Јако лепа слика. Од свега ми се највише допада што видимо како је кућа некадашње кафане "Далмација" имала лепу фасаду, а не онако згуљену као данас (и ко зна од кад). Узгред, уместо "Далмације" ту је сада неки ресторан. Летос сам ушао са пријатељима у њихову башту, сигурно једну од најлепших у Земуну. Изгледало је превише нашминкано (читај: сумњиво) али одлучили смо да му дамо шансу. Кад тамо, не лези враже, конобар нам саопштава да не праве шприцер већ можемо да наручимо "мале флашице". Мало ми је фалило па да га испсујем колико сам се изнервирао. Еееј, у Земуну не праве шприцер, па шта они замишљају да су.? Брука!
Да сумирам шта о тој згради каже неизоставни Бранко Најхолд. Подигнута је 1823. у класицистичком стилу за породицу Јовановић. Пре првог рата у њој је радио хотел "Европа". Потом је ту била кафана "Далмација" породице Матковић. После рата "Далмација" је постала "Жупа", права кафанчина са музиком у дворишту. Деведесетих је ту била нека (БИП-ова?) пивница. Додајем да су је после затворили и на њеном месту је никла (наравно) кинеска радња... Данас је ту овај ресторан за неку господу која не пију шприцер.
Јесте, одлична је фотографија, имам још неколико из тог краја, из истог су албума скениране, поставићу ускоро.
Имена свакако знам али оно што ми је познато у вези са конкретном фотографијом су ова тројица сликара: Живко Стојсављевић, Моша Пијаде и Сташа Беложански, док би све остало било чисто нагађање. Осим уколико би неко могао да препозна остале уметнике са слике. Сводове у старом крилу тј делу Константина Јовановића осликао је Драгутин Инкиостри Медењак у сличном маниру али то је 1889. или последња деценија XIX века.
Не знам да је Инкиостри радио нешто у Народној банци. Има ли ту неки податак који ми остали не знамо или ...? Оно што је сигурно је да је он у Београд дошао тек лета 1905.
Добро, идемо даље. Ево једне из породичне архиве. У питању је осликавање сводова зграде Народне банке у улици Краља Петра приликом проширења објекта односно додавања новог крила 1924. године. У екипи сликара био је Моша Пијаде (у десној половини, са наочарима), Сташа Беложански као и мој деда (у средини, делује малко намргођено). Занимљиво је да је деда тих година позирао као модел чешком скулптору Павлику (негде се наводи и као Павијак) за израду атланата на крову зграде Југославенске банке, тј. Југоекспорту у Коларчевој бр. 1.
Сјајна слика (млади Моша ме је оставио без речи!) и једнако сјајан податак да је Стојсављевић позирао за атласе "Југословенске банке"! Уживам!
Na ovoj slici se izgleda vidi kraj onog lepog pristanišnog ambijenta. Ostala je samo pekara. Šipovi su pobijeni i uskoro će nestati one lepe uvalice sa terminalima.
Гледам сад ову слику и нешто размишљам како ми је раније промакло то да је већина зграда између Карађорђеве и пристаништа срушена још пре рата, вероватно ради уређења приобаља. Ово кажем стога што сам некако у глави имао податак да је добар део њих страдао у савезничким бомбардовањима. Да ли је пре рата порушено само нешто или све? Друго, шта је планирано да буде ту? Неки велики захват (не мислим на Брашованову маштарију) или само парк као што је и сада?
Нисам то написао без везе, ево комплетне реченице у којој то се то помиње: Нова декорација била је рађена по узору на ону коју је двадесетак година пре њих, у старом делу зграде извеоДрагутин Инкиостри[1]
Извор је дакле публикација МПУ издата поводом изложбе о Драгутину Инкиострију односно каталог. Сада не могу да је нађем али пише "двадесетек године пре њих" што и упућује на то да је радио по доласку у Београд, можда баш те 1905. Е сада ако је Погрешила С. Вулешевић, погрешио сам и ја. Очигледно сводови нису одмах декорисани у том првобитном делу зграде већ накнадно.
