Mala digresija. Sad tek zapažam da je na Banjici ucrtan "autodrom" sa vrlo širokim krugom koji opisuje staza. Nikada ga nismo pominjali ili barem mi nije zapalo za oko. Zna li iko nešto o tome. Tipujem da će Kasina moći da izađe sa mini albumom banjičkog autodroma :)
Ne znam da li ima veze sa tim, ali jesu trke i jeste Banjica
ovo je bombardovanje centra Niksica koje vrse britanski srednji bombarderi Velington sa malo manje visine nego sto su gadjani ciljevi u Beogradu. Vidi se koncentracija bombi. Ipak, za mali trosni grad kakav je Niksic bio u to vreme, i ovo je previse. gadjana je koncentracija trupa nemacke armijske grupe E koja je bila prinudjena da se ovim putem povlaci iz Grcke ka Istocnom i Zapadnom frontu usled prekida veza kroz moravsku kotlinu u Srbiji. Posto vec diskutujemo o uzrocima bombardovanja srpskih i crnogorskih gradova u ovo vreme. Inace, iz istog razloga su gadjani i Sarajevo i jos neki gradovi po Bosni i Hrvatskoj...
Dobro je. Onomad davno kada je pokrenuta ova tema po prvi put pojedinci su nam predstavljali savezničko bombardovanje malte ne kao da su Saveznici čupali kosu zbog civilnih žrtvi bombardovanja Jugoslavije (gde su najviše stradali, ruku na srce gradovi u Srbiji i Crnoj Gori). Sada se svi slažu da je Amere i Engleza boleo sedalni deo tela šta će sve pogoditi, bitno je da je objekat koji su nameračili srušen.
U suštini, ovde nema ozbiljne diskusije jer čim se krene u ozbiljnije razmatranje počinje izvlačenje poput jegulje iz ruku. Tako se pojedinci prave Toše po sistemu Beograd nikad nije bio cilj već objekti u Beogradu. Naravno, ipak je rušenje celog Beograda totalni besmisao i naravno da u tom smislu nije cilj. Ali svaki taj objekat je Beograd odnosno deo Beograda. Eto, ni Nemcima u tom smislu aprila 1941. Beograd nije bio cilj, samo određeni objekti i delovi grada. Dokaz: pa veći deo grada nije razoren. Ovde se ne govori po krutoj terminologiji i ista ta terminologija ne treba da bude izgovor naročito ako tačno znamo šta je ko mislio kada je napisao to šta je napisao.
Drugo, ovde se stalno govori o bombardovanju kao napadu na povlačenje grupe armija E. Sa tim bombardovanja u proleće 1944. nemaju nikakve veze, Nemcima je to bila zadnja opcija u to vreme. A Gajić kad već od padobranca 75 preuzima fotografije sa drugog foruma onda treba da tačno i prenese podatak: Nikšić jeste bombardovan Velingtonima i u izveštaju koji padobranac75 citira tamo lepo piše da su bombardovani Nemci u utvrđenim objektima u Nikšiću 8. aprila 1944. Kakvo crno povlačenje grupe armije E, nema tu ni g od toga. Sad očekujem da će Gajić odgovoriti kako se taj deo pasusa ne odnosi na ovu sliku. A evo šta uz ovu sliku piše sam padobranac75:
Nikšić
Saveznički izvori pominju dva datuma bombardovanja Nikšića. Jedno je svrstano u strategijska - 08.04.1944., kada je na taktičke ciljeve u Nikšiću 11 aviona 205. RAF-ove grupe bacilo 22 tone bombi. I prof. dr Branislav Kovačević, u knjizi "Savezničko bombardovanje Crne Gore 1943. i 1944. godine", prenosi svedočanstvo o "tepih" bombardovanju. To bombardovanje dokumentovano je slikom.
Komentar uz sliku: Imperial War Museum
Photo Number:C 4318
Photographer: No. 205 Group RAF
Title: ROYAL AIR FORCE: ITALY, THE BALKANS AND SOUTH-EAST EUROPE, 1942-1945.
