Ђумрукана је једна од најинтересантнијих зграда изграђена у Београду и Србији у првој половини XИX века. Вероватно је да је план ове зграде израдио Хаџи Никола Живковић можда по упутствима Франца Јанкеа, првог државног инжењера Кнез-Милошеве Србије. Маја 1834. године се копају темељи за Ђумрукану под надзором Марка Богдановића и Хаџи Николе Живковића. План ове зграде потпуно се, разликује од оних ранијих србијанских грађевина; ни у основи ни у спољној композицији нема ни трага традиционалне балканске архитектуре. То је била солидно зидана грађевина, 73 аршина дуга (око 52,0 м) са приземљем и спратом где се на уличној страни у приземљу појављују аркаде са четвртастим ступцима тосканских дворских капитела и са полукружним луцима. У великим просторима приземља, иза уличног трема, солидни камени ступци са луцима у обимним зидовима, носе таваницу изведену са крстастим сводовима изграђеним од опеке. Главна фасада представља монументалну композицију са 11 аркада у приземљу и мирним решењем спрата где су ритам прозора и поља подељена пиластрима сачињавали једине елементе композиције, наглашене у средини тимпаноном. Архитектура је била блиска позном ренесансу позног (упрошћеног) декора.
Радове на овој у тренутку изградње највећој згради у Србији, изводили су тајфе Цинцара Андреа Хаџе, Димитрија Сотира, а затим Николе Ђорђевића (ортака већ познатог Јање Михајловића, и он је изгледа био главни извођач), Секуле Марковића, Јована Клењанина, Наума Димитрова, Тане Марковића, Анђелка Иван-Ћосе, Боже Јадранина и др.
Основа Ђумрукане у почетку је била у виду издуженог правоугаоника, са улазом по средини који је водио у двориште где су се са обе стране наслањале степенице за спрат, једнокраке, од белог камена. У средини у приземљу било је од почетка једно дворишно крило са нужницима. Затим се 1847. или 1851. дозиђује крило на страни коју је држао Аустријски конзулат и згрда се у извесној мери прерађује. Вероватно тада је и средњи део фасаде преправљен на спрату: додаје се гвоздени балкон на гвозденим конзолама и место раније прозорске осовине појављују се и балконска врата.
За време нацистичког бомбардовања 1941. године зграда Ђумрукаne je porusena.
Postanska kola za dostavu paketa u Knez Mihajlovoj ulici 1920. god.
Ђумрукана је једна од најинтересантнијих зграда изграђена у Београду и Србији у првој половини XИX века. Вероватно је да је план ове зграде израдио Хаџи Никола Живковић можда по упутствима Франца Јанкеа, првог државног инжењера Кнез-Милошеве Србије. Маја 1834. године се копају темељи за Ђумрукану под надзором Марка Богдановића и Хаџи Николе Живковића. План ове зграде потпуно се, разликује од оних ранијих србијанских грађевина; ни у основи ни у спољној композицији нема ни трага традиционалне балканске архитектуре. То је била солидно зидана грађевина, 73 аршина дуга (око 52,0 м) са приземљем и спратом где се на уличној страни у приземљу појављују аркаде са четвртастим ступцима тосканских дворских капитела и са полукружним луцима. У великим просторима приземља, иза уличног трема, солидни камени ступци са луцима у обимним зидовима, носе таваницу изведену са крстастим сводовима изграђеним од опеке. Главна фасада представља монументалну композицију са 11 аркада у приземљу и мирним решењем спрата где су ритам прозора и поља подељена пиластрима сачињавали једине елементе композиције, наглашене у средини тимпаноном. Архитектура је била блиска позном ренесансу позног (упрошћеног) декора.
Основа Ђумрукане у почетку је била у виду издуженог правоугаоника, са улазом по средини који је водио у двориште где су се са обе стране наслањале степенице за спрат, једнокраке, од белог камена. У средини у приземљу било је од почетка једно дворишно крило са нужницима. Затим се 1847. или 1851. дозиђује крило на страни коју је држао Аустријски конзулат и згрда се у извесној мери прерађује. Вероватно тада је и средњи део фасаде преправљен на спрату: додаје се гвоздени балкон на гвозденим конзолама и место раније прозорске осовине појављују се и балконска врата.
За време нацистичког бомбардовања 1941. године зграда Ђумрукаne je porusena.
Овде видимо Јакшићеву кулу након реконструкције 1937.
Упоредите са данашњим изгледом...