Сензационалан програм за август: Меди и Буби, смртоносне лествице, мађионичарска Соколска, атракција Петро и друге лепотице. Дансинг целу ноћ. Одлична домаћа и страна кујна: гурмански мезелуци на ражњу и сваковрсна ледена пића. Превоз аутобусом од Касине за 5 дин.
Do sada sam bio ubeđen da je restoran sa ovim imenom otvoren posle rata. Očito je na Čukarici bilo veselo i pre...
Fudbaleri Čukaričkog, na starom igralištu kod obdaništa.
Da malo pojasnim.Na prvoj slici je tim FK Čukarički, početkom šesdesetih, fudbaleri su na pomoćnom terenu koji se tačno nalazio na mestu današnjeg ringišpila i vozića. U moje vreme su to mesto zvali kod Lutea i Keve.Tada do vrha brda nije bilo ni jednog drveta, tako da su se dobro videle kuće uz Pere i Steve Todorovića. Ove kuće i dans postoje, ali se nalaze u parkiću i slabo su vidljive. Kuća na vrhu brda i danas stoji, tu je nekad bio kultni restoran "Metohija", gde su se nekad slavile pravoslavne nove godine krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, (retko gde u gradu je smelo javno da se slavi Srpska nova godina) a danas je retoran pretvoren u fitnes gym prostor.
Na drugoj fotografiji se vidi deo gledališta na glavnom terenu, detalj sa jedne utakmice. Čukarički je imao i žensku fudbalsku ekipu koja je igrala na istom stadionu. Bile su veoma uspešne u takmičenju sa ostalim ženskim ekipama.. Igračica pod nadimkom Nela je plenila publiku svojom lepotom, a devojka pod nadimkom Garinča je bila vešt dribler šuter i golgeter tima.
Ono što je zanimljivo sa treće fotografije je ova slika, fotografisana iz pravca današnjeg obdaništa prema soliterima i Pere Todorovića ulici. Levo se vidi i čuvena klupska kafana od koje je do letos ostala samo izbetonirana bašta.Zamolio bih sve Brđane i Čukaričane ako poseduju zanimljive fotografije iz ove oblasti da ih postave.Pozdrav svima Brđanin.
Питање:
Да ли сте сигурни да је женска екипа играла фудбал?
Да се не ради о хазени, игри која се играла на великом травнатом терену и са великом лоптом. Било је то нешто као велики рукомет.
Или је, можда, стварно реч о фудбалу?
... pre neki dan Slučajni nam je namerno postovao ovu Karavurmu ...
... a danas nam se na DelCampeu pojavila u ponudi ova fina razglednica - redak komad, nema šta ...
... a komšija Mendeljejev koga bezuspešno prozivamo, svojevremeno je postovao ...
... a bez Dexa, naravno ne ide ...
... ilustracije su tu, još samo da nam Putnik ili Vlada Anđelković dopričaju priču ...
... mislim, ako se pojavi još poneka fotka - nećemo je bacimo ... ...
evo nasao sam ovo blago! Je l može neko da mi kaže koje su godine u pitanju? i ako ima jos nekih slika iz perioda neposredno pred izgradnju stadiona (1956/57) molio bih da se to postavi... Hvala!
Jedan od sinova industrijalca Koste Ilića, Vlada Ilić inicirao je 1910. stvaranje moćnog akcionarskog društva sa kapitalom od 3.000.000 miliona dinara u zlatu. Postojeću fabriku vunenih proizvoda pretvorio u „Tekstilnu fabriku Koste Ilića i Sinova a.d. u Beogradu“ sa namerom da novo akcionarsko društvo „podiže nove fabrike, osniva filijale i da pod svojom kontrolom stavi što više raznih grana tekstilne industrije“. Svoju poslovnu ekspanziju društvo je započelo kupovinom „Parne fabrike platnarije, kudelje i lana Alekse Obradovića“ iz Beograda, „Fabrike Kromton“ Bože Živkovića, i „Prvog srpskog društva za tekstilnu industriju“ iz Beograd, koje je „imalo državne povlastice za fabričko tkanje, farbanje, beljenje i štampanje šamija, marama i ciceva“. Porodica Ilić je preko svog moćnog Akcionarskog društva najpre proširila fabriku na Karaburmi izgradivši odeljenja za „bojenje prediva, štampanje tkanina i tkačnicu", a onda je izgradila novu „predionicu u Beogradu", modernu „Tkačnicu u Leskovcu“ 1911, čija je izgradnja je stajala 370.267 dinara, „Fabriku konoplja i užarije“ u Leskovcu sa kapitalom od 400.000 dinara i „Fabriku za preradu lana i konoplja“ sa kapitalom od 400.000 dinara. Tekstilni koncern braće Ilića je sve do prvog svetskog rata imao velike porudžbine za vojsku.
U prvom svetskom ratu stradale su sve Ilićeve fabrike. Austrijski i Bugarski okupatori porušili su fabrike u Beogradu i Leskovcu, a mašine i zatečenu robu u vrednosti od nekoliko miliona dinara su opljačkali i odneli.