Collection No.: 4700-11
Description: Vertical aerial photograph taken during a daylight attack on the fortified town of Niksic, Yugoslavia, by Vickers Wellingtons of No. 205 Group RAF, in support of Marshal Tito's partisan forces. 4,000-lb HC bombs burst on German positions during this successful attack which was estimated to have damaged 50 per cent of the buildings within the town.
Naleteo sam na ovo Googlajući podatke o bombardovanjima saveznika 1944.
Bilo je još jedno bombardovanje Nikšiča, 28. maja 1944. Kako u izveštaju kaže, uništeno je 50% zgrada u gradu 8. aprila pa je ovo drugo trebalo valjda da sravni i drugu polovinu grada. A grupe armije E u to vreme ni na vidiku. Kao i u Podgorici koja je sravnjena 5. maja 1944.
E zbog ovakvih argumenata ja više ništa ne verujem šta se ovde napiše i proveravam, ako je moguće, "argumente" i argumente na drugoj strani. Samo sve manje volje imam za to, sve se ređe javljam i sad već više nemam nameru ni da dolazim na ovaj forum a kamo li da se uopšte javljam.
1958. godina.
Meni liči na Bulevar Revolucije, a Vi ćete bolje znati gde je. Ujna mi je slabovida i nije mogla da mi potvrdi lokacije.
Toliko za sad, nastaviću se.
Meni lici da je u pozadini ugao Bulevara i Marka Oreskovica, a jos dalje u pozadini Djeram pijaca.
Ali siguran sam da ce CKD-KT4 da bolje zna to ;)
Moguće da je Bulevar... Ne mogu prepoznati zgrade u pozadini (mislio sam da će pre drugi ljudi to uraditi ). Moguće da je ova lokacija kraj Đerma (lokacija pešačkog prelaza odgovara):
Fotografija Aleksandra Zajca.
Par mojih fotografija od pre par godina (računajte to kao novogodišnji poklon ), smer ka Vuku:
Sa druge strane ulice, isto smer ka Vuku:
Za kraj - ostaci turske kaldrme kraj koloseka koji vodi ka Ustaničkoj ulici:
Hm, stari Bulevar, kaldrme raznih vrsta, "C market" prodavnica... Zaista Beograd koga više nema...
Srećna Nova godina!
P.S. postojao je prelazni kolosek u blizini SD "Lola". Možda je to druga potencijalna lokacija... ???
24. avgust 1960. god.
Meni liči na Bulevar kneza Aleksandra Karadjordjevića, okolina Karića.
Toliko za sad, nastaviću se.
Jes', ovo je nekadašnji Bulevar Mira (aka.: Oktobarske revolucije), ali pre u visini Maršalata nekadašnjeg. Iako nisam siguran za tačnu lokaciju, svakako se vidi razdelno ostrvo. Takav profil Bulevara Mira se nalazi na njegovom delu od TV "Pink" do Belog dvora.
...
(gde su najviše stradali, ruku na srce gradovi u Srbiji i Crnoj Gori). Beograd nikad nije bio cilj već objekti u Beogradu.
...
Ne znam zašto uporno ponavljate neistine, koje je neko plasirao, još ko zna kada.
Upravo ta neistina bila mi je motiv da počnem da proučavam ovu problematiku,
Gradovi u Srbiji i Crnoj Gori nisu bombardovani najviše puta i nije na njih bačena najveća količina bombi (u Jugoslaviji).
Na citiranom formu objasnio sam razliku između bombardovanja grada i cilja u gradu.
Tačno je da je i Hitler za prvi dan imao specificirane ciljeve u Beogradu, ali se to već istog ili sledećeg dana pretvorilo u bombardovanje grada.
Na Vašu žalost, najveći broj napada i najveću količinu bombi 1944. primili su ciljevi Mariboru (u apsolutnom pogledu).