Još se nisam oporavio od šoka izazvanog prethodnom fotografijom Kladenca, a evo još jednog. Mislim da ove dve fotografije ne mogu jedna bez druge, kao dve sestre. Diptih. Osećam u nozdrvama ovaj dim što se kovitla nad savamalskim kućama, gledam na ovu robu koja čeka na utovar, brojim parobrode i zavidim prošlosti. Vidim na pristanu u prvom planu tablu na kojoj se vide slova PANČEVO. Verovatno Brod za Pančevo. Hm, da li je svaka brodska linija imala svoj pristan – za Pančevo, Zemun, Smederevo, Novi Sad… Zavidim, zaista prošlosti jer danas nemamo brod ni do Ade Ciganlije.
Ех да, верујем да сви ми овде барем донекле завидимо прошлости... Ваљда то иде с годинама и с гледањем пуно лепих старих слика.
Истина, немамо брод ни до Аде мада би мени била занимљивија линија Пристаниште-Панчево (до Земуна са ипак најбрже стиже 706-ицом премда ни ту не би сметала једна "шетна лађа"). Сећате ли се да је пре неколико година заправо постојала бродска (боље: чамџијска : ) линија Бранков мост - Ада Циганлија? Само се нешто није показала. Биће пре свега зато што је имала минималну промоцију. Сада када је Савамала живнула (посебно ноћу) можда би била занимљива иста линија - мало расхлађење, мало уживање а стигнеш до плажа или клубова на Ади без по муке.
Нисам то написао без везе, ево комплетне реченице у којој то се то помиње: Нова декорација била је рађена по узору на ону коју је двадесетак година пре њих, у старом делу зграде извеоДрагутин Инкиостри[1]
Извор је дакле публикација МПУ издата поводом изложбе о Драгутину Инкиострију односно каталог. Сада не могу да је нађем али пише "двадесетек године пре њих" што и упућује на то да је радио по доласку у Београд, можда баш те 1905. Е сада ако је Погрешила С. Вулешевић, погрешио сам и ја. Очигледно сводови нису одмах декорисани у том првобитном делу зграде већ накнадно.
Ево, нашао сам је ја : ) И у праву си, каже: "На декорацији главне сале Народне банке сарађивао је са Пашком Вучетићем, са којим је већ радио у Коларчевој пивници. Инкиостри је декорисао зидове, а Вучетић је на таваници насликао алегоријску композицију. Радови су завршени априла 1906. године." (Тек да не буде да сам и ја све изгрешио : )
Занимљива изложба. Саговорница очигледно зна о чему говори али зато Д. Стефановић нема појма да се "Falkensteiner" чита Фалкенштајнер. "Политику" волим и читам али чак и ту редовно врцају граматичке грешке.
Зна ли неко (Бане?) више детаља о овом скривању "бегунаца" у хотелу "Асторија"?
Ево, нашао сам је ја : ) И у праву си, каже: "На декорацији главне сале Народне банке сарађивао је са Пашком Вучетићем, са којим је већ радио у Коларчевој пивници. Инкиостри је декорисао зидове, а Вучетић је на таваници насликао алегоријску композицију. Радови су завршени априла 1906. године." (Тек да не буде да сам и ја све изгрешио : )
Ау, Миле, па ти си заборавио да споменеш ташту... Неће то на добро изаћи! : )
Јако лепа слика. Од свега ми се највише допада што видимо како је кућа некадашње кафане "Далмација" имала лепу фасаду, а не онако згуљену као данас (и ко зна од кад). Узгред, уместо "Далмације" ту је сада неки ресторан. Летос сам ушао са пријатељима у њихову башту, сигурно једну од најлепших у Земуну. Изгледало је превише нашминкано (читај: сумњиво) али одлучили смо да му дамо шансу. Кад тамо, не лези враже, конобар нам саопштава да не праве шприцер већ можемо да наручимо "мале флашице". Мало ми је фалило па да га испсујем колико сам се изнервирао. Еееј, у Земуну не праве шприцер, па шта они замишљају да су.? Брука!
Да сумирам шта о тој згради каже неизоставни Бранко Најхолд. Подигнута је 1823. у класицистичком стилу за породицу Јовановић. Пре првог рата у њој је радио хотел "Европа". Потом је ту била кафана "Далмација" породице Матковић. После рата "Далмација" је постала "Жупа", права кафанчина са музиком у дворишту. Деведесетих је ту била нека (БИП-ова?) пивница. Додајем да су је после затворили и на њеном месту је никла (наравно) кинеска радња... Данас је ту овај ресторан за неку господу која не пију шприцер.
