Sastavio sam vaše komentare o (Grand) hotelu Beograd na uglu Nemanjine i Balkanske, raštrkane po forumu, u nameri da ih povežem u kakvu takvu celinu. Da li je moguće dopuniti ove podatke dopunite onim što bi još bilo u vezi sa hotelom, istorijom, unutrašnjim uređenjem, cenovnicima, pričama, kakav svet je tu odsedao, Drugi svetski rat, prelazak u vlasništvo Železnica…?
“…Прича је занимљива, а опет тако обична за ондашњи београдски свет. Укратко, био једном један Ђорђевић, који се доселио у Београд из Крушева у Македонији. Ту је био још под Карађорђем, а занимање часно: кочијаш. Његов син Пера бавио се трговином дрветом и добио два сина, која су ортачки наставили очев бизнис, а и проширили га на гвожђарске послове, циглане (конкурисали поменутим Милишићима), креч у Жаркову и веома разгранали фирму. Кућа им је била код Тоскине чесме, на углу Поп Лукине и Босанске (бр. 4). Касније су се бацили и на некретнине и уврстили међу најбогатије Бњеограђане.
Када се почетком 20. века делило њихово наследство на синове, имали су чак 66 имања…
…Е, у Немањиној, на потезу Вилсонов трг-Балканска, налазила су се три имања браће Влајко, Никола и Пера Ђорђевић. Носила су бројеве 1, 3 и 5…
…У броју 1 живела су сва три брата. Број 3 се издавао и ту је 1912. живело више људи. Занимљив је број 5: ту је била кућа у којој је живео Александар Белић, касније председник Академије, ожењен Ангелином, једном од сестара Ђорђевић. Кажу да су биле највеће миражџијке у Београду, па није чудо да се млади Белић заљубио у девојку и постао домазет…
…Наставили су са некретнинама и после Првог св. рата, па је Влајко, на углу са Балканском, подигао велики хотел Београд и, са обе његове стране, две велике зграде за становање. Њихова је била и она зграда на Теразијама до новог хотела Балкан, које су истворемено подигнуте у истом стилу…
…Projektovao ga je arhitekta Milutin Jovanović, oko 1938.
Unutrašnje uređenje radio je arhitekta Miladin Prljević…
...Kada je reč o hotelu "Beograd", godina dana razlike u datiranju nije neka preterana omaška. Mogla bi lako biti i 1937. ili 1938. godina, pošto mi je pokojni arh. Bratislav Stojanović rekao da je projekat za ovaj hotel razrađivao u ateljeu Milutina Jovanovića (koji je i zvanični projektant navedenog hotela) na kraju svoje "stažističke" karijere u tom birou. A to je moglo biti u razdoblju od 1937 - 1938. jer je Stojanović upravo u to doba prešao u atelje arhitekte Ignjata Popovića...
...Inače, enterijer hotela "Beograd" projektovao je arhitekta Miladin Prljević...“
U Istorijskom Arhivu Beograda postoji neka tehnička dokumentacija naslovljena na hotel Beograd sa signaturom koja ukazuje na 1936. i 1940.godinu
Tekst je na latinici, a ove dve uniforme u sredini su - austrougarske. O čemu se radi?
Kvislinzi, što bi se reklo
"Квислинзи" је тешка оптужба. Мада је ово вероватно одбор из окупације 1915-18. шаљем вам линк да видите шта је радио и на каквим је искушењима био истоимени одбор из окупације 1914. О томе се говори почевши од 9. стране. Не браним никога унапред, али многи од тих људи били су ту да би се помогло Београду и Београђанима а не супротно.
Прво околина Девете гимназије.
Наравно, ништа без СИВ-а. Обратите пажњу на ове шик жардињере из 1960-их, биле су исте такве и пред (Савезном) скупштином до пре десетак година.
Најбоље за крај: бифе "Солитер" код Фонтане. Постојао је донедавно. Прописно се офуцао и постао рупчага без премца али је још увек тамо.
Ентеријер са бравуром у стилу те епохе. Тада су барем уметници украшавали кафане.
…Е, у Немањиној, на потезу Вилсонов трг-Балканска, налазила су се три имања браће Влајко, Никола и Пера Ђорђевић. Носила су бројеве 1, 3 и 5…
…Наставили су са некретнинама и после Првог св. рата, па је Влајко, на углу са Балканском, подигао велики хотел Београд и, са обе његове стране, две велике зграде за становање. Њихова је била и она зграда на Теразијама до новог хотела Балкан, које су истворемено подигнуте у истом стилу…
Unutrašnje uređenje radio je arhitekta Miladin Prljević…
...Inače, enterijer hotela "Beograd" projektovao je arhitekta Miladin Prljević...“
Tekst je na latinici, a ove dve uniforme u sredini su - austrougarske. O čemu se radi?
Kvislinzi, što bi se reklo
"Квислинзи" је тешка оптужба. Мада је ово вероватно одбор из окупације 1915-18. шаљем вам линк да видите шта је радио и на каквим је искушењима био истоимени одбор из окупације 1914. О томе се говори почевши од 9. стране. Не браним никога унапред, али многи од тих људи били су ту да би се помогло Београду и Београђанима а не супротно.
http://velikirat.nb.rs/items/show/23
Иначе, у питању је генијална књижица и препоручујем вам да је прочитате целу.