Кажу кафана у Земуну, на први поглед не знам где је ово, а богами ни на други....
То је Земун кога више нема. Биће да би само најстарији међу нама могли да се сете где је ово. Наиме, на слици је кафана "Код три звезде", једна од многих на пијаци. Срушена је 1962. године да би на том месту била подигнута О.Ш. "Лазар Саватић".
Захваљујем на одговору, признајем да ми ова локација није падала на памет, а моје битисање на овом свету не добацује до тог доба :)
Скоро смо причали о не-бомбардовању Раковице, тј. фабрике мотора и остале индустрије. Налетех на један текст који би могао то да објасни:
"Savezničko bombardovanje Beograda 1944. bilo je razlog za jugoslovensko obraćanje i za saveznički (američki) odgovor: izveštaj američkog brigadnog generala upućen Glavnom štabu savezničkih Sredozemnih vazdušnih snaga o „zadatku taktičkog bombardovanja Beogradskog područja” 16. i 17. aprila 1944; da su napadi izvršeni 16. i 17. aprila na Beograd
(Sava, Zemunski aerodrom i fabrike aviona Rogožarski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabrika zbog čega su veoma važni vojni ciljevi).
Važnost koloseka Beograd – Zemun na Savi i Zemunskog aerodroma ne treba posebno podvlačiti; da je glavni udar bio usredsređen na ove glavne ciljeve; da je rasipanje bombi izvan ciljeva bilo veoma malo; da su štete, sem ciljeva, kako se vidi, iz fotografskih snimaka prilikom izvođenja, znatne i da nisu bile „željene”.
Tokom aprila 1944. jugoslovenski vojni izaslanik u Vašingtonu major Živan Knežević se interesovao o zahtevima za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji od Putnika dobio obaveštenje: „Škrivanić dao pregled ciljeva za bombardovanje, pored kojih i Beograd: fabrika motora i radio stanica Rakovica, kasarna Kraljeve garde, mostovi na Savi i železnička stanica. Napominjem da mi je Slobodan Jovanović naređivao da dam pismeni pristanak za bombardovanje Beograda”.
Knežević je potom 10. maja 1944. pisao Putniku: „Vojni ciljevi dati po traženju generala Mihailovića. Molim videti ko je dao ciljeve: radionica Rogožarski, studentski dok i skupština kao sedište Gestapoa. U štampi oštra kritika što je Beograd bombardovan. Stvorio sam utisak da se više neće tući. Britanci ovde objavili da je tučen po traženju Tita”.
Nakon bombardovanja sledili su jugoslovenski protesti za obustavljanjem daljih operacija bombardovanja.
Milan Terzić
Doktor istorije, stručnjak
Vojnoistorijskog instituta "
Изгледа да су велики цивилни губици ипак спречили даља бомбардовања Београда па Раковица није стигла на ред.
Чини ми се да би ово могла бити слика наших војника са члановима француских топовских посада које су послате да помогну у одбрадни града. То се још и види. Но, нејасно ми је где је ово сликано. Да ли ово горе може бри Диздарева кула? Некако ми се не уклапа.
To je ona kapija ispod Dizdareve kule što vodi iz šanca, ispod mosta, ka Crkvi Ružici. Najautentičniji deo Tvrđave!
Кажу кафана у Земуну, на први поглед не знам где је ово, а богами ни на други....
То је Земун кога више нема. Биће да би само најстарији међу нама могли да се сете где је ово. Наиме, на слици је кафана "Код три звезде", једна од многих на пијаци. Срушена је 1962. године да би на том месту била подигнута О.Ш. "Лазар Саватић".
Захваљујем на одговору, признајем да ми ова локација није падала на памет, а моје битисање на овом свету не добацује до тог доба :)
"Savezničko bombardovanje Beograda 1944. bilo je razlog za jugoslovensko obraćanje i za saveznički (američki) odgovor: izveštaj američkog brigadnog generala upućen Glavnom štabu savezničkih Sredozemnih vazdušnih snaga o „zadatku taktičkog bombardovanja Beogradskog područja” 16. i 17. aprila 1944; da su napadi izvršeni 16. i 17. aprila na Beograd
(Sava, Zemunski aerodrom i fabrike aviona Rogožarski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabrika zbog čega su veoma važni vojni ciljevi).
Važnost koloseka Beograd – Zemun na Savi i Zemunskog aerodroma ne treba posebno podvlačiti; da je glavni udar bio usredsređen na ove glavne ciljeve; da je rasipanje bombi izvan ciljeva bilo veoma malo; da su štete, sem ciljeva, kako se vidi, iz fotografskih snimaka prilikom izvođenja, znatne i da nisu bile „željene”.
Tokom aprila 1944. jugoslovenski vojni izaslanik u Vašingtonu major Živan Knežević se interesovao o zahtevima za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji od Putnika dobio obaveštenje: „Škrivanić dao pregled ciljeva za bombardovanje, pored kojih i Beograd: fabrika motora i radio stanica Rakovica, kasarna Kraljeve garde, mostovi na Savi i železnička stanica. Napominjem da mi je Slobodan Jovanović naređivao da dam pismeni pristanak za bombardovanje Beograda”.
Knežević je potom 10. maja 1944. pisao Putniku: „Vojni ciljevi dati po traženju generala Mihailovića. Molim videti ko je dao ciljeve: radionica Rogožarski, studentski dok i skupština kao sedište Gestapoa. U štampi oštra kritika što je Beograd bombardovan. Stvorio sam utisak da se više neće tući. Britanci ovde objavili da je tučen po traženju Tita”.
Nakon bombardovanja sledili su jugoslovenski protesti za obustavljanjem daljih operacija bombardovanja.
Milan Terzić
Doktor istorije, stručnjak
Vojnoistorijskog instituta "
Изгледа да су велики цивилни губици ипак спречили даља бомбардовања Београда па Раковица није стигла на ред.
http://89.216.53.198/demo/webdemoAA.nsf/9092a95b7fd892aec12570c40046d587/ec9bd6b890479707c12570c4005cd42d?OpenDocument
Чини ми се да би ово могла бити слика наших војника са члановима француских топовских посада које су послате да помогну у одбрадни града. То се још и види. Но, нејасно ми је где је ово сликано. Да ли ово горе може бри Диздарева кула? Некако ми се не уклапа.
To je ona kapija ispod Dizdareve kule što vodi iz šanca, ispod mosta, ka Crkvi Ružici. Najautentičniji deo Tvrđave!