"- Nemci su ušli u Beograd 12. aprila i odmah je zavladao užas. Ova fotografija prikazuje isključivo muškarce, verovatno Jevreje sa Dorćola gde su najčešće živeli, kojima je naređeno da dođu na zborno mesto na Kalemegdan. Odakle su, kako piše, odvođeni na prinudni rad na raščišćavanju ruševina nakon bombardovanja - kaže Vojislava Radovanović, upravnica Jevrejskog istorijskog muzeja. "
"- Nemci su ušli u Beograd 12. aprila i odmah je zavladao užas. Ova fotografija prikazuje isključivo muškarce, verovatno Jevreje sa Dorćola gde su najčešće živeli, kojima je naređeno da dođu na zborno mesto na Kalemegdan. Odakle su, kako piše, odvođeni na prinudni rad na raščišćavanju ruševina nakon bombardovanja - kaže Vojislava Radovanović, upravnica Jevrejskog istorijskog muzeja. "
Ako je mini-golf radio do 1997. to je više nego što sam mislio. A šta sam mislio nije ni važno.
Što se tiče Jevreja, oni su tu evidentirani i podeljene su im žute trake. Žene i decu nisu tada dirali. Po priči moje komšinice, njihove žene su krajem leta još kupovale paradajz i pravile zimnicu. Niko nije ni slutio šta će da se desi. Jeste, u početku je to bilo zbog radne obaveze i raščišćavanja ruševina, dok su kasnije (naročito od 20. do 29. jula 1941) odvođeni na streljanje radi odmazde. Oni koji nisu bili streljani ili ugušeni ukamionima-plin skim komorama, završili su u nekom od mnogo brojnih koncentracionih logora. U oktobru iste godine, na put bez povratka odvedene su i njihove porodice. Stoga je i ovo mesto sam početak njihovog stradanja.
Ja sam samo reagovao zato što sam u nekim medijima i na drugim internet stranama već čitao tumačenja ovih fotografija, da se na njima vidi logor za Jevreje na Kalemgdanu. Takav logor nije postojao. Da, može se reći da od ovog trenutka počinje njihov progon i stradanje.
Na samom http://www.bild.bundesarchiv.de odakle i potiču fotografije jasno piše (uz savršeno poznavanje nemačkog jezika na Google Translate) je da u pitanju april 1941 i da se na fotografijama vidi registracija muških Jevreja iz Beograda za slanje na prisilni rad. A mi danas znamo da se to odnosi na raščišćavanje ruševina od bombardovanja.
Zla sudbina Jevreja je opšte poznata.
Ono što mene zanima je uloga beogradske policije u ovom popisu. Spiskove drži neki čovek u civilnom odelu, a uniformisani policjaci, starijih godina, stoje kao bel-bojevi na usluzi. Fotografije su datirane na april 1941. Komesarska uprava Milana Aćomovića je postavljena 30.aprila 1941.
Na sasvim solidnom sajtu semlin-info stoji (na osnovu citiranih izvora) "Od prvog dana okupacije, članovi jevrejske zajednice u Srbiji i Banatu bili su podvrgnuti različitim vidovima diskriminacije. Već 13. aprila 1941., čak pre nego što je Jugoslovenska Armija zvanično kapitulirala, Vilhelm Fuhs (Wilhelm Fuchs), šef Specijalne jedinice nemačkih bezbednosnih snaga (Einsatzgruppe) sa sedištem u Beogradu, naredio je registraciju beogradskih Jevreja. Ubrzo potom, oblasni komandant, pukovnik Ernst Moric fon Kaizenberg (Ernst Moritz von Keisenberg), izdao je dekret kojim im je ograničio slobodu kretanja. [1] Godine 1941. dana 29. aprila, novopostavljeni šef vojne uprave u Srbiji, Harald Turner, izdao je prvo zvanično naređenje koje se odnosilo na registraciju Jevreja i Roma širom Srbije."
Kada je ovo snimljeno, koja je uloga beogradske policije, da li su ni samo "kerovi odani svakom gospodaru"?
Takođe, da li neko možda ima sačuvanu fotografiju ovog događaja na kojoj se vidi i nemački oficir? Ja na bundesarchiv.de ne mogu da je nađem.