Liči mi na Knez, a možda i nije. Negde oko 1910? Aaaaaaaaa
Da li neko može da mi ukaže gde je to, i da li imamo neku sliku tog kraja iz tog vremena...
Ресторан Михаиловац – Чукарица
Сензационалан програм за август: Меди и Буби, смртоносне лествице, мађионичарска Соколска, атракција Петро и друге лепотице. Дансинг целу ноћ. Одлична домаћа и страна кујна: гурмански мезелуци на ражњу и сваковрсна ледена пића. Превоз аутобусом од Касине за 5 дин.
Do sada sam bio ubeđen da je restoran sa ovim imenom otvoren posle rata. Očito je na Čukarici bilo veselo i pre...
Da malo pojasnim.Na prvoj slici je tim FK Čukarički, početkom šesdesetih, fudbaleri su na pomoćnom terenu koji se tačno nalazio na mestu današnjeg ringišpila i vozića. U moje vreme su to mesto zvali kod Lutea i Keve.Tada do vrha brda nije bilo ni jednog drveta, tako da su se dobro videle kuće uz Pere i Steve Todorovića. Ove kuće i dans postoje, ali se nalaze u parkiću i slabo su vidljive. Kuća na vrhu brda i danas stoji, tu je nekad bio kultni restoran "Metohija", gde su se nekad slavile pravoslavne nove godine krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, (retko gde u gradu je smelo javno da se slavi Srpska nova godina) a danas je retoran pretvoren u fitnes gym prostor.
Na drugoj fotografiji se vidi deo gledališta na glavnom terenu, detalj sa jedne utakmice. Čukarički je imao i žensku fudbalsku ekipu koja je igrala na istom stadionu. Bile su veoma uspešne u takmičenju sa ostalim ženskim ekipama.. Igračica pod nadimkom Nela je plenila publiku svojom lepotom, a devojka pod nadimkom Garinča je bila vešt dribler šuter i golgeter tima.
Ono što je zanimljivo sa treće fotografije je ova slika, fotografisana iz pravca današnjeg obdaništa prema soliterima i Pere Todorovića ulici. Levo se vidi i čuvena klupska kafana od koje je do letos ostala samo izbetonirana bašta.Zamolio bih sve Brđane i Čukaričane ako poseduju zanimljive fotografije iz ove oblasti da ih postave.Pozdrav svima Brđanin.
Питање:
Да ли сте сигурни да је женска екипа играла фудбал?
Да се не ради о хазени, игри која се играла на великом травнатом терену и са великом лоптом. Било је то нешто као велики рукомет.
Или је, можда, стварно реч о фудбалу?
... pre neki dan Slučajni nam je namerno postovao ovu Karavurmu
... a danas nam se na DelCampeu pojavila u ponudi ova fina razglednica - redak komad, nema šta
... a komšija Mendeljejev
... a bez Dexa, naravno ne ide
... ilustracije su tu, još samo da nam Putnik ili Vlada Anđelković dopričaju priču
... mislim, ako se pojavi još poneka fotka
evo nasao sam ovo blago! Je l može neko da mi kaže koje su godine u pitanju? i ako ima jos nekih slika iz perioda neposredno pred izgradnju stadiona (1956/57) molio bih da se to postavi... Hvala!
Fabrika vunenih tkanina Koste Ilića i Sinova a.d.
Jedan od sinova industrijalca Koste Ilića, Vlada Ilić inicirao je 1910. stvaranje moćnog akcionarskog društva sa kapitalom od 3.000.000 miliona dinara u zlatu. Postojeću fabriku vunenih proizvoda pretvorio u „Tekstilnu fabriku Koste Ilića i Sinova a.d. u Beogradu“ sa namerom da novo akcionarsko društvo „podiže nove fabrike, osniva filijale i da pod svojom kontrolom stavi što više raznih grana tekstilne industrije“. Svoju poslovnu ekspanziju društvo je započelo kupovinom „Parne fabrike platnarije, kudelje i lana Alekse Obradovića“ iz Beograda, „Fabrike Kromton“ Bože Živkovića, i „Prvog srpskog društva za tekstilnu industriju“ iz Beograd, koje je „imalo državne povlastice za fabričko tkanje, farbanje, beljenje i štampanje šamija, marama i ciceva“. Porodica Ilić je preko svog moćnog Akcionarskog društva najpre proširila fabriku na Karaburmi izgradivši odeljenja za „bojenje prediva, štampanje tkanina i tkačnicu", a onda je izgradila novu „predionicu u Beogradu", modernu „Tkačnicu u Leskovcu“ 1911, čija je izgradnja je stajala 370.267 dinara, „Fabriku konoplja i užarije“ u Leskovcu sa kapitalom od 400.000 dinara i „Fabriku za preradu lana i konoplja“ sa kapitalom od 400.000 dinara. Tekstilni koncern braće Ilića je sve do prvog svetskog rata imao velike porudžbine za vojsku.
U prvom svetskom ratu stradale su sve Ilićeve fabrike. Austrijski i Bugarski okupatori porušili su fabrike u Beogradu i Leskovcu, a mašine i zatečenu robu u vrednosti od nekoliko miliona dinara su opljačkali i odneli.