У петак, 27. децембра 2013. у Галерији Атријум Библиотеке града Београда отворена је изложба – „римејк“, поновљена прва послератна изложба „Савремена српска архитектура“ из 1968. године и анекс римејк изложбе „Најновија дела чланова Академије архитектуре Србије“, коју је организовала Библиотека града Београда у сарадњи са Академијом архитектуре Србије.
На изложби су изложени аутентични панои какви су били на првој послератној изложби архитектуре „Савремена српска архитектура“, одржаној пре 45 година у Салону Музеја савремене уметности у Београду 1968. године, на којима су представљена врхунска архитектонска дела 23 тада најзначајнијих архитеката Србије, пионира обнове Београда и градитеља Новог Београда, који репрезентују послератни успон архитектуре у Србији. Као анекс изложбе изложена су и најновија дела чланова Академије архитектуре Србије.
Ваш коментар ми личи на "нешто лично" између Вас и В.Г. Наиме, не видим да он било шта апсолутизује већ се позива на друге изворе остављајући тако да подаци и не морају бити апсолутно тачни. Уосталом и Ви се у свом "доказу" служите десном сликом из те књиге.
И једно питање. Наводите "Једна једина кафана "Код златног анђела" била је на углу Васине и улице истог имена, данас Марка Лека." Да ли "улица истог имена" значи да се та улица звала Златног анђела?
Иначе сматрам да је књига без обзира и на евентуалне грешке вредан покушај да се нешто не заборави.
Не знам зашто личи "на нешто лично". Уверавам Вас да није ништа лично, прво стога што г. Голубовића не познајем, друго што ја нисам писац никакве сличне књиге па да ме његова на било који начин угрожава. Напротив. Ако будем имао прилике да г. Голубовића упознам, можда ми се лично мишљење о њему промени али то неће изменити и нетачности које се појављују у његовој књизи.
Његова књига о београдским кафанама била је на овом и нашем претходном форуму више пута цитирана али је скоро сваки пут оцењена као прилично непоуздана. То се из горњег примера најбоље види. Што се тиче "апсолутизовања" ту Вас нисам разумео пре свега јер не видим никакве упитнике и дилеме у Голубовићевим реченицама. Наравно, свима је јасно да та књига не претендује да буде озбиљно научно дело, но и поред тога било би добро зауставити се на тренутак и поразмислити над изворима и литературом који су пред нама пре него што из њих изведемо закључке, а посебно пре него што их објавимо у књизи. Овако је за жаљење што ће хиљаде људи бити додатно збуњене и можда чак и друге доводити у заблуду позивајући се на ауторитет књиге која је јако тиражна. И на крају, ја сам се послужио десном сликом као доказом само зато што је овде већ раније било речи о кафани "Код златног анђела" па нисам мислио да је потребно да понављам све што је већ одавно разјашњено (а није ни било нека загонетка).
Да, данашња улица Марка Лека звала се од 1872. до 1930. Улица златног анђела. Потом је до 1934. (?полузванично) носила име Ловачко сокаче (не знам зашто) када добија данашње име по нашем хемичару који је рођен у кући одмах до ове улице.
Лепа слика. Додао бих да је ово сасвим могуће сликано 1934. године, након атентата на краља Александра. Није неко откриће, али рекох да напоменем ако је некоме промакло...
РИМЕЈК ИЗЛОЖБЕ „САВРЕМЕНА СРПСКА АРХИТЕКТУРА“ У ГАЛЕРИЈИ АТРИЈУМ БИБЛИОТЕКЕ ГРАДА БЕОГРАДА
У петак, 27. децембра 2013. у Галерији Атријум Библиотеке града Београда отворена је изложба – „римејк“, поновљена прва послератна изложба „Савремена српска архитектура“ из 1968. године и анекс римејк изложбе „Најновија дела чланова Академије архитектуре Србије“, коју је организовала Библиотека града Београда у сарадњи са Академијом архитектуре Србије.
На изложби су изложени аутентични панои какви су били на првој послератној изложби архитектуре „Савремена српска архитектура“, одржаној пре 45 година у Салону Музеја савремене уметности у Београду 1968. године, на којима су представљена врхунска архитектонска дела 23 тада најзначајнијих архитеката Србије, пионира обнове Београда и градитеља Новог Београда, који репрезентују послератни успон архитектуре у Србији. Као анекс изложбе изложена су и најновија дела чланова Академије архитектуре Србије.
Изложбује отворио проф. др арх. Михајло Митровић.
Изложба је отворена до 14. јануара 2014. године.
Зна ли се из које је године ова слика? Мора бити после 1926. када је завршен "Руски цар" али би могло бити и доста касније.
Koliko vidim u pozadini postoji saobracajni znak (zabranjeno parkiranje?) a recimo na ovoj iz 1929 ga jos uvek nema
PS mozda neko moze nesto da zakljuci i po uniformi ?
Има разлога да верујем да је горња фотографија из 1935, а не из 1929...
Што ће рећи да је знак могао бити ту па да је доцније склоњен, мада би логика налагала да је временом саобраћајних знакова све више а не све мање.
И једно питање. Наводите "Једна једина кафана "Код златног анђела" била је на углу Васине и улице истог имена, данас Марка Лека." Да ли "улица истог имена" значи да се та улица звала Златног анђела?
Иначе сматрам да је књига без обзира и на евентуалне грешке вредан покушај да се нешто не заборави.
Не знам зашто личи "на нешто лично". Уверавам Вас да није ништа лично, прво стога што г. Голубовића не познајем, друго што ја нисам писац никакве сличне књиге па да ме његова на било који начин угрожава. Напротив. Ако будем имао прилике да г. Голубовића упознам, можда ми се лично мишљење о њему промени али то неће изменити и нетачности које се појављују у његовој књизи.
Његова књига о београдским кафанама била је на овом и нашем претходном форуму више пута цитирана али је скоро сваки пут оцењена као прилично непоуздана. То се из горњег примера најбоље види. Што се тиче "апсолутизовања" ту Вас нисам разумео пре свега јер не видим никакве упитнике и дилеме у Голубовићевим реченицама. Наравно, свима је јасно да та књига не претендује да буде озбиљно научно дело, но и поред тога било би добро зауставити се на тренутак и поразмислити над изворима и литературом који су пред нама пре него што из њих изведемо закључке, а посебно пре него што их објавимо у књизи. Овако је за жаљење што ће хиљаде људи бити додатно збуњене и можда чак и друге доводити у заблуду позивајући се на ауторитет књиге која је јако тиражна. И на крају, ја сам се послужио десном сликом као доказом само зато што је овде већ раније било речи о кафани "Код златног анђела" па нисам мислио да је потребно да понављам све што је већ одавно разјашњено (а није ни било нека загонетка).
Да, данашња улица Марка Лека звала се од 1872. до 1930. Улица златног анђела. Потом је до 1934. (?полузванично) носила име Ловачко сокаче (не знам зашто) када добија данашње име по нашем хемичару који је рођен у кући одмах до ове улице.
Лепа слика. Додао бих да је ово сасвим могуће сликано 1934. године, након атентата на краља Александра. Није неко откриће, али рекох да напоменем ако је некоме промакло...