Ja sam samo reagovao zato što sam u nekim medijima i na drugim internet stranama već čitao tumačenja ovih fotografija, da se na njima vidi logor za Jevreje na Kalemgdanu. Takav logor nije postojao. Da, može se reći da od ovog trenutka počinje njihov progon i stradanje.
Na samom http://www.bild.bundesarchiv.de odakle i potiču fotografije jasno piše (uz savršeno poznavanje nemačkog jezika na Google Translate) je da u pitanju april 1941 i da se na fotografijama vidi registracija muških Jevreja iz Beograda za slanje na prisilni rad. A mi danas znamo da se to odnosi na raščišćavanje ruševina od bombardovanja.
Zla sudbina Jevreja je opšte poznata.
Ono što mene zanima je uloga beogradske policije u ovom popisu. Spiskove drži neki čovek u civilnom odelu, a uniformisani policjaci, starijih godina, stoje kao bel-bojevi na usluzi. Fotografije su datirane na april 1941. Komesarska uprava Milana Aćomovića je postavljena 30.aprila 1941.
Na sasvim solidnom sajtu semlin-info stoji (na osnovu citiranih izvora) "Od prvog dana okupacije, članovi jevrejske zajednice u Srbiji i Banatu bili su podvrgnuti različitim vidovima diskriminacije. Već 13. aprila 1941., čak pre nego što je Jugoslovenska Armija zvanično kapitulirala, Vilhelm Fuhs (Wilhelm Fuchs), šef Specijalne jedinice nemačkih bezbednosnih snaga (Einsatzgruppe) sa sedištem u Beogradu, naredio je registraciju beogradskih Jevreja. Ubrzo potom, oblasni komandant, pukovnik Ernst Moric fon Kaizenberg (Ernst Moritz von Keisenberg), izdao je dekret kojim im je ograničio slobodu kretanja. [1] Godine 1941. dana 29. aprila, novopostavljeni šef vojne uprave u Srbiji, Harald Turner, izdao je prvo zvanično naređenje koje se odnosilo na registraciju Jevreja i Roma širom Srbije."
Kada je ovo snimljeno, koja je uloga beogradske policije, da li su ni samo "kerovi odani svakom gospodaru"?
Takođe, da li neko možda ima sačuvanu fotografiju ovog događaja na kojoj se vidi i nemački oficir? Ja na bundesarchiv.de ne mogu da je nađem.
Тзв. "решење јеврејског питања" увек је и свуда код нациста било у њиховој директнојнадлежности, а за то посебно су били задужени есесовци, па је тако и с окупираним деловима Србије. У том смислу треба гледати и на и улогу београдске полиције, као на ниже извршитеље, што свакако њене припаднике, и читав недићевски квислиншки апарат не ослобађа одговорности као сарадника окупатора и квислинга.
Имам и ја читаву ову серију фотографија, што је неко већ раније био постављао, но ову с немачким официром не нађох ни ја.
А иначе, постоји ли могућност скидања тих фотографија у пуној резолуцији, на сајту наведеној?
Тзв. "решење јеврејског питања" увек је и свуда код нациста било у њиховој директнојнадлежности, а за то посебно су били задужени есесовци, па је тако и с окупираним деловима Србије. У том смислу треба гледати и на и улогу београдске полиције, као на ниже извршитеље, што свакако њене припаднике, и читав недићевски квислиншки апарат не ослобађа одговорности као сарадника окупатора и квислинга.
Имам и ја читаву ову серију фотографија, што је неко већ раније био постављао, но ову с немачким официром не нађох ни ја.
А иначе, постоји ли могућност скидања тих фотографија у пуној резолуцији, на сајту наведеној?
Sad sam prelistao bild.bundesarchiv, i ne nađoh ni jednu pod "Jugoslawien" i sl. na kojoj se istovremeno vide nemački vojnici i žrtve.
Nisam našao ni one one poznate fotografije napravljene tokom odmazde u Pančevu koja se desila tokom prvih dana okupacije.
Neko je lepo "sanatizovao" fotografije dostupne preko web strane.
