Molim za pomoć: pišem knjigu o istoriji Dečanske ulice, sakupio sam prilično starih fotografija, ali nikad dosta. Imate li vi neke? Bio bih zahvalan.
Čim naučim kako se ubacuju slike i ja ću nešto postaviti. Pozdrav.
evo jos jedne lepe secesijske zgrade koja je cak prezivela ratna razaranja u decanskoj ulici i koja je verovatno srusena kada je podignut ovaj nezgrapno usadjeni staklenjak.
dom omladine podignut za zabavu dece bivsih rukovodilaca.oni su godinama zarili i palili po beogradu,pravili sesene i zurke,neobrazovani,povrsni, drski i nametljivi drzali su sva vaznija mesta u kulturi grada koja i danas drze.skolovani u inostranstvu na najboljim univerzitetima,narocito u SAD, gde se za lepe pare moze vrlo jednostavno kupiti i najprestiznija diploma.komunisti su mrzeli i ponizili srpsku inteligenciju ali su zato svi hteli da imaju DR ispred svog imena.
__________________
Last edited by francuz 4556; January 21st, 2009 at 12:02 AM.
Не знам шта је патер Влада хтео да каже овим постом, али само да опазим да зграда која је дата у пројекту није ова на месту броја 3 у Дечанској. Та је требала да буде подигнута на броју 35 (1912, Несторовић старији) али није. Путник ће можда знати и зашто није.
Last edited by francuz 4556; June 1st, 2009 at 02:58 AM.
Кад смо већ ту, зна ли се ко је пројектовао О.Ш. "Краљ Александар"?
И још једна ствар. Без икакве носталгичности морам да приметим да је стара ограда била убедљиво боља и од оне која се након пар година скроз окрунила па и од ове нова која је, руку на срце, пристојна. Знам да ће се овде Милован сложити из места са мном а верујем да су и многи од вас приметили колика је пажња посвећивана детаљима пре Другог рата... Човек се просто диви тим минијатурама, домишљатости исказаној на подрумским прозорчићима (о осталом да не причамо).
И ја мислим да нема клинца мада се види нешто испупчено А сличност сцене је стварно запањујућа.
Него ево сада једна слика Великих степеница из 1931, полако заокружујемо овај пристанишни део. Негде сам наишао на податак да су Велике степенице накада звали Риалто због бројних радњица које су се налазиле са обе стране, када су представљале жилу куцавицу града. Ту су и камане плоче, исте као на Косачићевом венцу.
Отварам дискусију на тему да ли би ово могле бити плоче које је дао поставити још кнез Михаило? Друго, да ли се неко од старијих сећа чиме је Велико степениште било поплочано до последње реконструкције (када му то беше? негде 1990-их) ? Ове плоче ми се чине идентичне са плочама на свим београдским плочницима. Што је и потпуно логично - и ово је била једна од улица.
Отварам дискусију на тему да ли би ово могле бити плоче које је дао поставити још кнез Михаило? Друго, да ли се неко од старијих сећа чиме је Велико степениште било поплочано до последње реконструкције (када му то беше? негде 1990-их) ? Ове плоче ми се чине идентичне са плочама на свим београдским плочницима. Што је и потпуно логично - и ово је била једна од улица.
NIje tvrdnja već pokušaj doprinosa: kreativnom pretragom iz fotelje po internetu (priznata metoda istraživačkog novinarstva) sam našao ovo:
"Do smrti kneza Miloša, na padini prema Savskom pristaništu nalazio se samo uski prolaz. Beogradska opština je više puta pokušavala da izgradi stepenice, ali su je sprečavali Turci, delimično vlasnici zemljišta. Knez Mihailo se 1860. godine, po povratku sa ispraćaja svoje sestre , uverio koliko je prolaz koji vodi od gornjeg dela varoši do Save strm i teško prohodan, te je o svom trošku naručio da se izgrade kamene stepenice i napravi nova kaldrma do same Save.
Stepenice, za koje se zna da su 1862. završene, izgradio je građevinar Štajnlehner, a prvi put su rekonstruisane 1904. godine."
Konacno: gvozdenom ogradom ogradjen spomenik u prvom planu, sa malo nakrivljenim krstom na vrhu, stoji na grobu prvobitno Mitropolita niskog, a kasnije niskog episkopa, deda-Viktora (Colakovica). Bio je monah manastira Hilandara. Umro je u Beogradu, posle poznatog "pogroma" nad srpskom crkvom kada je veliki broj politicki nepozeljnih (ali onih pravih) vladika "skinut" sa svojih katedri da bi bile postavljene politicki pozeljne licnosti.
Na ovoj, inicijalno Buk-ovoj fotki iz 1913g., pred Velosipedskim klubom kod "Balkana" (Hotela Opera) kao da je povremeno postojalo i malo 'jezerce' (posle jesenjih kisa ili usled topljenja snega). Ono bi se verovatno zamrzlo zimi i sluzilo bi kao klizaliste (v. str 3383).
Molim za pomoć: pišem knjigu o istoriji Dečanske ulice, sakupio sam prilično starih fotografija, ali nikad dosta. Imate li vi neke? Bio bih zahvalan.
