Рођен 16.2.1836. у Пожаревцу, умро у Нишу 14.7.1915. Био је српски пуковник и почасни генерал. Завршио Артиљеријску школу, 1860. а почетком 1861. постао професор исте школе, касније Војне академије. На Великој школи био је хонорарни професор упоредне географије и етнографије. За време бомбардовања Београда 1862. командовао је Ђачком легијом. Један је од првих српских официра који се бавио научним радом, посебно војном географијом. Био је уредник војног часописа "Војин", 1864-1870, покретач и први уредник "Ратника", 1879-1888. У српско-турском рату 1876-1877, био је на служби у Штабу Врховне команде, потом вршио дужност начелника Главног генералштаба. После рата као експерт за територијална питања налазио се у српској делегацији на Берлинском конгресу, а у српско-бугарском рату 1885. био је помоћник начелника Штаба Врховне команде. Писао је патриотске песме и приче национално-романтичарске садржине. Био је редовни члан Српског ученог друштва.
Na prethodnoj razlednici iz leta 1913 se vide drvene bandere na terazijama, a na ovoj se vide one čuvene čelične:
1913 - fontana radi, a na ovoj ne radi.
Na ovoj nedatiranoj drveće je već poraslo, ali kao da je fotografisano u isto godišnje doba. Dakle - nakon 1913.
Koje godine su postavljene čelične bandere na Terazijama?
Прва је фотографисана августа 1913. Ова друга, гледајући по величини дрвећа касније, али не много, могло би бити следеће 1914. године. Колико примећујем на средини оне из 1916. види се метална бандера. Могуће да су питомци, не кажем, али нас и Руса 300 милиона :))) у августу 1914. године је у Реснику био сместен одред од 106 руских морнара који су вршили обуку наше војске за минирање Дунава и Саве. Дал` су и морнари имали шапке није ми познато, виђао сам их само са оним морнарским капама.
Гледајућу људе по Теразијма, ово би могла да буде нека парада пре уласка у рат, некако ми атмосфера не делује као да је рат, мада видели смо више пута да је то прилично варљива ставка. Аустроугарска је објавила рат Србији 28. јула, а колико је мени познато Русија је објавила рат Аустроугарској 30. јула. Ово и могло бити негде тих дана.
То би могао бити разлог за руске заставе.
U vezi Terazija 1916, ponavljam "Kizzoni"jeve fotografije postavljene ranije
Ako se ne varam, neko je ranije postavio članak o uređenju Terazija po projektu Jelisavete Načić. Uz članaks su išle i skice Mešttovićevih skluptura, a mislim da se spominjala i hronologija izvođenja radova.
Ja mislim da je ona fotografija parade naše vojske snimljena 1914, uoči početka rata.
zastave na postu 42986 nisu ruske, to je očigledno po položaju bele pruge koja je najniža u odnosu na vrh koplja.
Na postu 42990 nije aerodrom Banjica. Na snimku gde je mnoštvo srpskih i francuskih oficira verovatno je aerodrom kod Smederevske Palanke gde su prvo stigli francuski avioni. Na drugom snimku kolona ljudi i magaraca natovarenih drvima za pijacu odaju da nije reč o Banjici. Bio bi ovo prvi snimak sa ovakvim mnoštvom ovih tovarnih grla u Beogradu. Biće da se pre radi o nekom pomoćnom letalištu kada je već započeto povlačenje 1915., negde na jugu (ima jedna ili dve osobe koje su izgleda obučene u šiptarsku nošnju).
Рођен 16.2.1836. у Пожаревцу, умро у Нишу 14.7.1915. Био је српски пуковник и почасни генерал. Завршио Артиљеријску школу, 1860. а почетком 1861. постао професор исте школе, касније Војне академије. На Великој школи био је хонорарни професор упоредне географије и етнографије. За време бомбардовања Београда 1862. командовао је Ђачком легијом. Један је од првих српских официра који се бавио научним радом, посебно војном географијом. Био је уредник војног часописа "Војин", 1864-1870, покретач и први уредник "Ратника", 1879-1888. У српско-турском рату 1876-1877, био је на служби у Штабу Врховне команде, потом вршио дужност начелника Главног генералштаба. После рата као експерт за територијална питања налазио се у српској делегацији на Берлинском конгресу, а у српско-бугарском рату 1885. био је помоћник начелника Штаба Врховне команде. Писао је патриотске песме и приче национално-романтичарске садржине. Био је редовни члан Српског ученог друштва.
Све је на месту а приде изгледа и познато. Само још да се досетимо где је. Неће то бити проблем.
Izgleda svakako poznato, ali mi se sve čini da je ova zgrada nestala u nekom od bombardovanja. U prvi mah sam pomislio da nije možda Dečanska.
Нашао сам је код Јеремије. Срушена. Пише ''крчма'', Није Дечанска али личи и није у центру.
1913 - fontana radi, a na ovoj ne radi.
Na ovoj nedatiranoj drveće je već poraslo, ali kao da je fotografisano u isto godišnje doba. Dakle - nakon 1913.
Koje godine su postavljene čelične bandere na Terazijama?
Прва је фотографисана августа 1913. Ова друга, гледајући по величини дрвећа касније, али не много, могло би бити следеће 1914. године. Колико примећујем на средини оне из 1916. види се метална бандера. Могуће да су питомци, не кажем, али нас и Руса 300 милиона :))) у августу 1914. године је у Реснику био сместен одред од 106 руских морнара који су вршили обуку наше војске за минирање Дунава и Саве. Дал` су и морнари имали шапке није ми познато, виђао сам их само са оним морнарским капама.
Гледајућу људе по Теразијма, ово би могла да буде нека парада пре уласка у рат, некако ми атмосфера не делује као да је рат, мада видели смо више пута да је то прилично варљива ставка. Аустроугарска је објавила рат Србији 28. јула, а колико је мени познато Русија је објавила рат Аустроугарској 30. јула. Ово и могло бити негде тих дана.
То би могао бити разлог за руске заставе.
Ako se ne varam, neko je ranije postavio članak o uređenju Terazija po projektu Jelisavete Načić. Uz članaks su išle i skice Mešttovićevih skluptura, a mislim da se spominjala i hronologija izvođenja radova.
Ja mislim da je ona fotografija parade naše vojske snimljena 1914, uoči početka rata.
zastave na postu 42986 nisu ruske, to je očigledno po položaju bele pruge koja je najniža u odnosu na vrh koplja.
Na postu 42990 nije aerodrom Banjica. Na snimku gde je mnoštvo srpskih i francuskih oficira verovatno je aerodrom kod Smederevske Palanke gde su prvo stigli francuski avioni. Na drugom snimku kolona ljudi i magaraca natovarenih drvima za pijacu odaju da nije reč o Banjici. Bio bi ovo prvi snimak sa ovakvim mnoštvom ovih tovarnih grla u Beogradu. Biće da se pre radi o nekom pomoćnom letalištu kada je već započeto povlačenje 1915., negde na jugu (ima jedna ili dve osobe koje su izgleda obučene u šiptarsku nošnju).