Ne da ima neke preterane veze, ali u aprilu 1941 još uvek ne možemo govoriti o "nedićevcima". Takođe, i ovi policajci sa fotografija sasvim sigurno nisu znali za nemačke planove (o bilo čemu). To što su uopšte pristali da slušaju okupatore, to je priča za sebe. I mom dedi su nudili da sarađuje, a on je ipak izabrao zarobljeništvo, kao i toliki drugi...
Тзв. "решење јеврејског питања" увек је и свуда код нациста било у њиховој директнојнадлежности, а за то посебно су били задужени есесовци, па је тако и с окупираним деловима Србије. У том смислу треба гледати и на и улогу београдске полиције, као на ниже извршитеље, што свакако њене припаднике, и читав недићевски квислиншки апарат не ослобађа одговорности као сарадника окупатора и квислинга.
Имам и ја читаву ову серију фотографија, што је неко већ раније био постављао, но ову с немачким официром не нађох ни ја.
А иначе, постоји ли могућност скидања тих фотографија у пуној резолуцији, на сајту наведеној?
Sad sam prelistao bild.bundesarchiv, i ne nađoh ni jednu pod "Jugoslawien" i sl. na kojoj se istovremeno vide nemački vojnici i žrtve.
Nisam našao ni one one poznate fotografije napravljene tokom odmazde u Pančevu koja se desila tokom prvih dana okupacije.
Neko je lepo "sanatizovao" fotografije dostupne preko web strane.
Ne da ima neke preterane veze, ali u aprilu 1941 još uvek ne možemo govoriti o "nedićevcima". Takođe, i ovi policajci sa fotografija sasvim sigurno nisu znali za nemačke planove (o bilo čemu). To što su uopšte pristali da slušaju okupatore, to je priča za sebe. I mom dedi su nudili da sarađuje, a on je ipak izabrao zarobljeništvo, kao i toliki drugi...
Ја сам кренула да претражујем са "Belgrad", и дао ми је 136 ставки, још нисам стигла да прегледам све.
Те из Панчева имам негде у архиви, само не сећам се тренутно под којим сам их именом сачувала, па их ми није лако наћи.
(кад поменух недићевце, подразумевах, заправо и хајмо рећи "аћимовићевце", али поједноставих, напросто, ради скраћивања...)
U verzi parkinga "Kalemegdanske terase" i fotografija Jevreja:
http://www.jobeograd.org/index.php?option=com_content&view=article&id=458:oiv...
"- Nemci su ušli u Beograd 12. aprila i odmah je zavladao užas. Ova fotografija prikazuje isključivo muškarce, verovatno Jevreje sa Dorćola gde su najčešće živeli, kojima je naređeno da dođu na zborno mesto na Kalemegdan. Odakle su, kako piše, odvođeni na prinudni rad na raščišćavanju ruševina nakon bombardovanja - kaže Vojislava Radovanović, upravnica Jevrejskog istorijskog muzeja. "
U verzi parkinga "Kalemegdanske terase" i fotografija Jevreja:
http://www.jobeograd.org/index.php?option=com_content&view=article&id=458:oiv...
"- Nemci su ušli u Beograd 12. aprila i odmah je zavladao užas. Ova fotografija prikazuje isključivo muškarce, verovatno Jevreje sa Dorćola gde su najčešće živeli, kojima je naređeno da dođu na zborno mesto na Kalemegdan. Odakle su, kako piše, odvođeni na prinudni rad na raščišćavanju ruševina nakon bombardovanja - kaže Vojislava Radovanović, upravnica Jevrejskog istorijskog muzeja. "
Ako je mini-golf radio do 1997. to je više nego što sam mislio. A šta sam mislio nije ni važno.
Što se tiče Jevreja, oni su tu evidentirani i podeljene su im žute trake. Žene i decu nisu tada dirali. Po priči moje komšinice, njihove žene su krajem leta još kupovale paradajz i pravile zimnicu. Niko nije ni slutio šta će da se desi. Jeste, u početku je to bilo zbog radne obaveze i raščišćavanja ruševina, dok su kasnije (naročito od 20. do 29. jula 1941) odvođeni na streljanje radi odmazde. Oni koji nisu bili streljani ili ugušeni ukamionima-plin skim komorama, završili su u nekom od mnogo brojnih koncentracionih logora. U oktobru iste godine, na put bez povratka odvedene su i njihove porodice. Stoga je i ovo mesto sam početak njihovog stradanja.