Čim naučim kako se ubacuju slike i ja ću nešto postaviti. Pozdrav.
evo jos jedne lepe secesijske zgrade koja je cak prezivela ratna razaranja u decanskoj ulici i koja je verovatno srusena kada je podignut ovaj nezgrapno usadjeni staklenjak.
dom omladine podignut za zabavu dece bivsih rukovodilaca.oni su godinama zarili i palili po beogradu,pravili sesene i zurke,neobrazovani,povrsni, drski i nametljivi drzali su sva vaznija mesta u kulturi grada koja i danas drze.skolovani u inostranstvu na najboljim univerzitetima,narocito u SAD, gde se za lepe pare moze vrlo jednostavno kupiti i najprestiznija diploma.komunisti su mrzeli i ponizili srpsku inteligenciju ali su zato svi hteli da imaju DR ispred svog imena.
Last edited by francuz 4556; January 21st, 2009 at 12:02 AM.
Не знам шта је патер Влада хтео да каже овим постом, али само да опазим да зграда која је дата у пројекту није ова на месту броја 3 у Дечанској. Та је требала да буде подигнута на броју 35 (1912, Несторовић старији) али није. Путник ће можда знати и зашто није.
Београд 1941-1945
Шнајдер 1907, кућа Катинке Панђела...
Зграда ''Времена'' у изградњи Б.Којић 1937 године...
школа ''Краљ Александар I Карађорђевић''...
план школе...
Last edited by francuz 4556; June 1st, 2009 at 02:58 AM.
Кад смо већ ту, зна ли се ко је пројектовао О.Ш. "Краљ Александар"?
И још једна ствар. Без икакве носталгичности морам да приметим да је стара ограда била убедљиво боља и од оне која се након пар година скроз окрунила па и од ове нова која је, руку на срце, пристојна. Знам да ће се овде Милован сложити из места са мном а верујем да су и многи од вас приметили колика је пажња посвећивана детаљима пре Другог рата... Човек се просто диви тим минијатурама, домишљатости исказаној на подрумским прозорчићима (о осталом да не причамо).
Него ево сада једна слика Великих степеница из 1931, полако заокружујемо овај пристанишни део. Негде сам наишао на податак да су Велике степенице накада звали Риалто због бројних радњица које су се налазиле са обе стране, када су представљале жилу куцавицу града. Ту су и камане плоче, исте као на Косачићевом венцу.
Отварам дискусију на тему да ли би ово могле бити плоче које је дао поставити још кнез Михаило? Друго, да ли се неко од старијих сећа чиме је Велико степениште било поплочано до последње реконструкције (када му то беше? негде 1990-их) ? Ове плоче ми се чине идентичне са плочама на свим београдским плочницима. Што је и потпуно логично - и ово је била једна од улица.
Да подигнем Уличарово одушевљење!
Не рачуна се јер је (1) већ од раније позната и (2) јер је колорисана (и богтепита шта још) верзија. Па не може нова из 1688. сваки дан!
Београд 1941/1944
Отварам дискусију на тему да ли би ово могле бити плоче које је дао поставити још кнез Михаило? Друго, да ли се неко од старијих сећа чиме је Велико степениште било поплочано до последње реконструкције (када му то беше? негде 1990-их) ? Ове плоче ми се чине идентичне са плочама на свим београдским плочницима. Што је и потпуно логично - и ово је била једна од улица.
NIje tvrdnja već pokušaj doprinosa: kreativnom pretragom iz fotelje po internetu (priznata metoda istraživačkog novinarstva) sam našao ovo:
"Do smrti kneza Miloša, na padini prema Savskom pristaništu nalazio se samo uski prolaz. Beogradska opština je više puta pokušavala da izgradi stepenice, ali su je sprečavali Turci, delimično vlasnici zemljišta. Knez Mihailo se 1860. godine, po povratku sa ispraćaja svoje sestre , uverio koliko je prolaz koji vodi od gornjeg dela varoši do Save strm i teško prohodan, te je o svom trošku naručio da se izgrade kamene stepenice i napravi nova kaldrma do same Save.
Konacno: gvozdenom ogradom ogradjen spomenik u prvom planu, sa malo nakrivljenim krstom na vrhu, stoji na grobu prvobitno Mitropolita niskog, a kasnije niskog episkopa, deda-Viktora (Colakovica). Bio je monah manastira Hilandara. Umro je u Beogradu, posle poznatog "pogroma" nad srpskom crkvom kada je veliki broj politicki nepozeljnih (ali onih pravih) vladika "skinut" sa svojih katedri da bi bile postavljene politicki pozeljne licnosti.
Fotku je postavio Milorad na str.2367.
Na ovoj, inicijalno Buk-ovoj fotki iz 1913g., pred Velosipedskim klubom kod "Balkana" (Hotela Opera) kao da je povremeno postojalo i malo 'jezerce' (posle jesenjih kisa ili usled topljenja snega). Ono bi se verovatno zamrzlo zimi i sluzilo bi kao klizaliste (v. str 3383).