Ako broj napada i količinu bombi bačenu na Beograd i Maribor dovedemo u vezu sa brojem stanovnika i veličinom ta dva grada, odnos bi bio još neverovatniji.
Ali, to nema svrhe da radim, jer Vi bez ikakvog dokaza tvrdite da su glavni cilj bili gradovi u Srbiji i Crnoj Gori.
Jesu komunikacije, u periodu dok su se preko njih povlačile glavne nemačke snage.
Kada su ih skrenuli u bosanska bespuća, glavni ciljevi su bile komunikacije u Višegradu, Sarajevu, pa do Broda (komunikacije, a ne gradovi).
Postoji gotovo potpuno poklapanje pomeranja prema severo-zapadu intenziteta bombardovanja odeđenih lokacija, sa periodom nailaska ili prolaska nemačkih snaga.
Ipak, pre nego što odustanete, pogledajte šta je sve napisano na forumu koji citira gospodin Gajić.
Priču još nismo dovršili. I dalje tragamo za argumentima.
... (gde su najviše stradali, ruku na srce gradovi u Srbiji i Crnoj Gori). Beograd nikad nije bio cilj već objekti u Beogradu. ...
Ne znam zašto uporno ponavljate neistine, koje je neko plasirao, još ko zna kada. Upravo ta neistina bila mi je motiv da počnem da proučavam ovu problematiku, Gradovi u Srbiji i Crnoj Gori nisu bombardovani najviše puta i nije na njih bačena najveća količina bombi (u Jugoslaviji). Na citiranom formu objasnio sam razliku između bombardovanja grada i cilja u gradu. Tačno je da je i Hitler za prvi dan imao specificirane ciljeve u Beogradu, ali se to već istog ili sledećeg dana pretvorilo u bombardovanje grada. Na Vašu žalost, najveći broj napada i najveću količinu bombi 1944. primili su ciljevi Mariboru (u apsolutnom pogledu). Ako broj napada i količinu bombi bačenu na Beograd i Maribor dovedemo u vezu sa brojem stanovnika i veličinom ta dva grada, odnos bi bio još neverovatniji. Ali, to nema svrhe da radim, jer Vi bez ikakvog dokaza tvrdite da su glavni cilj bili gradovi u Srbiji i Crnoj Gori. Jesu komunikacije, u periodu dok su se preko njih povlačile glavne nemačke snage. Kada su ih skrenuli u bosanska bespuća, glavni ciljevi su bile komunikacije u Višegradu, Sarajevu, pa do Broda (komunikacije, a ne gradovi). Postoji gotovo potpuno poklapanje pomeranja prema severo-zapadu intenziteta bombardovanja odeđenih lokacija, sa periodom nailaska ili prolaska nemačkih snaga. Ipak, pre nego što odustanete, pogledajte šta je sve napisano na forumu koji citira gospodin Gajić. Priču još nismo dovršili. I dalje tragamo za argumentima.
ja nemam ni volje ni energije da se ubedjujem oko bilo cega na ovom forumu, ponajmanje sa kolegom Badjunovim i njegovim teorijama. Nekako, svako ima pravo da veruje u sta zeli.
Sto se mycity foruma tice, ja ga vise ne posecujem, s razlogom, ali da sad to ne elaboriram Ovde: sliku sam nasao direktno u arhivi britanskog ratnog muzeja, sto bih svakome zainteresovanom za vojnu istoriju toplo preporucio.
Za utvrdjivanje razloga za stradanje JUGOSLOVENSKIH gradova u toku 1944. godine, preporucujem jednu drugu stvar: duboko razmisljanje. O ratu, Saveznickim interesima i strategijama, nemackoj poziciji i tako tome. Pa ce se odgovori ukazati sami. Nasa je nevolja sto nijedan domaci istoricar jos uvek nije napisao kapitalno delo o znacenju 1944. za tok Drugog svetskog rata na ovim prostorima, i zasto se desilo sve sto nam se desilo u toj godini.