Na samom http://www.bild.bundesarchiv.de odakle i potiču fotografije jasno piše (uz savršeno poznavanje nemačkog jezika na Google Translate) je da u pitanju april 1941 i da se na fotografijama vidi registracija muških Jevreja iz Beograda za slanje na prisilni rad. A mi danas znamo da se to odnosi na raščišćavanje ruševina od bombardovanja.
Zla sudbina Jevreja je opšte poznata.
Ono što mene zanima je uloga beogradske policije u ovom popisu. Spiskove drži neki čovek u civilnom odelu, a uniformisani policjaci, starijih godina, stoje kao bel-bojevi na usluzi. Fotografije su datirane na april 1941. Komesarska uprava Milana Aćomovića je postavljena 30.aprila 1941.
Na sasvim solidnom sajtu semlin-info stoji (na osnovu citiranih izvora)
"Od prvog dana okupacije, članovi jevrejske zajednice u Srbiji i Banatu bili su podvrgnuti različitim vidovima diskriminacije. Već 13. aprila 1941., čak pre nego što je Jugoslovenska Armija zvanično kapitulirala, Vilhelm Fuhs (Wilhelm Fuchs), šef Specijalne jedinice nemačkih bezbednosnih snaga (Einsatzgruppe) sa sedištem u Beogradu, naredio je registraciju beogradskih Jevreja. Ubrzo potom, oblasni komandant, pukovnik Ernst Moric fon Kaizenberg (Ernst Moritz von Keisenberg), izdao je dekret kojim im je ograničio slobodu kretanja. [1] Godine 1941. dana 29. aprila, novopostavljeni šef vojne uprave u Srbiji, Harald Turner, izdao je prvo zvanično naređenje koje se odnosilo na registraciju Jevreja i Roma širom Srbije."
Kada je ovo snimljeno, koja je uloga beogradske policije, da li su ni samo "kerovi odani svakom gospodaru"?
Takođe, da li neko možda ima sačuvanu fotografiju ovog događaja na kojoj se vidi i nemački oficir? Ja na bundesarchiv.de ne mogu da je nađem.
Na samom http://www.bild.bundesarchiv.de odakle i potiču fotografije jasno piše (uz savršeno poznavanje nemačkog jezika na Google Translate) je da u pitanju april 1941 i da se na fotografijama vidi registracija muških Jevreja iz Beograda za slanje na prisilni rad. A mi danas znamo da se to odnosi na raščišćavanje ruševina od bombardovanja.
Zla sudbina Jevreja je opšte poznata.
Ono što mene zanima je uloga beogradske policije u ovom popisu. Spiskove drži neki čovek u civilnom odelu, a uniformisani policjaci, starijih godina, stoje kao bel-bojevi na usluzi. Fotografije su datirane na april 1941. Komesarska uprava Milana Aćomovića je postavljena 30.aprila 1941.
Na sasvim solidnom sajtu semlin-info stoji (na osnovu citiranih izvora)
"Od prvog dana okupacije, članovi jevrejske zajednice u Srbiji i Banatu bili su podvrgnuti različitim vidovima diskriminacije. Već 13. aprila 1941., čak pre nego što je Jugoslovenska Armija zvanično kapitulirala, Vilhelm Fuhs (Wilhelm Fuchs), šef Specijalne jedinice nemačkih bezbednosnih snaga (Einsatzgruppe) sa sedištem u Beogradu, naredio je registraciju beogradskih Jevreja. Ubrzo potom, oblasni komandant, pukovnik Ernst Moric fon Kaizenberg (Ernst Moritz von Keisenberg), izdao je dekret kojim im je ograničio slobodu kretanja. [1] Godine 1941. dana 29. aprila, novopostavljeni šef vojne uprave u Srbiji, Harald Turner, izdao je prvo zvanično naređenje koje se odnosilo na registraciju Jevreja i Roma širom Srbije."
Kada je ovo snimljeno, koja je uloga beogradske policije, da li su ni samo "kerovi odani svakom gospodaru"?
Takođe, da li neko možda ima sačuvanu fotografiju ovog događaja na kojoj se vidi i nemački oficir? Ja na bundesarchiv.de ne mogu da je nađem.
