетих година, када је као радикалски посланик ишао по Црној Гори.
Зграда краткоталасне станице Београд из 1938.г Налази се на старом Батајничком друму, данас је ова грађевина самачки хотел.