Имена свакако знам али оно што ми је познато у вези са конкретном фотографијом су ова тројица сликара: Живко Стојсављевић, Моша Пијаде и Сташа Беложански, док би све остало било чисто нагађање. Осим уколико би неко могао да препозна остале уметнике са слике. Сводове у старом крилу тј делу Константина Јовановића осликао је Драгутин Инкиостри Медењак у сличном маниру али то је 1889. или последња деценија XIX века.
Не знам да је Инкиостри радио нешто у Народној банци. Има ли ту неки податак који ми остали не знамо или ...? Оно што је сигурно је да је он у Београд дошао тек лета 1905.
Сјајна слика (млади Моша ме је оставио без речи!) и једнако сјајан податак да је Стојсављевић позирао за атласе "Југословенске банке"! Уживам!
Na ovoj slici se izgleda vidi kraj onog lepog pristanišnog ambijenta. Ostala je samo pekara. Šipovi su pobijeni i uskoro će nestati one lepe uvalice sa terminalima.
Гледам сад ову слику и нешто размишљам како ми је раније промакло то да је већина зграда између Карађорђеве и пристаништа срушена још пре рата, вероватно ради уређења приобаља. Ово кажем стога што сам некако у глави имао податак да је добар део њих страдао у савезничким бомбардовањима. Да ли је пре рата порушено само нешто или све? Друго, шта је планирано да буде ту? Неки велики захват (не мислим на Брашованову маштарију) или само парк као што је и сада?
[1] С. Вулешевић, Драгутин Инкиостри Медењак [каталог], Музеј примењене уметности, Београд 1998, 20.
Извор је дакле публикација МПУ издата поводом изложбе о Драгутину Инкиострију односно каталог. Сада не могу да је нађем али пише "двадесетек године пре њих" што и упућује на то да је радио по доласку у Београд, можда баш те 1905. Е сада ако је Погрешила С. Вулешевић, погрешио сам и ја. Очигледно сводови нису одмах декорисани у том првобитном делу зграде већ накнадно.
Ех да, верујем да сви ми овде барем донекле завидимо прошлости... Ваљда то иде с годинама и с гледањем пуно лепих старих слика.
Истина, немамо брод ни до Аде мада би мени била занимљивија линија Пристаниште-Панчево (до Земуна са ипак најбрже стиже 706-ицом премда ни ту не би сметала једна "шетна лађа"). Сећате ли се да је пре неколико година заправо постојала бродска (боље: чамџијска : ) линија Бранков мост - Ада Циганлија? Само се нешто није показала. Биће пре свега зато што је имала минималну промоцију. Сада када је Савамала живнула (посебно ноћу) можда би била занимљива иста линија - мало расхлађење, мало уживање а стигнеш до плажа или клубова на Ади без по муке.
[1] С. Вулешевић, Драгутин Инкиостри Медењак [каталог], Музеј примењене уметности, Београд 1998, 20.
Извор је дакле публикација МПУ издата поводом изложбе о Драгутину Инкиострију односно каталог. Сада не могу да је нађем али пише "двадесетек године пре њих" што и упућује на то да је радио по доласку у Београд, можда баш те 1905. Е сада ако је Погрешила С. Вулешевић, погрешио сам и ја. Очигледно сводови нису одмах декорисани у том првобитном делу зграде већ накнадно.
Ево, нашао сам је ја : ) И у праву си, каже: "На декорацији главне сале Народне банке сарађивао је са Пашком Вучетићем, са којим је већ радио у Коларчевој пивници. Инкиостри је декорисао зидове, а Вучетић је на таваници насликао алегоријску композицију. Радови су завршени априла 1906. године." (Тек да не буде да сам и ја све изгрешио : )
Занимљива изложба. Саговорница очигледно зна о чему говори али зато Д. Стефановић нема појма да се "Falkensteiner" чита Фалкенштајнер. "Политику" волим и читам али чак и ту редовно врцају граматичке грешке.
Зна ли неко (Бане?) више детаља о овом скривању "бегунаца" у хотелу "Асторија"?
Ето, видиш