Do tada, prijateljski savet zainteresovanima: gledajte iskljucivo siru sliku. Ne suzavajte svoje poglede na usko lokalne okvire. Tek tako cete moci da razumete sta se desilo i zasto su bombardovani nasi gradovi.
Mala digresija. Sad tek zapažam da je na Banjici ucrtan "autodrom" sa vrlo širokim krugom koji opisuje staza. Nikada ga nismo pominjali ili barem mi nije zapalo za oko. Zna li iko nešto o tome. Tipujem da će Kasina moći da izađe sa mini albumom banjičkog autodroma :)
Ne znam da li ima veze sa tim, ali jesu trke i jeste Banjica
Dobro je. Onomad davno kada je pokrenuta ova tema po prvi put pojedinci su nam predstavljali savezničko bombardovanje malte ne kao da su Saveznici čupali kosu zbog civilnih žrtvi bombardovanja Jugoslavije (gde su najviše stradali, ruku na srce gradovi u Srbiji i Crnoj Gori). Sada se svi slažu da je Amere i Engleza boleo sedalni deo tela šta će sve pogoditi, bitno je da je objekat koji su nameračili srušen.
U suštini, ovde nema ozbiljne diskusije jer čim se krene u ozbiljnije razmatranje počinje izvlačenje poput jegulje iz ruku. Tako se pojedinci prave Toše po sistemu Beograd nikad nije bio cilj već objekti u Beogradu. Naravno, ipak je rušenje celog Beograda totalni besmisao i naravno da u tom smislu nije cilj. Ali svaki taj objekat je Beograd odnosno deo Beograda. Eto, ni Nemcima u tom smislu aprila 1941. Beograd nije bio cilj, samo određeni objekti i delovi grada. Dokaz: pa veći deo grada nije razoren. Ovde se ne govori po krutoj terminologiji i ista ta terminologija ne treba da bude izgovor naročito ako tačno znamo šta je ko mislio kada je napisao to šta je napisao.
Drugo, ovde se stalno govori o bombardovanju kao napadu na povlačenje grupe armija E. Sa tim bombardovanja u proleće 1944. nemaju nikakve veze, Nemcima je to bila zadnja opcija u to vreme. A Gajić kad već od padobranca 75 preuzima fotografije sa drugog foruma onda treba da tačno i prenese podatak: Nikšić jeste bombardovan Velingtonima i u izveštaju koji padobranac75 citira tamo lepo piše da su bombardovani Nemci u utvrđenim objektima u Nikšiću 8. aprila 1944. Kakvo crno povlačenje grupe armije E, nema tu ni g od toga. Sad očekujem da će Gajić odgovoriti kako se taj deo pasusa ne odnosi na ovu sliku. A evo šta uz ovu sliku piše sam padobranac75:
Nikšić
Saveznički izvori pominju dva datuma bombardovanja Nikšića.
Jedno je svrstano u strategijska - 08.04.1944., kada je na taktičke ciljeve u Nikšiću 11 aviona 205. RAF-ove grupe bacilo 22 tone bombi.
I prof. dr Branislav Kovačević, u knjizi "Savezničko bombardovanje Crne Gore 1943. i 1944. godine", prenosi svedočanstvo o "tepih" bombardovanju.
To bombardovanje dokumentovano je slikom.
Komentar uz sliku:
Imperial War Museum
Photo Number:C 4318
Photographer: No. 205 Group RAF
Title: ROYAL AIR FORCE: ITALY, THE BALKANS AND SOUTH-EAST EUROPE, 1942-1945.
Collection No.: 4700-11
Description: Vertical aerial photograph taken during a daylight attack on the fortified town of Niksic, Yugoslavia, by Vickers Wellingtons of No. 205 Group RAF, in support of Marshal Tito's partisan forces. 4,000-lb HC bombs burst on German positions during this successful attack which was estimated to have damaged 50 per cent of the buildings within the town.
http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Vazdusna-bombardovanja-na-teritoriji-Jugoslavije-u-WWII_6.html
Naleteo sam na ovo Googlajući podatke o bombardovanjima saveznika 1944.