Тзв. "решење јеврејског питања" увек је и свуда код нациста било у њиховој директнојнадлежности, а за то посебно су били задужени есесовци, па је тако и с окупираним деловима Србије. У том смислу треба гледати и на и улогу београдске полиције, као на ниже извршитеље, што свакако њене припаднике, и читав недићевски квислиншки апарат не ослобађа одговорности као сарадника окупатора и квислинга.
Имам и ја читаву ову серију фотографија, што је неко већ раније био постављао, но ову с немачким официром не нађох ни ја.
А иначе, постоји ли могућност скидања тих фотографија у пуној резолуцији, на сајту наведеној?
To bi trebao biti ulaz u ovu zgradu (ugao Kapetan Mišine i Simine) -
http://binged.it/1jUtyIe
Ako neko može neka proveri i slika današnje stanje.
Pogledao sam i okolne zgrade, nema ni sličnog ulaza.
Тзв. "решење јеврејског питања" увек је и свуда код нациста било у њиховој директнојнадлежности, а за то посебно су били задужени есесовци, па је тако и с окупираним деловима Србије. У том смислу треба гледати и на и улогу београдске полиције, као на ниже извршитеље, што свакако њене припаднике, и читав недићевски квислиншки апарат не ослобађа одговорности као сарадника окупатора и квислинга.
Имам и ја читаву ову серију фотографија, што је неко већ раније био постављао, но ову с немачким официром не нађох ни ја.
А иначе, постоји ли могућност скидања тих фотографија у пуној резолуцији, на сајту наведеној?
Sad sam prelistao bild.bundesarchiv, i ne nađoh ni jednu pod "Jugoslawien" i sl. na kojoj se istovremeno vide nemački vojnici i žrtve.
Nisam našao ni one one poznate fotografije napravljene tokom odmazde u Pančevu koja se desila tokom prvih dana okupacije.
Neko je lepo "sanatizovao" fotografije dostupne preko web strane.
Ne da ima neke preterane veze, ali u aprilu 1941 još uvek ne možemo govoriti o "nedićevcima". Takođe, i ovi policajci sa fotografija sasvim sigurno nisu znali za nemačke planove (o bilo čemu). To što su uopšte pristali da slušaju okupatore, to je priča za sebe. I mom dedi su nudili da sarađuje, a on je ipak izabrao zarobljeništvo, kao i toliki drugi...
Тзв. "решење јеврејског питања" увек је и свуда код нациста било у њиховој директнојнадлежности, а за то посебно су били задужени есесовци, па је тако и с окупираним деловима Србије. У том смислу треба гледати и на и улогу београдске полиције, као на ниже извршитеље, што свакако њене припаднике, и читав недићевски квислиншки апарат не ослобађа одговорности као сарадника окупатора и квислинга.
Имам и ја читаву ову серију фотографија, што је неко већ раније био постављао, но ову с немачким официром не нађох ни ја.
А иначе, постоји ли могућност скидања тих фотографија у пуној резолуцији, на сајту наведеној?
Sad sam prelistao bild.bundesarchiv, i ne nađoh ni jednu pod "Jugoslawien" i sl. na kojoj se istovremeno vide nemački vojnici i žrtve.
Nisam našao ni one one poznate fotografije napravljene tokom odmazde u Pančevu koja se desila tokom prvih dana okupacije.
Neko je lepo "sanatizovao" fotografije dostupne preko web strane.
Ne da ima neke preterane veze, ali u aprilu 1941 još uvek ne možemo govoriti o "nedićevcima". Takođe, i ovi policajci sa fotografija sasvim sigurno nisu znali za nemačke planove (o bilo čemu). To što su uopšte pristali da slušaju okupatore, to je priča za sebe. I mom dedi su nudili da sarađuje, a on je ipak izabrao zarobljeništvo, kao i toliki drugi...
Ја сам кренула да претражујем са "Belgrad", и дао ми је 136 ставки, још нисам стигла да прегледам све.
Те из Панчева имам негде у архиви, само не сећам се тренутно под којим сам их именом сачувала, па их ми није лако наћи.
(кад поменух недићевце, подразумевах, заправо и хајмо рећи "аћимовићевце", али поједноставих, напросто, ради скраћивања...)