Bilo je još jedno bombardovanje Nikšiča, 28. maja 1944. Kako u izveštaju kaže, uništeno je 50% zgrada u gradu 8. aprila pa je ovo drugo trebalo valjda da sravni i drugu polovinu grada. A grupe armije E u to vreme ni na vidiku. Kao i u Podgorici koja je sravnjena 5. maja 1944.
E zbog ovakvih argumenata ja više ništa ne verujem šta se ovde napiše i proveravam, ako je moguće, "argumente" i argumente na drugoj strani. Samo sve manje volje imam za to, sve se ređe javljam i sad već više nemam nameru ni da dolazim na ovaj forum a kamo li da se uopšte javljam.
1958. godina.
Meni liči na Bulevar Revolucije, a Vi ćete bolje znati gde je. Ujna mi je slabovida i nije mogla da mi potvrdi lokacije.
Toliko za sad, nastaviću se.
Meni lici da je u pozadini ugao Bulevara i Marka Oreskovica, a jos dalje u pozadini Djeram pijaca.
Ali siguran sam da ce CKD-KT4 da bolje zna to ;)
Moguće da je Bulevar... Ne mogu prepoznati zgrade u pozadini (mislio sam da će pre drugi ljudi to uraditi
Fotografija Aleksandra Zajca.
Par mojih fotografija od pre par godina (računajte to kao novogodišnji poklon
Sa druge strane ulice, isto smer ka Vuku:
Za kraj - ostaci turske kaldrme kraj koloseka koji vodi ka Ustaničkoj ulici:
Hm, stari Bulevar, kaldrme raznih vrsta, "C market" prodavnica... Zaista Beograd koga više nema...
Srećna Nova godina!
P.S. postojao je prelazni kolosek u blizini SD "Lola". Možda je to druga potencijalna lokacija... ???
Meni liči na Bulevar kneza Aleksandra Karadjordjevića, okolina Karića.
Toliko za sad, nastaviću se.
Jes', ovo je nekadašnji Bulevar Mira (aka.: Oktobarske revolucije), ali pre u visini Maršalata nekadašnjeg. Iako nisam siguran za tačnu lokaciju, svakako se vidi razdelno ostrvo. Takav profil Bulevara Mira se nalazi na njegovom delu od TV "Pink" do Belog dvora.
Ako se ne varam, restoran "Jezero".
Trg republike, 1976. godine.
Foto Marlies Vujović
ja nemam ni volje ni energije da se ubedjujem oko bilo cega na ovom forumu, ponajmanje sa kolegom Badjunovim i njegovim teorijama. Nekako, svako ima pravo da veruje u sta zeli.
Sto se mycity foruma tice, ja ga vise ne posecujem, s razlogom, ali da sad to ne elaboriram Ovde: sliku sam nasao direktno u arhivi britanskog ratnog muzeja, sto bih svakome zainteresovanom za vojnu istoriju toplo preporucio.
Za utvrdjivanje razloga za stradanje JUGOSLOVENSKIH gradova u toku 1944. godine, preporucujem jednu drugu stvar: duboko razmisljanje. O ratu, Saveznickim interesima i strategijama, nemackoj poziciji i tako tome. Pa ce se odgovori ukazati sami. Nasa je nevolja sto nijedan domaci istoricar jos uvek nije napisao kapitalno delo o znacenju 1944. za tok Drugog svetskog rata na ovim prostorima, i zasto se desilo sve sto nam se desilo u toj godini.
Do tada, prijateljski savet zainteresovanima: gledajte iskljucivo siru sliku. Ne suzavajte svoje poglede na usko lokalne okvire. Tek tako cete moci da razumete sta se desilo i zasto su bombardovani nasi gradovi.